utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 29.06.2020. u 19:19 Slobodan Samardžija
ISTOČNA STRANA

Lukašenko zazire od Putina

Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко са си­ном Ни­ко­ла­јем на па­ра­ди у Мо­скви (Фото EPA-EFE/Ser­gey Gu­ne­ev)

Velika vojna parada kojom je u sredu u Moskvi na svečan način obeležena 75. godišnjica pobede nad fašizmom, nije prošla baš sasvim „glatko”. Za to se pobrinuo niko drugi do beloruski predsednik Aleksandar Grigorjevič Lukašenko.

Pažljivi posmatrači uočili su dva interesantna detalja. Kada je domaćin parade Vladimir Putin ustao da od ministra odbrane Ruske Federacije Sergeja Šojgua primi izveštaj o spremnosti postrojenih jedinica za defile, ustali su i svi gosti na svečanoj tribini. Samo je Lukašenko ostao da sedi. Takođe, po okončanju parade, kada su prisutni šefovi država polagali vence na Grob neznanom junaku u Aleksandrovskom parku, gost iz Belorusije se ponovo vidljivo izdvojio. Šta ga je naljutilo teško je dokučiti, osim ako nije reč o tome što Putin prilikom pozdravljanja nije pružio ruku i njegovom petnaestogodišnjem sinu Nikolaju, koji je sedeo pored oca.

Novinari ne bi bili to što jesu da pomenuti „incident” nisu odmah povezali s činjenicom da Belorusiji tokom ove godine predstoje predsednički izbori, a da je za Lukašenka podrška Moskve u tom smislu i te kako značajna. Bivša sovjetska republika nije menjala lidera još od 1994. i podosta je onih koji smatraju da je konačno sazrelo vreme za smenu.

Adut aktuelnog predsednika je to što je standard prosečnog Belorusa, a ima ih nešto više od 9,5 miliona, viši od standarda u drugim bivšim sovjetskim republikama. Prosečna plata doseže i do 650 dolara, nezaposlenost je izuzetno mala, cene niže nego u okruženju… Ovde su svesni da za sve pomenuto mogu u velikoj meri da zahvale uvozu jevtinih energenata i sirovina iz Rusije, kao i spremnosti ruskog tržišta da prihvati proizvode od suseda. Ali, traže i neke slobode.

Mada se, osim s Rusijom, direktno graniči sa i državama Evropske unije i članicama NATO-a, Belorusija nikad nije imala posebno spornih momenata sa susedima. Ni na Zapadu se baš nisu mnogo trudili da ovu zemlju uvuku u svoje kolo. Kao da je, zbog svega što se tokom decenija dešavalo u Poljskoj, Ukrajini, Letoniji i Litvaniji, bivša sovjetska republika bila nekako skrajnuta iz fokusa posmatrača. Svakako je tome doprinela i Lukašenkova višedecenijska vladavina, čvrsto oslonjena na Moskvu.

Međutim, okolnosti se menjaju. Rusija više na Evropu ne gleda kao na posebnu opasnost, i obratno. Saradnja u sferi ekonomije i protoka ljudi automatski je ublažila animozitet i nepoverenje koji su stvoreni u decenijama pre raspuštanja Varšavskog pakta, pada Berlinskog zida i rastakanja Sovjetskog Saveza. Lukašenko, koji je prilikom sklapanja poslova s evropskim susedima uvek jednim okom pratio reakciju istočnog suseda, sve više nastoji da samostalno sklapa poslove sa zapadnim partnerima.

Ovo „otvaranje” nosi i određene rizike. Neminovno počinju da se pojavljuju političari i pokreti koji nisu spremni da se u svemu pokore neprikosnovenom vođi. Podsetimo, Lukašenko je još pred izbore 2010. na sve načine pokušavao da umanji uticaj Moskve na dešavanja u njegovoj zemlji i otvoreno je vodio antikremljovsku predizbornu kampanju. Ipak, ispostavilo se da je bio dovoljan jedan poziv iz zdanja na Crvenom trgu pa da se stvari dovedu u red. Kako su tada preneli mediji, nesporazumi su izglađeni „hitno”, nakon čega je usledilo surovo razbijanje demonstracija u Minsku i drugim gradovima i slanje opozicionih političara u zatvor. Da li to beloruski predsednik strahuje od ponovnog vraćanja pod zavisnost od Moskve? Dugovi su se nagomilali.

Danas, uoči novih izbora, zakazanih za 9. avgust, situacija je ponovo napeta. Jedan od najistaknutijih protivkandidata Lukašenku je bivši bankar Viktor Babarika, koji se, obezbedivši javnu podršku nekolicine najuglednijih beloruskih društvenih i kulturnih delatnika, nametnuo kao istinski lider celokupne opozicije. Naravno, nisu izostali ni pozivi na demokratizaciju društva, podelu vlasti i ograničenje broja mandata šefa države.

Već i sama predsednička kandidatura pomenutog, podržana do sada potpisima oko 400.000 birača, bila je dovoljna da mu režim stavi lisice na ruke i strpa ga iza rešetaka. Optužen je da je sa računa „Belgazprom banke”, na čijem čelu je bio od 2000. do 2020, uzeo više od 430 miliona američkih dolara, a raznim novčanim mahinacijama oštetio državu za još 60 miliona dolara. I sve to, prema sumnjama Lukašenka, u saradnji s manipulatorima iz Rusije.

Odlazak „večitog predsednika” u penziju čini se sve izvesnijim. Da li će ga tamo poslati sami Belorusi ili će to učiniti Moskva, stvar je taktike.

Komentari13
860cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

cena bratske ljubavi
Lukašenko će radije kupiti američku naftu da bi ostao na vlasti. Cenu ionako plaća narod Belorusije. Srbija plaća visočiju cenu ruske nafte nego Nemačka. Može li to neko u Rusima bratskoj Srbiji da logično objasni? Možda Srbija time pokriva ruski gubitak zbog niske cene nafte na svetskom tržištu? Samo radi toga bi Rusija morala više da se potrudi oko Kosova...
Бранко Ср'б Козаковић
На жалост, кремљоботови и лојални ће сада по испробаном рецепту развлачити Лукашенка, и ствари приказивати из московске визуре. Наравно, Москва је непогрешива и света, и свако ко се не уклапа у то биће спиновима и провереном бот-праксом саплетен. Но, пошто смо се већ на сличан начин непоправљиво огрешили о Украјину, осрамотили се до неба, није лепо да то поновимо и са БЛР. Не заборавимо - Лукашенко и БЛР (као и УКР) је стао уз нас за време Нато-агресије! Нудио је и војну помоћ. РУ није, ни пре.
Слободан
У тексту се износе углавном неосноване спекулације. Јасно се види да је Путин дао знак онима који су почели да устају, да седну (устајање није било по протоколу). Лукашенко је био у председничкој посети уз истовремено присуству других председника а тада се рукује само са председницима. То може да се "прекрши" дискреционо, (нпр. присутани премијер, супруга, итд) али не и када су у питању други чланови породице. А у вези нафте -то је чиста економска рачуница и без неповољног утицаја на Русију.
LaCosta
Ceo tekst je jedan veliki kondicional. Lukasenko nije sampion demokratije ali je dosta dobro vodio zemlju u proslosti. Najvece mu je dostignuce sto je spasio privredu od banditske privatizacije, sto nije bio slucaj sa ostalim istocnim drzavama. Sa Rusijom ima slozene prijateljske odnose ali i lukavo koristi poziciju u korist svoje zemlje. U sustini veci ruski patriota od mnogih koji sede u Kremlju i gledaju samo kako da napune dzepove. Licno bogacenje ga ne interesuje.
Боро
Русија је успела да и Белорусију отера од себе. То се зове успех.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja