utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 29.06.2020. u 18:20

Proširenje EU biće prioritet nemačkog predsedavanja uprkos pandemiji

(Фото А. Васиљевић)

Proces proširenja Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana biće nastavljen tokom nemačkog predsedavanja u drugoj polovini godine uprkos vanrednim okolnostima izazvanim pandemijom korona virusa, ali će dinamika pregovora zavisiti pre svega od reformi u vladavini prava, ocenili su učesnici onlajn konferencije o predsedavanju EU u vreme pandemije.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib izjavio je da su proširenje i Zapadni Balkan među veoma važnim temama nemačkog predsedavanja EU.

„To je bitno pitanje i ozbiljno ćemo se njime baviti. Budite uvereni da će Zapadni Balkan i proces proširenja biti prilično dominantni tokom našeg predsedavanja”, rekao je Šib na vebinaru „Od Hrvatske do Nemačke”, koji su organizovali Centar za evropske politike i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Nemački ambasador je istakao i da će pristupni pregovori zavisiti od reformi u vladavini prava, borbi protiv korupcije, pravosuđu i osnaživanju medija.

„Podržavamo Evropsku komisiju koja želi da nova davanja, potrošnju u Uniji uslovi poštovanjem vladavine prava u zemljama članicama, a to isto imamo nameru da uradimo i u situaciji proširenja, jer i za zemlje kandidate važi uslovljenost poštovanjem vladavine prava”, rekao je Šib.

On je izrazio uverenje da će nova vlada Srbije, koja je „dobila novi jak mandat” ubrzati ritam reformi i da će se posledice videti do kraja nemačkog predsedavanja.

„Nadam se da će biti novog zamaha u pregovorima sa Srbijom. Dinamika pristupnih pregovora uvek je zasnovana na napretku u vladavini prava”, rekao je nemački ambasador.

Nemačka će se tokom predsedavanja fokusirati na upravljanje odgovorom na zdravstvenu, socijalnu i privrednu krizu izazvanu pandemijom, unapređenje evropske soliradnosti i jedinstva, ponovno uspostavljanje jedinstvenog tržišta.

„Na stolu je toliko složenih stvari, ali to ne znači da će Zapadni Balkan i proširenje biti zaboravljeni. Nemačka je uvek bila i ostaće glasni zagovornik članstva i evropske perspektive za zemlje Zapadnog Balkana. To se uopšte ne dovodi u pitanje”, rekao je Šib, prenosi Beta.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici izjavio je da se proces proširenja EU mora nastaviti i u uslovima pandemije, i saglasio se da je za napredak ključna vladavina prava.

„Reforma pravosuđa, sloboda govora, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, bavljenje ratnim zločinima. Složeno je, ali nikakve tajne tu nema”, rekao je Fabrici, dodajući da ga je ohrabrio komentar predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će pristupanje EU i reforme biti prvi prioritet nove vlade.

Pored vladavine prava, napredak dijaloga sa Prištinom i zdravstveni i privredni oporavak posle pandemije biće ključni u narednom periodu, kazao je Fabrici i dodao da treba što bolje iskoristiti narednih šest meseci za napredak u pregovorima.

„Pošto se nećemo vraćati na situaciju pre kovid 19, moramo da naučimo kako da živimo sa tim i da nastavimo da radimo posao koji treba da radimo”, rekao je ambasador.

Po njegovim rečima, hrvatsko predsedavanje je tokom proteklih šest meseci uspelo da zadrži prioritete uprkos pandemiji i pomoglo je da se proces proširenja zadrži na agendi.

„Uprkos tome što su svi pokušavali da zatvore granice da se zaštite, mi smo tu politiku proširenja ostavili otvorenom”, rekao je Fabrici, podsetivši da su Severna Makedonija i Albanija dobile zeleno svetlo za početak pregovora.

Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević ocenio je da je Hrvatska preuzela predsedavanje EU u izuzetnim okolnostima zbog pandemije, kao i u vrlo izazovnom političkom okruženju, ali da je uspela da Zapadni Balkan vrati u fokus EU.

„Uspeli smo uprkos okolnostima da osnažimo proces proširenja na Zapadni Balkan i to se vidi u deklaraciji nakon Zagrebačkog samita, u kojoj je dato zeleno svetlo za početak pristupnih pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom”, rekao je Biščević.

Dodao je da, ipak, uprkos velikim naporima hrvatskog predsedavanja Srbija nije uspela da otvori još neko poglavlje tokom tih šest meseci.

„Uspeli smo da obezbedimo 50-60 odsto pozitivnih gledišta među državama članicama ali to nije bilo dovoljno i nismo uspeli da organizujemo međuvladinu konferenciju (Srbije i EU)”, rekao je hrvatski ambasador.

Po njegovoj oceni, srpska javnost ne treba da neotvaranje poglavlja predstavi kao korak unazad i da treba da radi na ponovnom osnaživanju procesa pregovora.

Podsetio je da je za sedam godina od početka pregovora Srbija otvorila 51 odsto poglavlja i da je to alarm da se proces ubrza.

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović je istakao da to što Srbija nije otvorila nijedno poglavlje tokom hrvatskog predsedavanja mora da se posmatra kao ozbiljno upozorenje.

Majstorović je ocenio da će reakcija javnosti na taj zastoj zavisiti od toga kako će vlada reagovati i to predstaviti.

„Nadam se da neće biti podrugljivih osmeha i da će vlada na zreli način odgovoriti na to ozbiljno upozorenje i da će biti sposobni da kaži da imamo problem”, rekao je Majstorović.

Podsetio je da po prvi put od početka procesa pristupanja nije otvoreno nijedno poglavlje i da može da se kaže da je to zbog nedostatka napretka u reformama, naročito u oblasti vladavine prava.

„Možete da kažete da je sve to zbog pandemije ili drugih političkih problema koji odvraćaju pažnju vlade. Ali ako znate da je ustavna reforma zaustavljena, da nemamo novu strategiju za borbu protiv korupcije i da postoje ozbiljna kašnjenja kada su u pitanju mehanizmi za borbu protiv nasilja u porodici, sve to šalje vrlo jasnu sliku da to nije u vrhu prioriteta ove vlade”, ocenio je Majstorović.

Komentari14
c40f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Вујица
Ако ми дозволите да објасним зашто тако мислим о Немачкој.Како да верујете неком ко је предводио све оне који су разбијали Југославију и притом ликовали,први признавајући Словенију,Хрватску и др.државе.??? Како веровати неком ко је окупирао српску територију,стварајући криминалну државу тзв.Косово републику притом разрушивши злочиначи Србију..Несмемо никада баш никада заборавити тежњу Немаца да владају Балканом-односно Србијом..
Владимир Матић
Као и увек Немачка је у стању да пружи само празне речи када се ради о Србији и њеном евентуалном приступању ЕУ. Мислим да Србија треба да буде екстремно опрезна у свим приликама када нам Немци нешто предлажу.
ANTE BAN
Vladimire; NITKO drugi neće i ne može ispuniti uvjete i zatvoriti poglavlja, osim- srbijanske vlasti! A-kada ćete to shvatiti i napraviti; vaša stvar! Nama u EU se- ne žuri!
Olga
Sem Fabrici je istakao : "Реформа правосуђа, слобода говора, борба против корупције и организованог криминала, бављење ратним злочинима". Bravo ! To je ono sto nam treba.
Roko
Problem je u tome sto Srbija nezna da prepise sve te zakone kao i drugi i da nastavi po starom kao i drugi.
Ludolph
Slazem se, lepo je sve to i sve nam to treba. Ono sto nije lepo je cinjenica da Srbija nece uci u EU sve i da ispuni sve Fabricijeve uslove do poslednjeg. Cak i da priznamo laznu drzavu i pljunemo na teritorijalni integritet, nece nas tamo pustiti jer za nas i jos neke drzave postoji poseban plan.
Миодраг Стојковић
Македонија је суверена православна држава на Балкану. Била некад Србија, и била некад република у СФРЈ . Зашто би Србија у уставним границама дала део своје територије за део нечега ИМАГИНАРНОГ. Српска република има дефинисан живот и сву сродност у свему са државом Србијом. Тужне су приче доконих људи жељних да уђу у историју. Да дамо православну земљу за православну земљу у корист "Квинте"!?
Muradin Rebronja
Vi kao da živote u srednjem veku kada su se države delile na religijske osnove, u prvom redu hrišcanske i islamske. Stolecima ratovale među sobom i nametale drugoj strani svoju religiju, milom ili silom. Ovo je 21. vek, vek znanja knjige i rada a ne vek puške i ratnika. Vera u Boga je jedna a religija i dogmi ima mnogo. To su putevi do Boga, koji se nalazi u našoj svesnosti i duši u vidu duševnog mira. On, i samo On sve nas uči da činimo sebi i drugima dobro i da ne činimo drugima i sebi zlo.
smb
srbija izgleda jos nije shvatila da sudije u zapadnim zemljama nisu "bogom dani" i da kako sude itekako ima kontrole "kvaliteta" njihovih presuda, ne samo kroz vise stepene. ch, primera radi, bira sudije svake 4 godine kao i regularni izbori saveznog i lokalnih predstavnika. narod itekako diskutuje i gleda sta oni rade i potvrde izbor ili ne. niko ne moze da radi sta hoce. slobodna stampa isto. ko je na losem glasu taj propada, niko ga ne kupuje i cita. pozdrav.
Anabela
Slobodna stampa u Svajcarskoj?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja