ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 30.06.2020. u 11:00 Milica Dimitrijević

Crteži Mrđana Bajića

„Радничка класа иде у рај”, 2017.

Višegodišnja uspešna saradnja našeg eminentnog vajara i profesora Mrđana Bajića i beogradske Galerije „Rima” se nastavlja. Nakon izložbi crteža i skulptura organizovanih u kragujevačkom izložbenom prostoru i monografije „Mrđan Bajić 2D = 3D”, koja je nedavno ugledala svetlost dana u izdanju ove kuće, od danas će publici biti dostupna izložba njegovih crteža i u beogradskom galerijskom ogranku. Imajući u vidu trenutnu epidemijsku situaciju, svečanog otvaranja neće biti, a izlagački prostor u Pariskoj 8 biće otvoren u redovnom terminu – od 12 do 20 sati.

Sve do 30. jula poštovaoci Bajićevog svestranog stvaralačkog opusa moći će da obiđu dva galerijska nivoa i vide grupu crteža velikih formata koji su nastali u proteklih nekoliko godina. Pored najnovijih, u okviru postavke biće izloženi i crteži iz ranijih stvaralačkih faza, kako bi se značaj i uloga crteža u njegovom stvaralaštvu – a oni su neodvojiv segment njegovog vajarskog rada – sagledali hronološki i problemski iz više perspektiva.

Marija Stanković, istoričarka umetnosti i kustoskinja beogradske Galerije „Rima”, podseća da je crtež kao medij prisutan od samih početaka Bajićeve umetničke prakse, evocirajući njegove reči iz 1983, izgovorene prilikom prve samostalne izložbe u Galeriji Doma omladine u Beogradu: „Crtež je prirodna pojava. Crtanje teče kao priprema, uporedo ili mešajući se u vajanje; crtež kao učesnik u prizoru (pretvaranje istog u slično); ili, pak, crtež kao samostalna varijanta.” Ona posmatra Bajićeve crteže velikih formata kao poziciju „između slikovnog supstituta i simulacije skulptotekture”, imajući u vidu likovne kvalitete crteža i simboličku upotrebu boje, kao i kolažno tretiranje papira koje navodi na osećaj trodimenzionalnosti crteža.

I dodaje: „Ovu izložbu možemo interpretirati i kao gradaciju mikro i makro društvenih situacija u kojima je moguće otkriti sukobe, agresiju, fragmentarnost, nestabilnost i semantičku složenost ličnog, nacionalnog, umetničkog i kulturnog nasleđa.”

Tokom trajanja postavke planirana je i promocija pomenute monografije, u kojoj su o Bajiću opširno pisali Olivije Kaplen, Antonelo Tolve i Branka Arsić.

Komеntari0
485ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja