utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 30.06.2020. u 20:31 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: KAROLINA SPAIĆ, rediteljka i pozorišna umetnica

Višeglasje me inspiriše

Verujem u internacionalni dijalog i kreiranje umetničkog izraza koji nije odraz određene kulture. Nemojte da mislite da je to uobičajeno u Holandiji, nije uopšte
Каролина Спаић (Фото: Maria Morales)

Beograđanka Karolina Spaić nedavno je proglašena za viteza reda „Oranje Nassau” Kraljevine Holandije zbog svog impresivnog rada sa pozorištem ZID iz Amsterdama koje vodi već 28 godina. Uručenje nagrade planirano je za petak 3. jul na specijalnoj svečanosti, a nagradu uručuje gradonačelnik Amsterdama.

Rođena i odrasla u Beogradu, gde se bavila klasičnim baletom, Karolina Spaić je u potrazi za većom umetničkom slobodom otišla u Holandiju 1984. godine, na studije pozorišne akademije u Utrehtu. Koliko je uspešna u svom poslu, potvrđuje i podatak da radi i kao savetnik za kulturu grada Utrehta, Ministarstva za kulturu i različitih fondacija u Holandiji.

– Ova nagrada me je veoma iznenadila, jer se retko dodeljuje nekome iz kulture, a zvanje viteza u kraljevini je priznanje koje nosite čitavog života. Po informacijama iz holandske ambasade u Beogradu i onoliko koliko sam uspela da saznam, za sada sam jedina Srpkinja sa ovom nagradom. To je svakako velika čast – kaže za „Politiku” Karolina Spaić uz komentar:

– Sa ZID teatrom sam počela još osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu kao tinejdžer. Bili smo već tada vrlo zapaženi, a u predstavama su nastupali moji drugari iz škole Aleksandar Lokner na orguljama, voditelj Voja Nedeljković i mnogi drugi. To je bila moja zemunska ekipa. Kada sam u Utrehtu završila pozorišnu akademiju, sa nekoliko diplomiranih studenata sam radila predstave i vrlo brzo smo prešli u Amsterdam. Od tada radim neprekidno. Takođe, sarađujem sa suprugom glumcem, od 1992, a naša kćerka Lara takođe često glumi i peva u predstavama.

U vašem ZID teatru pored Holanđana, igraju glumci i plesači iz Kolumbije, Maroka, Indonezije i Turske. U kakvim uslovima radite u novonastalim okolnostima?

Naši uslovi su onakvi koliko se trudimo. Nismo vladina organizacija, nikako nisam htela da pristanem na to, jer sam htela da ostanemo nezavisni. To ima svoju cenu, jer biti nezavisni producent košta mnogo i plaća se vrlo napornim radom. Mi već 15 godina iznajmljujemo prostor od grada koji je poslednjih godina postao veoma skup. Ipak, u standardnim uslovima relativno smo normalno funkcionisali. Sada u vreme ove krize oko korone i mi se bojimo šta će sutra biti. Stali su projekti, predstave, festivali. Optimista sam, pa verujem da ćemo iz ovog svega izaći još jači, ali vreme će pokazati. Radimo dosta eksperimenata na internetu, digitalne programe uživo, ali to nije pozorište. Međutim, ne možemo da stanemo zbog publike, ljudi koji nas prate...

Kako vam polazi za rukom da u svoj rad uključujete ljude različitih kultura?

Amsterdam je grad u kojem živi 180 nacionalnosti i poznat je po svom otvorenom karakteru. Zato ovde nije teško naći umetnike iz svih mogućih zemalja, ali teško ih je okupiti i zadržati. Verujem u internacionalni dijalog i kreiranje umetničkog izraza koji nije odraz određene kulture. Nemojte da mislite da je to uobičajeno ovde, nije uopšte. Umetnost je delom vrlo elitna holandska, a takođe se sakupljaju i grupe umetnika istog porekla i prave predstave koje manje-više odražavaju njihovu specifičnu kulturu i poziciju u holandskom društvu. Ali raditi i stvarati zajedno je nešto sasvim drugo, jer morate da odbacite mnoge predrasude, kojih čovek često i nije svestan. To višeglasje je ono što mene inspiriše, ono nam daje umetničku moć da preispitamo stvarnost iz različitih perspektiva.

Koliko Holandija izdvaja i drži do kulture? Kakva je tamošnja kulturna, pozorišna klima?

Savetnik sam u Utrehtu, a i u ministarstvu kulture, gde se daje novac na četiri godine za takozvanu kulturnu bazu. Holandija je bogata zemlja, ali se procentualno ne ulaže u kulturu kao recimo u Nemačkoj. S druge strane, njihovi kulturni budžeti podeljeni su po provincijama i gradovima širom zemlje, jer postoji težnja da sve provincije imaju jake kulturne ustanove, festivale i kulturnu ponudu. Nezavisna scena na žalost nije više tako jaka kao pre nekoliko godina, a to je u vezi sa sadašnjom politikom i prioritetima. Ipak u doba ove krize preduzeto je dosta mera da se pomogne kulturi, pitanje je da li je to dovoljno i koje će biti posledice svega ovoga. Pozorišta su se otvorila od 1. juna, ali za samo 30 prisutnih ljudi, ukupno sa svim zaposlenima, a od 1. jula kada je sezona završena za 100 ljudi. Pri tome se mora poštovati 1,5 metara razmaka. Prema procenama stručnjaka to vodi finansijski samo u gubitke, tako da adekvatnog rešenja za sada nema.

Rođeni ste i odrasli u Beogradu. U međuvremenu ste krstarili svetom...

Još od tinejdžerskih dana osećala sam se građaninom Evrope, jer sam već u tom uzrastu putovala sa čuvenim „Škozorištem” koje je vodila Ljubica Beljanski Ristić. Mi, njena prva generacija smo stalno negde nastupali na festivalima, u Beču, u Češkoj, Šibeniku, Mostaru... Moji prijatelji i moja familija su po celom svetu, i nekako viđamo se ipak redovno, skoro svake godine boravim u Americi kod familije, a često se svi nađemo u Amsterdamu ili u Beogradu.

Koliko vam nedostaje rodni grad?

Beograd je jedan od moja tri grada, drugi je Amsterdam i treći Holstebro u Danskoj gde je Odin teatar. Provela sam u sva tri grada dosta vremena. U Beograd se vraćam redovno, poslednji put sam došla samo na nekoliko dana da ponovo pogledam izložbu Marine Abramović, bilo je čarobno videti sve opet. Pokušavam da dođem svake jeseni na Bitef, specijalno na Bitef polifoniju, jer sam čak i jedan od osnivača i jako volim i cenim taj program, a dolazim naravno i privatno. Volim da sarađujem sa našim umetnicima, gostovali smo sa ZID-om često na Bitef polifoniji, a sada radimo na tome da dođemo na Nišvil džez teatar i da se uključimo u rad Novog Sada, prestonice kulture. Jako mi je važno da gradim most kulturne saradnje između Holandije i Srbije. Drago mi je da nam je holandska ambasada više puta finansijski pomogla u tome.

Kako gledate na aktuelne globalne događaje?

Pratim naravno sve događaje oko ove krize. Najviše me brine da će se pozorište utišati, smanjiti… Imam osećaj kao da nam je profesija oduzeta i to mi teško pada. U isto vreme vidim da ZID recimo odmah menja kurs, radimo nove stvari, adaptiramo se, tražimo izlaz. Taj naš mentalitet i kreativnost će dovesti do nečeg novog u budućnosti, u to sam sigurna.

Komentari1
47f3b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milo Majkic
Bravo jedna lepa rec u ova ruzna vremens i samo Amsterdam ima gradonacelnicu ne gradonacelnika

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja