ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.07.2020. u 18:48 Muharem Bazdulj
POGLEDI

Izborne fusnote

Kad čovek vidi kakve su sve ideološke suprotnosti stale pod krov SNS-a, pomišlja zapravo da bi Mihailo Marković mogao da bude zadovoljan jer se na kraju ispostavlja da je možda i bio u pravu kad se zalagao za to da Srbiji ne treba višepartizam
(Срђан Печеничић)

Danas se na 234 izborna mesta u Srbiji ponavljaju izbori. Tek nakon što se to obavi, izborni proces će biti i formalno završen. Ipak, sve što je važno i značajno u vezi s ovim izborima već je poznato, koliko god još postojale neke teoretske šanse da rezultati na ponovljenim izborima donesu i neke bitne promene. I mada je o mnogim aspektima izbora u proteklih desetak dana napisano toliko toga, čini se da još ima prostora da se ukaže na neke zanimljive fenomene.

Desilo se da sam taman negde u vreme izbora čitao knjigu kanadsko-britanske novinarke kinesko-makedonskog porekla Zije Tong pod naslovom „Balon realnosti”. Da je knjiga sociološka, naslov bi takođe bio adekvatan. Međutim, Zija Tong je, kako ljubitelji njenih tekstova dobro znaju, naučna novinarka i više je zanimaju prirodne nauke nego sociologija. Podnaslov knjige je stoga indikativniji što se tiče sadržaja: „Slepe mrlje, skrivene istine i opasne iluzije koje oblikuju naš svet.”

Autorka hoće da kaže da „balon realnosti” u kojem se krećemo nije samo rezultat naše sklonosti da izbegavamo suočavanje s neistomišljenicima, nego i puke ograničenosti naših čula. U jednom poglavlju ona na čaroban način opisuje koliko toga o svetu nismo znali dok nismo imali mikroskop i teleskop, odnosno koliki deo istine o svetu nam je nedostupan golim okom.

Čini mi se da je i mnogim komentatorima izbora promakla istina koja se tiče najvećih i najmanjih brojki; istina koja se krije u neverovatno velikom procentu glasova koji je dobila Srpska napredna stranka, odnosno istina koja se krije u najmanjim mogućim procentima kod partija koje su ostale daleko ispod cenzusa. Rezultati Socijalističke partije Srbije, liste oko Aleksandra Šapića, POKS-a, Metle, Suverenista, pa i Pokreta slobodnih građana su, da ostanemo kod već započete metaforske paradigme, ono što se vidi golim okom, a za skrivene istine jako velikog i jako malog trebaju nam drukčiji uvidi.

Skoro dva miliona glasova koje je dobila Srpska napredna stranka su toliko ogroman broj da u njegovoj senci ostaje jedan manji broj, koji je, međutim, mnogo impresivniji i mnogo važniji. Srpska napredna stranka ima, naime, 730.000 članova i samim tim predstavlja najveću i najmnogoljudniju političku partiju u Evropi. Tu vredi stati i razmisliti. Zemlje sa po dvanaest, odnosno deset puta više stanovnika, kao Nemačka ili Francuska, nemaju nijednu stranku koja ima toliko članova.

U tom smislu, postoji detalj o kojem se ne govori mnogo. Ispada tako da jedan član SNS-a „vuče” jedva jednog i po simpatizera koji za ovu stranku glasa. Primera radi, CDU Angele Merkel ima oko 400.000 članova, a na prošlim saveznim izborima osvojio je blizu 15 i po miliona glasova, što znači da jedan član sa sobom „povuče” više od trideset simpatizera. U tom kontekstu, rečenicu Aleksandra Vučića o tome da više nikad nije moguć ovakav uspeh SNS-a, dodatno dobija na značaju. Ova (nepuna) dva miliona u ovoj Srbiji njihov su maksimum. Čak i SPS na stotinak hiljada članova ima oko 330.000 glasača, tako da jedan njihov član „vuče” 2,3 simpatizera.

Među listama koje su dobile mali broj glasova mnogi su bili razočarani rezultatom grupe građana „1 od 5 miliona”, koja je dobila oko 20.000 glasova. To jeste mali broj, ali ga treba gledati u pravom kontekstu. A pravi kontekst je taj da je Čedomir Jovanović, uz celu gomilu koalicionih satelita, dobio jedva 10.000 glasova, a Zoran Živković sa svojom listom malo više od 7.000. Ispostavlja se, dakle, da je jedna devojka iz Nove Varoši (Valentina Reković), sa svojim društvom, bez ikakve prave logistike, uzela više glasova od Čedomira Jovanovića i Zorana Živkovića zajedno. Više, dakle, od dva čoveka koji su pre samo petnaest godina bili najmoćniji i najuticajniji političari u Srbiji.

Naposletku, vredi reći i poneku o onome što je postalo refren u komentarima izbornih rezultata, a to je realna mogućnost da u parlamentu ovog puta uopšte ne bude opozicije. Ako bude tako, partneri SNS-a, kao i dosad, biće po svoj prilici bliži „srednjoj liniji” ove stranke, nego što su njene vlastite margine. Kad čovek vidi kakve su sve ideološke suprotnosti stale pod krov SNS-a, pomišlja zapravo da bi Mihailo Marković mogao biti zadovoljan jer se na kraju ispostavlja da je možda i bio u pravu kad se zalagao za to da Srbiji ne treba višepartizam, nego bespartijski (ili jednopartijski, svejedno, uostalom) pluralizam.

Pisac i novinar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
190c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
srbiji nisu potrebne stranke gde se skupio sav olos koji nigde i nista nije radio vec parazitirao i parazitira.ko im je dao za pravo da zavucu ruke u dzepove gradana da ih gradani finansiraju.ko im je odobrio da pljackaju drzavu da sebi dele plate koje nisu po zakonu o radu;da rade na nekoliko drzavnih mesta ,i na svakom primaju platu pljackajuci budzet drzave.ne postoji baza pol.stranaka.stranke drzava treba da oporezuje 100 evra mesecno po clanu da izbroji pare i vidi koliko ima parazita.
Nebojša Joveljić
Kina sa svojim jednopartijskim sistemom svake godine bilježi najveći rast BND na svijetu i nije daleko dan kad će nadmašiti SAD po ekonomskoj snazi, tako da bi bilo prirodno da poraste popularnost takvog partijskog sistema u kojem smo i mi proveli naše najsrećnije dane. Sve češće izjave političke vrhuške u Srbiji da su nam Kinezi najbolja braća navodi na pomisao da i medju njima ima mnogo onih koji bi rado prekopirali kineski politički sistem i prestali da glume uživanje u višepartijskom sistemu
Dan Dusan Milicevic
Koliko mogu da shavatim Jednopartijdki sistem vise odgovara siromasnim zemljama koje moraju stalno da budu fokusirane na razvoj ekonomije .Kao pandan navodim Indiju koje ima parlamentatni sistem naslijedjen od Engleza i nikako da postane razvijena zemlja usprkos nevjerovatnim humanim i materialnim resusima!! Sto bi nas narod rekao puno price a malo rada!!
Dan Dusan Milicevic
Da li je stavarno potrebno imati visestanacki sistem ako gradjani mogu da predlazu i biraju onioga koga hoce? Da li su stranke stvarno potrebne i da li su stranke rjesenje za Srbiju!! Ne mislim da kopija necijeg sistema je rjesenje!! Mi samo hocemo da licimo na zapad.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja