četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.07.2020. u 18:15 Gordana Popović
HOĆE LI OVE GODINE BITI SAJMA KNjIGA

Plan B će zavisiti od situacije

Izdavači zatražili da se, ukoliko Sajma knjiga uopšte bude, prilikom formiranja cene zakupa uzmu u obzir epidemiološke i ekonomske (ne)prilike
Може ли ове године да се замисли оваква гужва (Фото А. Васиљевић)

Beogradski sajam je na vreme poslao poziv sa pratećom dokumentacijom izdavačima da se prijave za učešće na ovogodišnjoj manifestaciji, većina je sve uredno popunila, ali mnogi su spremni da potvrde da ukoliko situacija ostane ovakva kakva jeste, od njihovog učešća neće biti ništa.

Ne samo što je epidemiološka situacija neizvesna već su izdavači bili neprijatno iznenađeni i cenom štandova. Zbog svega toga, za danas je zakazan sastanak na kome će biti razmotrene mogućnosti sajma knjiga, a kome bi trebalo da prisustvuju predstavnici Beogradskog sajma, Odbora sajma knjiga, gradski sekretar za kulturu i predstavnik Ministarstva za kulturu, kao i sve tri grupacije izdavača (Udruženje profesionalnih izdavača Srbije, Udruženje izdavača i knjižara Srbije i Samostalni izdavači).

– Svi smo bili neprijatno iznenađeni cenom zakupnine kvadratnog metra jer je blago povećana u odnosu na prošlogodišnju. Beogradski sajam prilikom formiranja cene, nažalost, nije uzeo u obzir epidemiološke i ekonomske (ne)prilike, ali i strah sa kojim živimo od proglašenja pandemije, koji će veoma negativno uticati na posećenost 65. Međunarodnog sajma knjiga, ako ga uopšte bude – kaže za naš list Bora Babić, direktorka „Akademske knjige”.

Posle ove ishitrene ponude Beogradskog sajma, kaže ona, izdavačima je jedino bilo preostalo da preko svojih strukovnih udruženja pokušaju svom partneru da objasne kako je prag isplativosti učešća na sajmu – bezuslovno sniženje cena zakupnine 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ona dodaje da izdavači za sada nemaju plan B, ali da će, ukoliko događaji krenu u lošem smeru, nastojati da preko svojih udruženja pronađu alternativno rešenje.

Jagoš Đuretić, direktor izdavačke kuće „Albatros plus” potvrđuje nam da nije optimista, čak i ako epidemiološka situacija dozvoli održavanje sajma. Prijavio je, kaže, učešće na ovogodišnjem sajmu knjiga, jer je s tom činjenicom navikao da živi, ali kada je svoju odluku silom prilika povezao sa činjenicama i razgovarao sa kolegama izdavačima, shvatio je da je ta mogućnost gotovo na ivici fiktivnog.

– Bez odlučne i snažne podrške države, na primer u smislu drastičnog sniženja cena svih sajamskih usluga, dakle poput one podrške koja je pružena drugim privrednim oblastima, održavanje sajamske priredbe je gotovo nezamislivo. Pošto na tu pomoć, nakon ozbiljnog razmišljanja ne računam, počinjem ovih dana da se navikavam na tu suludu mogućnost da se naš Međunarodni sajam knjiga ove godine ne održi, jer za taj luksuz nema para. Objašnjenje zašto u tu opciju državne pomoći ne verujem traži vaš veći prostor, a u svakom slučaju, u pitanju je principijelno nipodaštavanje tretmana kulture. Naravno, bio bih iskreno srećan i zadivljen ukoliko bih u svojim očekivanjima ovog puta bio poreknut – kaže nam Đuretić.

Svakako da je svima teško da pomisle na to da se ne održi sajam knjiga, naglašava i Zoran Hamović, glavni urednik izdavačke kuće „Klio”, ali i navodi da je prepreka koja je pred nama ili oko nas, dovoljno snažna da nam je već pokvarila ovu godinu i planove, životne i poslovne.

– Već sada možemo reći da veliki broj pisaca iz inostranstva neće moći ili hteti da doputuje. Takođe ni posetioci iz našeg okruženja BiH, Crne Gore, Hrvatske ne mogu da planiraju dolazak. Čak postoji i velika verovatnoća da ni mnogi naši pažljiviji i oprezniji profesori i učitelji koji su organizovano dovodili učenike na sajam, ove godine ne dođu. Lako je pretpostaviti da ni sami Beograđani, najbrojnija publika, iz zdravstvenih razloga neće rado ulaziti u kovid bolnicu ili će s velikom dozom opreznosti vagati da li da idu. I na kraju i sami izdavači i zaposleni koji borave po čitav dan na sajmu u kontaktu sa posetiocima mogu postati žarište – kaže Hamović i dodaje da osim zdravstvenog postoje još ekonomski i promotivni faktor.

– Uslovi izlaganja dok traje pandemija nisu isti, pa ni cena izlagačkog prostora, niti usluga ne može biti ista. Okupljeni izdavači zato traže da se nedaće podele i stvori zajednički minimum mogućnosti za održavanje sajamske manifestacije. Naravno ako do tog dogovora ne dođe veliki broj izdavača neće biti ove godine na sajmu. Tim pre što mnogi nisu zbog prezaduženosti mogli da pokrenu produkciju i nemaju novih knjiga pa se postavlja logično pitanje zašto bi išli na sajam. I šta ćemo onda? Biće, bez ikakve sumnje, poslovnih veličina i „ljudskih maksimuma” koji će ovaj sajam doživeti kao šansu da zauzmu prostor i prikažu svoju (ne)moć u stilu „vala biće sajma pa makar svi pocrkali!” – zaključuje Hamović.

Pošto zbog pandemije postoji previše nepoznanica da bi se donosile lake odluke, u situaciji smo da ne znamo da li će sajam uopšte biti održan, niti u kojoj formi je on moguć, kaže i Gojko Božović, glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag” i dodaje:

– Čak i ako ga bude, svakako neće doći strani autori, a biće, u celini uzev, i znatno manja produkcija u odnosu na prethodnu godinu. Razumno je očekivati manju posetu zbog pandemije i njenih odjeka i posledica.

Prema njegovim rečima, pitanje sajma ne može se svesti samo na ekonomsko pitanje i na cenu zakupa prostora, jer je reč i o kulturnom događaju.

– U ekonomskom smislu sajam ima značaj za izdavače samo ako obezbeđuje veliku posetu, pa pravila izlaganja nužno moraju biti u vezi sa stvarnom posetom sajmu. Uslovi koji su važili prošle godine prihvatljivi su za koliko-toliko redovne okolnosti. Ovo nisu redovne prilike i ne vredi da se pretvaramo da jesu. Izdavači ne mogu da prihvate da podnesu sav rizik i trošak sajma knjiga. Razumem da Beogradski sajam trpi posledice sezone u kojoj nije bilo posla i u kojoj je služio kao pretnja nedisciplinovanim građanima, pa utoliko i sam ima problem kako da organizuje sajmove do kraja godine – kaže Božović, naglašavajući da bi bilo važno da sačuvamo tradiciju Beogradskog sajma knjiga, ukoliko to epidemiološka kriza uopšte omogući, ali tako da raspodelimo rizik i teret između izdavača kao učesnika, Beogradskog sajma kao organizatora i grada Beograda kao osnivača sajma.

Sajam knjiga je jedina kulturna manifestacija u čijoj organizaciji osnivač, grad Beograd, uopšte finansijski ne učestvuje, navodi on i dodaje da je o planu B „Arhipelaga” još rano govoriti, jer će on zavisiti od razvoja događaja.

Komentari0
80c71
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja