ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 01.07.2020. u 20:27 Ivana Albunović

Počela žetva pšenice

Očekuje se prosečno rodna godina, a prve analize pokazuju da je kvalitet zrna dobar
(Фото Д. Јевремовић)

Žetva pšenice u Srbiji počela je uprkos mnogim predviđanjima da će zbog obilnih padavina ove godine zakasniti prvi otkosi. Prema prognozi stručnjaka očekuje nas prosečna rodna godina. I mada je rano za konačnu ocenu, prve analize pokazuju da je kvalitet zrna dobar, svakako bolji od prošlogodišnjeg.

Pojedina udruženja, poput Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije (NAPS) naglašavaju da su prvi prinosi žita ispod očekivanih, zbog čega su nezadovoljni ponuđenom otkupnom cenom od 15 do 16 dinara, po kilogramu.

Predsednik Upravnog odbora te asocijacije Jovica Jakšić rekao je za Betu kako je procenjivano da će prosečan rod biti 4,5 tona po hektaru, ali da je u praksi sa oranica skinuto od 1,7 do 4,2 tone. On je naveo da su posledice suše u rano proleće veće nego što se očekivalo.

Ova organizacija, podsetimo, već je tražila od Republičke direkcije robnih rezervi da objavi otkupnu cenu pšenice (koja se kupuje za zalihe) od 22 dinara po kilogramu da bi ona „povukla” cenu na tržištu. Ova trenutna, kako naglašavaju, ne pokriva troškove proizvodnje.

Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije” očekuje prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru. Kaže da je istina da je čak i na vojvođanskim njivama rod neujednačen ali da će na kraju to verovatno dati prosečan rezultat u prinosima.

Cena, na koju se žale proizvođači, svakako će, kako navodi, zavisiti i od kretanja na svetskom tržištu žitarica ali i da je istina da se zbog „svetske hiperprodukcije žita ne mogu očekivati velike zarade”.

Rusija, kao najveći svetski izvoznik, već je najavila da će ove godine imati veće prinose. Tamo će, prema najavama, žetva početi za nedelju dana, a rusko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će ovogodišnja proizvodnja biti 75 miliona tona, dva miliona više od ranijih predviđanja. Kako je objavio „Vrld grejn”, pod ovakvim pritiskom prošle nedelje pale su izvozne cene pšenice.

– Ponovo se očekuje odličan rod u svetu, što donosi dobru snabdevenost, velike prelazne zalihe ali ne treba očekivati visoke cene. Činjenica jeste da su rekordi u proizvodnji pšenice postali česti. U sedam poslednjih godina, šest puta je oboren rekord – objašnjava Saković.

Takva hiperprodukcija nastala je, pre svega, podizanjem prinosa u zemljama gde tradicionalno nisu bili visoki. Pre svega u Ukrajini i Rusiji, ali i kod drugih. Pored toga, posle dve godine katastrofalnih suša, ove godine je i Australija imala dobru žetvu.

Upitan da li država može da interveniše zbog niske cene na koju se žale domaći proizvođači on odgovara da su prošla vremena kada je cena formirana administrativnim putem i da će nju odrediti isključivo ponuda i tražnja na tržištu.

– Udruženja primernih proizvođača morala bi više da rade na unapređenju proizvodnje. Velike zarade od pšenice ne mogu se očekivati, posebno na manjim površinama – kaže naš sagovornik.

Za domaće potrebe Srbiji je dovoljno 1,5 miliona tona žita, koje kupe pretežno mlinari i konditorska industrija. Kako objašnjava, ta količina može da bude prodata čak i po višim cenama od svetskih, ako je neko spreman da plati jer će kasnije to ugraditi u svoju kalkulaciju. Sve preko toga biće prodato po važećim svetskim cenama, jer nijedan trgovac nama neće platiti više nego što plaća Mađarima, Rumunima ili Bugarima.

– Slažem se da je cena poslednjih nekoliko godina niska za domaće proizvođače, ali je realna što se svetskog tržišta tiče – navodi Saković i dodaje da je domaćem tržištu trenutno (do formiranja cene) najčešće aktuelna akontna od 16 dinara po kilogramu.

Komentari7
34195
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Горан
Да ова држава ради против сопственог народа најбоље се види из оваквих текстова. Спомињу се цене на светском тржишту у форми "како свима тако и нама" и намеће се утисак да су наши пољопривредници лењи, глупи, неспособни... а нигде се не спомиње да су трошкови производње у Србији сигурно највећи у Европи, за разлику од колега из остатка Европе српски фармер има занемарљиве субвенције, плаћа убедљиво најскупљу нафту и најскупље вештачко ђубриво и онда се од њега очекује да изађе на светско тржиште
Mira
Od ovakvih izjava u gornjem tekstu gospodina Sakovica , svet bi pomislo da nam treba jos malo meda i mleka i zivot za Boga. Vrlo,vrlo retko se moze cuti da je neko poznjeo zita u okviru proseka. Najcesce je to daleko ispod. Ordinerna je laz da su prinosi prosecni i kad treba platiti,poturaju ce kolicine zita koje su u Rusiji i okolini, pa nam to Boze moj obara cenu. I jos ono, veliki ce kao imati zaradu a mi mali treba da pocrkamo. Vazno je da su nam podelili resenja za vodoprivredu. Sramota!
Raca Milosavljevic
.. tesko seljacima a blago trgovcima i onima bliskim vlastima koji ce kasnije psenicu da uzimaju u bescenje iz drzavnih rezervi a koji vec sada pominju svetsko trziste e da bije sto jeftinije sto milom sto silom otkupili ...
Darko
Zasto je prinos po hektru 1.5-4 tone? To je katastrofalan rezultat.Poljoprivreda je ostala u sedamdestim I osamdesetim godina 20 veka.Napredne zemlje skidaju po sedam tona.Sto se radi po tom pitanju osim sto se gleda u nebo?
mr
@Dule, Не постоји ГМО пшеница, осим у некаквим експериментима и хвалама некаквих стручњака. Све те хемикалије са запада користимо и ми, иначе не би ни било хлеба, јер пшеницу свашта напада, од болести па до инсеката. Ту смо где смо.
Dule
Napredne zemlje koriste gmo tehnologiju, razne pesticide, zato im je hleb nikakav.
Ja
Gde je ministar Nedimovic?Nema ga da se oglasi sramota psenica u bescenje za 17 dinara.Posle ce drzava izvoziti u MK,CG,BiH za 40 din.Setva bez kapi vode u zemljistu.Drzava ne cini nista gde si ministre nema te?Bitno da si pre mesec dana non stop bio na TV-u.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja