subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 01.07.2020. u 18:22

Savet Evrope poziva članice da istoriju Roma bolje integrišu u školske programe

Нацисти су убили и око 500.000 Рома и Синта. У знак сећања на те жртве 2. август је проглашен Даном сећања на њихов холокауст. (Фото ЕПА /TILL RIMMELE)

Savet Evrope je „prvi put” pozvao države članice te panevropske organizacije da istoriju Roma i putujućih naroda bolje integrišu u školske programe.

U preporuci Saveta ministara SE „prvi put se pozivaju” države članice da „integrišu istoriju Roma i putujućih naroda u školske programe i pedagoške materijale”, saopštio je SE koji poziva na borbu protiv „upornog anticiganizma” u Evropi.

Ova preporuka „ima za cilj bolje razumevanje činjenice” da su Romi i putujući narodi „sastavni deo društva, nacionalnog i evropskog”, i ističe „značaj podučavanja o holokaustu koje je počinio nacistički režim i njegovi saveznici, kao i o drugim delima počinjenim nad (tim narodima) širom Evrope”.

Članice SE se takođe pozivaju da integrišu „komemorativne aktivnosti” u vezi sa Evropskim danom sećanja na holokaust Roma, koji se obeležava 2. august, ili da izaberu „datum koji bolje odgovara istorijskom kontekstu dotične zemlje, na primer, tokom lokalnih komemoracija vezanih za zatvaranje ili deportaciju Roma u koncentracione logore”.

Izložba o stanovanju Roma „Život na ivici” u galeriji SANU  2015. (Foto Anđelko Vasiljević)

Komitet ministara smatra i da je važno uključiti „pozitivne priče iz istorije” Roma i putujućih naroda kao što je njihov „doprinos lokalnoj, nacionalnoj i evropskoj kulturnoj baštini” ili njihovu „aktivnu ulogu... u pokretima antinacističkog i antifašističkog otpora”.

Pored više od šest miliona Jevreja ubijenih tokom Drugog svetskog rata, nacisti su ubili i oko 500.000 Roma i Sinta. U znak sećanja na te žrtve 2. avgust je proglašen Danom sećanja na njihov holokaust.

Oko 23.000 Roma iz cele Evrope je između marta 1943. i 1944. deportovano u logor Aušvic-Birkenau i gotovo svi su ubijeni.

Komеntari3
0a80a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Maricic
zanimljivo je kad jedan narod pokusa da se nazove narodom.....romi zapravo to znaci..... zatro sto je neko smislio da je naziv cigan, tzigan, gitan ili kako god uvredljiv....mi i nemce zovemo cudnim imenom ...ali je gliupo da ih zovemo germanima jer su oni samo deo germanskih plemena....a engleze treba da zovemo jukejovci....amerikance juesejovoci.....ja imam drugove koji su cigani, ali fini, i za njih to nije uvredljivo....cergari vise ne zele da putuju jer im je lakse da cede socijalu....
Mustafa Aga
Gospodine Maricic...Upotrebiti rech Ciganin je van svake pameti i izuzetno maliciozno...To shto koristite rech Ciganin u ophodjenju sa vashim drugarima...To je neshto potpuno drugo...Oni vas poznaju i cenite jedni druge...Upotrebiti rech Ciganin umesto Rom...Sa ljudima sa kojima niste bliski je neshto veoma nisko i uvredljivo...
Саша Микић
Који су то путујући народи? Код нас је било чергара међу Ромима, који су путовали од места до места и нису имали стално место боравишта, већ су се рађали и умирали у черги. За оне млађе черга су покривена запрежна кола у којима се становало. Нешто налик оним из каубојских филмова. Код нас сам последњи пут видео чергаре тамо негде почетком 70-тих. Додуше, по мом скромном мишљењу, ови који данас станују у картоњарама су модерни чергари.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja