subota, 08.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 02.07.2020. u 21:24 Branka Vasiljević

Kad divljina pozove

Na izložbi „Zov daljine – seobe u carstvu životinja” u Galeriji Prirodnjačkog muzeja sutra će biti prikazano 119 insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara
Јато ждралова лети у облику латиничног слова В (Фо­то М. Пауновић)

Gde zimuju naše rode, a kuda sve lete slepi miševi? Šta su to termali i koje ptice ih koriste? Da li je seoba poduhvat vredan divljenja i koje sve opasnosti vrebaju na tom putu? Odgovore na ova pitanja dobiće svi oni koji posete izložbu „Zov daljine – seobe u carstvu životinja” koja će biti otvorena sutra u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu. Postavka će biti predstavljena uz poštovanje svih epidemioloških mera, distance i maski.

Ova izložba objašnjava fenomen seoba životinja na Zemlji i ulogu koju imaju seobe u životnom ciklusu, ne samo ptica, kao najpoznatijih i najpokretljivijih organizama, već i drugih životinja kao što su insekti, slepi miševi, gmizavci, ribe i neki kopneni sisari za koje je malo poznato da imaju selidbene aktivnosti.

Na izložbi će biti prikazano ukupno 87 vrsta životinja, odnosno 119 insekata, gmizavaca, riba, ptica i sisara iz bogatih zbirki Prirodnjačkog muzeja.

Seoba životinja je prirodni fenomen kretanja jedinki, čiji glavni pokretač mogu biti promene godišnjih doba, lokalni klimatski uslovi, dostupnost hrane i potreba za ostavljanjem potomstva.

Na izložbi će biti rasvetljena mnoga pitanja, a pre svega na koji način se organizmi orijentišu i pronalaze svoj put u toku seobe.

U okviru izložbe publici će biti dostupan i katalog „Zov daljine – seobe u carstvu životinja” autorke dr Daliborke Stanković, kao i impozantna naučna monografija „Atlas migratornih ptica i slepih miševa Srbije”, objavljena 2018. u izdanju Prirodnjačkog muzeja.

Dve spektakularne seobe kopnenih sisara zabeležene su kod irvasa, koji se sele između zimskih i letnjih staništa na Arktiku, i gnuova, čije su migracije vezane za smenu kišne i sušne sezone u Africi, između Tanzanije i Kenije. Seobe su zabeležene i kod morskih sisara – kitova i delfina. Grbavi kitovi, kao najveće životinje na svetu, rekorderi su u selidbenim aktivnostima među sisarima, s obzirom na to da se hrane u polarnim vodama, a radi razmnožavanja u tropskim i suptropskim morima mogu preći i do 8.300 kilometara.

Izložba će biti otvorena do decembra ove godine.

Bela roda odletela najjužnije

Najstarija jedinka prstenovana u Srbiji, a pronađena u inostranstvu, bio je orao krstaš, prstenovan kao mladunac juna 1976. godine u Deliblatskoj peščari. Nađen je uginuo, juna 2002. u Mađarskoj posle skoro 26 godina. Najveću udaljenost od 8.861 kilometra od mesta prstenovanja u Srbiji do mesta nalaza u inostranstvu prešla je bela roda prstenovana jula 1987. godine u Molu kod Sente. Ptica je pronađena uginula aprila 1990. u Južnoafričkoj Republici. To je najjužniji nalaz ptice prstenovane u Srbiji, a pronađene u inostranstvu.

 

Komеntari2
a4807
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

"Nacionalni značaj",Sret.orden
Ko će , kada i gde jednom rešiti problem prostora "Prirodnjačkog muzeja "(starost- 125 godina )u Beogradu iz vremena Kraljevine ( pa i iz Kneževine ) Srbije odlično. ali apsolutno neuslovno lociranog u zgradi na Vračaru od 1939g. i zgradici, tzv. izložbenoj"galeriji "na Kalemegdanu ? Većina eksponata nikada nije ni viđena zbog nedostatka prostora u Njegoševoj ulici ( Vračar-Bg )definisanog kao "privremenog "ali kao takvog - još od pre drugog svetskog rata ?!
Milos miokovic
..... ima jos jedan slucaj, prstenova a u Backoj Palanci a nadjena u Namibiji.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja