subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 02.07.2020. u 19:19 Vojislav Lalić

Neizvesna sudbina Aja Sofije

Odluka o pretvaranju velelepnog zdanja u džamiju trebalo bi da bude doneta danas, a hrišćani se nadaju da Redžep Tajip Erdogan tu ideju ipak neće sprovesti u delo
Ата­турк је славну богомољу 1934. го­ди­не пре­тво­рио у му­зеј (Фото Анђелко Васиљевић)

Turska se i dalje poigrava sa sudbinom crkve Aja Sofija u Istanbulu, jednog od najvećih hrišćanskih svetilišta u svetu. Zvanično je otvoren postupak da se ona ponovo pretvori u džamiju. Malobrojni hrišćani u Turskoj se nadaju da predsednik Redžep Tajip Erdogan neće danas, za kada je najavljeno saopštavanje odluke, počiniti „kulturni zločin”, kao što je to 1453. godine uradio sultan Mehmed Drugi posle osvajanja Konstantinopolja. U vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) podržavaju tu inicijativu, koju je Erdogan najavio još u vreme prošlogodišnjih lokalnih izbora.

„Pretvaranje Aja Sofije u džamiju razočaralo bi milione hrišćana širom planete. Promena njenog statusa još više će udaljiti ta dva sveta (hrišćane i muslimane), u vreme kad je čovečanstvu jedinstvo potrebnije nego bilo kada ranije zbog pandemije kovida 19”, kratko je upozorio vaseljenski patrijarh Vartolomej, preneli su mediji.

Aja Sofiju (Crkva Svete Mudrosti) podigao je imperator Justinijan u periodu od 532. do 537. godine. U njenoj izgradnji učestvovale su najpoznatije arhitekte tog vremena – Antemije iz Trale i Isidor iz Mileta – čuveni majstori, kao i armija od nekoliko hiljada radnika. Bila je hrišćansko svetilište duže od devet vekova, sve do 29. maja 1453. godine, kada je sultan Mehmed Drugi osvojio Konstantinopolj. Da bi dokazao dominaciju muslimana nad hrišćanima odmah je naložio da se dogradi jedan minaret i prvog petka posle pada Konstantinopolja klanjao je Alahu u hrišćanskom svetilištu. Tu praksu nastavili su njegovi naslednici skoro pet vekova.

Najveći reformator u islamskom svetu Mustafa Kemal Ataturk je shvatio, kada je srušio sultanat, da neće moći da uhvati korak sa savremenim svetom dok na leđima nosi takvo nasleđe: godine 1934. pretvorio je Aja Sofiju u muzej – dakle ni crkvu ni džamiju. Nije se usudio da ide do kraja, da je ponovo proglasi crkvom, jer se plašio reagovanja radikalnih islamista, koji mu to nikad ne bi oprostili.

Ideja o vraćanju Aja Sofije u džamiju nije novijeg datuma. I ranije su više puta, obično uoči izbora, mogli da se čuju predlozi da se ona ponovo pretvori u islamsku bogomolju, iako Istanbul ima dovoljno džamija. Erdogan se dosad nije usuđivao da ide do kraja. Posle prošlogodišnjeg poraza na lokalnim izborima, kad je prvi put izgubio čelne pozicije u 16-milionskom gradu na Bosforu, najavio je da će ispraviti „Ataturkovu grešku”. Ako to učini – a ovog puta se to ne može do kraja isključiti – on bi sigurno dobio jedan broj glasova, jer u Turskoj i dalje nije malo onih koji pate za slavnom osvajačkom prošlošću Osmanlija. Erdoganu je potrebna podrška, pogotovo što se u redovima svoje stranke prvi put suočio sa ozbiljnim disidentima – bivšim premijerom Ahmetom Davutogluom i ministrom finansija Alijem Babadžanom – koji su osnovali svoje partije. Okrenuo mu je leđa i nekadašnji predsednik države Abdulah Gul, jedan od osnivača vladajuće AKP.

Najnovija inicijativa je naišla na kritike u Atini i Vašingtonu. Ankara im poručuje da gledaju svoja posla, jer je to, kako kažu, unutrašnje pitanje Turske.

„Aja Sofija je zadužbina fatiha (osvajača) sultana Mehmeda. Bilo koja odluka o njenoj daljoj upotrebi je naše unutrašnje pitanje”, odgovaraju u MIP u Ankari. U tom saopštenju nije objašnjeno kako je sultan Mehmed došao do te „zadužbine” i koliko je krvi proliveno u tromesečnim borbama na bedemima Vizantijskog zida. U Turskoj naglašavaju da vode računa o zaštiti istorijskih spomenka, a da je Aja Sofija dobila na lepoti kad je osmanski arhitekta (mimar) Sinan na njoj dogradio četiri minareta.

Među analitičarima mišljenja su podeljena: mnogi veruju da će Erdogan ovog puta ići do kraja kako bi pridobio naklonost građana, dok neki opozicioni političari ocenjuju da on na ovaj način samo želi da skrene pažnju javnosti s mnogih problema sa kojima se suočava zbog pandemije virusa korona, koja je teško pogodila Tursku.

Komentari20
04a37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Заврам
@Slavko! Читалац лепог имена и ружних мисли. Уистину, Вама недостаје знање из много којих научних дисциплина, када сте се усудили да поставите овако скаредно питање. Агија Софија није и никада неће бити "бивша", већ увек и заувек православна црква. Од дана када је, као таква, саграђена, па све до судњега часа.
Dusan
Vec sama cinjenica da su od hriscanske crkve napravili muzej je velika i neoprostiva uvreda! Da li bi Srbi ili Rusi, koji se stalno razmecu pravoslavljem, imali hrabrosti da zaprete Erdoganu da ce sve dzamije na svojoj teritoriji pretvoriti u muzeje....?!
Muradin Rebronja
Osnivač moderne Turske, legendarni Mustafa Kemal Ataturk, briljantan vojskovođa, državnik i prosvetitelj, mora da se prevrce u grobu, zbog takve namere. Time ce Turska moci da se halali od želje da bude deo EU i njenih vrednosti. Radi se o verskim (ne) slobodama i uzurpaciji hrišcanske svetinje. Muzej za sve vere može. Džamija ne može. I tačka. Grčka, Kipar i Austrija im nikada nece to oprostiti i omoguciti. Pa, ako baš vole, i ako su spremni da prihvate posledice, bujrum i/ili nek izvole.
semir
Prasina na ocima ljudi. Turci jako dobro zaradjuju od posete te iste dzamije, a ovim se samo skrece paznja muslimanskom i pravoslavnom svijetu od realnih cinjenica.
mytha
Ja ne mogu da razumem i te muslimane koji bi da klanjaju u Aja Sofiji a znaju da je to bila crkva.Ja ne bi mogao da se molim u crkvi a da znam da je nekim slucajem to nekad bila dzamija.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja