utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 03.07.2020. u 14:30 Milica Dimitrijević

Od diplomatskih sastanaka do ratnih ožiljaka

Na izložbi „Tanjug javlja, rat je završen” u Muzeju 25. maj javnost će prvi put moći da vidi čak 2.400 fotografija koje oslikavaju našu zemlju neposredno pre Drugog svetskog rata i posle oslobođenja
Непознати аутор, Београд у данима после ослобођења, октобар 1944.

Ekskluzivnu priliku da prođu kroz izložbu „Tanjug javlja, rat je završen” u Muzeju Jugoslavije, odnosno njegovom objektu Muzeju 25. maj, danas imaju predstavnici medija, dok će publika počev od prekosutra pa do kraja septembra prvi put imati mogućnost da vidi ovaj privlačan materijal dokumentarnih fotografija koje govore o jednom od važnih momenata naše istorije. Konkretnije, reč je o tome kako je izgledala naša zemlja neposredno pre i posle oslobođenja, a program se realizuje u sklopu obeležavanja 75 godina od kraja Drugog svetskog rata. Posetioci će moći da se upoznaju sa čak 2.400 fotografija, raspoređenih u 184 celine u hronološkom rasponu od oktobra 1944. do kraja novembra 1945. godine.

Trojica Tanjugovih fotoreportera – Petar Obradović, Branko Savić i Isak Koen – ostavili su iza sebe ova vredna svedočanstva, koja su tek nedavno registrovana kao celina u okviru obimne foto-građe Muzeja Jugoslavije, a ova postavka prvi je korak kojim ovaj muzej otvara za javnost najstariji sačuvan deo foto-arhive Tanjuga, prenet 1947. u Kabinet maršala Tita, da bi kasnije postao deo kolekcije ove kuće.

Petar Obradović, Proslava Dana pobede u Beogradu, 9. maj 1945.

„Pretpostavka je da su kolekciju negativa preuzeli radnici Kabineta maršala neposredno nakon formiranja ove ustanove, pre svega kako bi prikupili Titove fotografije iz perioda 1944–1947. Logično je da su njima samo te fotografije bile interesantne i one su svakako u narednom periodu korišćene i reprodukovane, dok je ostali materijal zanemaren. Srećna okolnost je što su negativi ostali sačuvani na jednom mestu i tako sačekali da budu pronađeni i potom registrovani”, otkriva nam detalje Radovan Cukić, kustos i autor izložbe, koje autorstvo deli sa Milicom Tomić. Oboma je u realizaciji pomogla i saradnica na obradi fotografije, Jovana Stojadinović.

Kako kažu, rad na pripremi izložbe pratio je i rad na dokumentaciji, kojom će čitava zbirka biti zaštićena kao kulturno dobro.

„Istraživanje kolekcije koje je počelo (uporedo sa digitalizacijom) neposredno nakon njenog nalaza, odnosno početkom 2016. još traje. Izazov je svakako bila selekcija fotografija, koja je morala da ispuni uslove poštovanja hronološkog sleda, reprezentativnosti fonda, a da u isto vreme bude čitljiva posetiocima”, naglašavaju oni i dodaju da su od zaborava sačuvani upečatljivi društveno-politički događaji, dramatične scene borbi za oslobođenje zemlje, ali i razne aktivnosti koje govore o ožiljcima ratnih strahota i navode neke sekvence koje su na njih ostavile najsnažniji utisak:

„Zbirka je bogata snimcima velike istorijske vrednosti, budući da su njima dokumentovani neki od presudnih događaja koji su se odigrali te turbulentne 1945. godine, poput političkih i diplomatskih susreta, masovnih manifestacija i demonstracija, rada na obnovi zemlje i normalizaciji života. U njoj ima i snimaka izrazite umetničke vrednosti, čiji kvalitet nikako nije proizvod slučajnosti. Odabrali bismo dva snimka sa prvog filma nepoznatog autora, koji dokumentuje situaciju u Beogradu, neposredno nakon oslobođenja. Na prvom je zgrada Hipotekarne banke sa vidljivim oštećenjima, koja će kasnije postati dom Narodnog muzeja. Na drugom je anonimni vojnik, koji uspostavlja telefonsku vezu sedeći na polomljenom stubu, dok se u pozadini vidi kraj oko Železničke stanice. Na kraju, posebno su nam interesantne i ekspresivne reportaže koje svedoče o povratku jugoslovenskih vojnika iz nemačkog zarobljeništva i dirljivim trenucima prilikom ponovnog susreta sa svojim bližnjima, kao i one fotografije koje zaviruju u neobičnu svakodnevicu dece u domovima, obdaništima i bolnicama.”

Obeležavanje na početku teksta pomenute godišnjice biće, kako je najavljeno, oživljeno tokom godine i u okviru aktuelne izložbe Muzejska laboratorija u zgradi Starog muzeja, koja jugoslovensko nasleđe razmatra kroz prizmu višestrukih interpretacija. Za ovu priliku, intervencijom kustosa muzeja, biće markirani eksponati relevantni u kontekstu kraja Drugog svetskog rata. Pored izložbenog, biće realizovan govorno-edukativni program, tematska vođenja, kao i privatni narativi u vidu audio i video-zapisa.

Komеntari0
0aa0d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja