petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 04.07.2020. u 19:01 Jovana Rabrenović

Privredni pad za sada tri odsto

MMF nije dodatno smanjio prognoze za nas, ali postoje rizici da se situacija pogorša
(Фото А. Васиљевић)

Međunarodni monetarni fond (MMF) ostao je pri svojoj proceni iz proleća ove godine po kojoj će privredni pad Srbije iznositi tri odsto. To jeste minus, ali je utešno što ova međunarodna finansijska institucija, s kojom trenutno imamo aranžman popularno nazvan „čuvarkuća”, nije dodatno snizila prognozu kretanja privrede. Štaviše, Srbija je jedina zemlja kojoj MMF nije smanjio prognozu, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić i dodao da to znači da su javne finansije pod kontrolom. Jedina zemlja kojoj nisu promenili projekciju, s minus tri, jeste Srbija. Nisu nam spuštali prognozu, znači da smo odlične mere preduzeli. Predstavnici MMF-a su nam „diskretno” rekli da bi se možda saglasili i s našom povoljnijom procenom, ali da nije dobro da Srbija „štrči”, rekao je Vučić. To govori da su javne finansije stabilne, javni dug pod kontrolom, da mogu da se isplaćuju plate i penzije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da projekcija MMF-a za sada izgleda realna, ali da se povećavaju rizici i da ne bude ostvarena. Razlog je to što se pogoršava epidemiološka situacija usled čega država preduzima mere ograničavanja koje se mogu odraziti na privredu. Konkretno, zbog novih mera možda neće biti turizma unutar granica Srbije ovog leta, a vidimo da se ograničava i rad ugostiteljskih objekata. Sem toga, kada se neizvesnost povećava, ljudi troše samo za ono najosnovnije pa zato gube poslove oni koji proizvode neegzistencijalne stvari.

„Manji pad BDP-a koji se nama prognozira u odnosu na druge posledica je strukture naše privrede, a ne boljih ekonomskih mera. Mi proizvodimo egzistencijalne stvari koje moraju da se kupuju, veliko nam je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije. Malo nam je učešće proizvodnje trajnih potrošnih dobara kao što su aparati, automobili, nameštaj, kao i kapitalnih, a to su mašine. Treći razlog je malo učešće turizma u BDP-u. U slučaju Nemačke situacija je obrnuta. Zato manji pad BDP-a imaju manje razvijene zemlje. Slično je bilo 2009. godine u prvoj godini svetske ekonomske krize, kada je nemačka privreda imala pad od pet odsto, a mi 2,7 odsto”, kaže naš sagovornik.

Ovaj ekonomista smatra da nije dobro što država nije predvidela dalju pomoć privredi, jer se zato može suočiti sa većim padom BDP-a u ostatku godine, kao i stečajevima preduzeća i većom nezaposlenošću. Zato ne isključuje mogućnost da država ipak reaguje i to selektivnom pomoći za najugroženije delove privrede. Da onima koji, na primer, imaju pad prihoda od 20 do 30 odsto odloži plaćanje poreskih obaveza.

„Država je mere pomoći privredi dizajnirala očekujući, po izjavama epidemiologa, da će epidemija virusa biti okončana u junu. Nije računala na produženje epidemije i zato je preterano trošila. Bilo je nepotrebno da svim punoletnim građanima da po 100 evra. Deo te sume, ili polovina, mogao je da se da najsiromašnijima, a sa 300 miliona evra je moglo dodatno da se pomogne privredi. Ukratko, ta mera je bila neselektivna i izdašna i država se ponašala kao pijani siromah”, smatra Arsić.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da su MMF i Svetska banka puno grešili u prognozama u prošlosti, a posle su pisali analize i studije o tome gde su pogrešili. Ko bude dovoljno dugo živeo videće da li su se i ove obistinile.

„Situacija je takva da ni bog, a kamoli MMF, ne može pouzdano da predvidi šta će biti. Jer, ne znamo da li će biti drugog, trećeg talasa virusa, kada će biti vakcina. Zato je neizvesnost velika. Svrha svih tih prognoza nije da se nagovesti budućnost nego da se ulije optimizam poslovnom svetu i zato na njima ne treba temeljiti ekonomsko-političke odluke”, smata ovaj profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

Što se tiče izjave predsednika države da privreda ne može da očekuje dalju pomoć, Madžar kaže da ga to ne iznenađuje jer budžet nije bogat, a potrošnja na tri minimalca radnicima, 100 evra punoletnima do pomeranja naplate poreskih obaveza, već je bila velika. Posledično, naraslo je i ukupno zaduženje države.

I iz ugla privrede smatraju da postoje rizici da prognoza MMF-a ne bude ostvarena. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže će tražiti od države da nastavi da pomaže privredi i to selektivno za one koji su u značajnije lošijoj poziciji nego u julu prethodne godine. Zaposlenima u tim firmama treba nastaviti s isplatom minimalne zarade, jer u protivnom slede otpuštanja, a sve to vodi porastu nezaposlenosti.

I Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku smatra da država treba selektivno da pomogne najugroženijim sektorima privrede kako bi se održala zaposlenost i poslovanje. Moratorijum je istekao, krediti moraju da se plaćaju, porezi i doprinosi jesu odloženi za sledeću godinu, ali on smatra da država treba to nekima da otpiše da bi u narednu godinu ušli manje opterećeni. Jer poslovne vesti ne ohrabruju zato što je tražnja iz EU i dalje smanjena.

Komentari7
01964
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ulizica
Привредни пад за сада три одсто - Neko 100% podilazi Srbiji...
Trifun
Niko ne zna sta ce biti sa korona pandemijom na jesen i zimu.Za sada se Srbija uspesno borila sa njenim ekonomskim posledicama..Sta ce biti i kako ce se sve zavrsiti,pre sveg zdrastveno,a posle toga i ekonomski,niko ne zna..Srbija nije izolovana zemlja,niti se moze izolovati ni zdravstveno ni ekonomski..Oponenti predsednika Vucica ne trebaju na koroni skupljati jeftine politicke poene..Dobrodosli su da izloze,ako imaju,bolji alternativni,zdravstveni i ekonomski,program u vreme korona pandemije..
Milosav
Sve mi lici na 2009.godinu... prvo smo bili u euforiji kako je kriza sansa za nas, a kad nas je posle udarila, nismo znali gde se nalazimo...
miroslav sarcanski
MMF predvidja pad od 3%, zbog rasta od 5% u prvom tromesecju 2020. a sto je opet posledica malog rasta s pocetka 2019. Nemamo turizam, ali imamo industriju u vlasnistvu stranaca i od njihovog ponasanja zavisi kretanje tog dela privrede. IT sektor se dobro razvijao u 2019, pitanje da li ce imati toliko porudzbina u 2020. Najveci doprinos rastu BDP-a u 2019. donelo je gradjevinarstvo (posebno misteriozni Turski tok) , taj rast se tesko moze ponoviti. Sve u svemu, pad od 3% izgleda optimisticno,
Олен
Слажем се са стручњацима да је потребна додатна помоћ свим гранама привреде јер нико није имун на ову ситуацију. Једино Вучић тврди да је све у реду док кућа иза њега гори.
vasilije
Vreme će pokazti da li je bilo korisnije novac podeljen građanima (šeststo miliona evra) upumpati u privredu, posebno poljoprivredu, tako omogućiti privredi da lakše diše. Građani su taj novac za čas spiskali, a privreda se muči da održi proizvodnju i uveća kapital. Na jesen će se videti da li je pad proizvodnje od 3 % održiv na duže vreme.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja