petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 05.07.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

O produženju moratorijuma u dogovoru s bankom

Model koji je Narodna banka Srbije preporučila ne stvara nikakve dodatne troškove za klijenta
(Фото А. Васиљевић)

Tromesečna pauza u otplati kredita je istekla, a nezadovoljstvo klijenta što će na taj period platiti kamatu nije prestalo. Žalbe, što u javnosti, što Narodnoj banci, nisu urodile plodom jer je centralna banka, kao regulator, ostala pri stavu izrečenom na početku trajanja moratorijuma da kamata mora da se plati. I ne samo to. Tvrde da ona nije nikakav dodatni trošak.

„Zastoj u otplati kreditnih obaveza u trajanju od 90 dana ne proizvodi nikakve dodatne troškove za klijenta. Efektivna kamatna stopa, kao univerzalna i sveobuhvatna mera ukupnih troškova kredita za korisnika, za svaki kredit koji uđe u moratorijum ostaće ista. I u anuitetskom planu nakon isteka moratorijuma.

Kako bi olakšala klijentima otplatu tih obaveza nakon perioda zastoja, NBS je kao osnovni model preporučila da banke za tri mesečna anuiteta, odnosno onoliko anuiteta na koliko je primenjen zastoj, produže period otplate i rasporede obračunatu redovnu kamatu na period otplate kredita”, navode u NBS.

Prema njihovom mišljenju, model koji je NBS preporučila ne stvara nikakve dodatne troškove za klijenta i neznatno uvećanje anuiteta nakon perioda zastoja rezultat je datih mogućnosti klijentu da obaveze nastale tokom perioda zastoja finansira raspoređivanjem na produženi period otplate:

„Klijentima je ostavljena mogućnost da ukoliko to izričito zahtevaju od banke, na primer, zato što imaju mogućnost da izmire svoje tromesečne kreditne obaveze iz perioda zastoja, izmire svoje obaveze i na neki od alternativnih načina, a banke su dužne da jasno predoče moguće alternativne opcije.”

Iako se mogu čuti zahtevi da moratorijum i zvanično bude produžen, NBS očigledno ne namerava da da zvaničnu preporuku o tome i upućuju klijente da se dogovore s bankama.

„U skladu sa Odlukom o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, banke su imale na raspolaganju regulatornu mogućnost da, pored moratorijuma kao obavezne olakšice, ponude klijentu i druge olakšice u vezi s otplatom obaveza, poput dužeg trajanja zastoja. Napominjemo da se te druge olakšice ugovorene između banke i klijenta za vreme vanrednog stanja, odnosno do isteka moratorijuma, primenjuju u potpunosti na način kako su i ugovorene”, kažu u NBS.

Zastoj u otplati obaveza (moratorijum) propisan Odlukom o privremenim merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema traje sve do isteka roka od 90 dana, od kada je počeo da proizvodi pravno dejstvo za konkretnog dužnika, ali tačan datum njegovog prestanka nije istovetan u svim slučajevima. Podsećanja radi, banke su obaveštenja o ponudi moratorijuma bile dužne da objave na svojim internet prezentacijama u roku od tri dana od stupanja na snagu odluke (dakle najkasnije 21. marta 2020. godine), dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio – smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana. Moratorijum je počeo da proizvodi pravno dejstvo istekom roka od deset dana od dana objavljivanja ponude banke, a u interesu korisnika, banke su omogućile primenu moratorijuma i pre isteka tog roka (a nakon objavljivanja ponude), ako je klijent to izričito zahtevao.

Po završetku perioda moratorijuma, na ostatak duga pripisuje se redovna kamata obračunata tokom perioda zastoja i pravi novi plan otplate produžen za tri meseca. Navedeni preporučeni model otplate olakšava klijentu izmirivanje obaveza nastalih za vreme perioda zastoja. Banke su dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

Komentari12
5ca67
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

gile
Ни по јада да је само то. Мене банка обавестила да ми камату распоређује на целокупну преосталу суму и ни пет,ни шест ми скинула 3 рате одједном !!!! Лихвари и сецикесе ! Уколико је потребно могу редакцији да пружим необорив доказ-извод са рачуна. Зато их треба растерати "ко липа семе".
Petar
Ovo je takva prevara da je to strašno. Naravno da će kredit sada ispasti skupulji jer ga otplaćuješ 3 meseca duže. Sramota. Gde je ta opozicija za proteste? U banke se ne dira naravno.
baba Jaro
Ovo NIJE prevara, svako je imao opciju da prihvati moratorijum ili da nastavi sa plaćanjem rate, tako da je stvar kristalno jasna. Pozdrav
Ранко Родић
У банке се не дира са добрим разлогом. Банке практично позајмљују новац својих депонената а не властити новац.
nikola andric
Naplata potrazivanja je poznati problem u Srbiji. Pravno ''podjedno stavljanje'' je redukcija kompleksiteta. Tako imamo samo dva lica (fizicka i pravna) u imovinskom pravu mada razlikujemo javna, privatna i strana . Obligacioni odnosi se isto tako reduciraju na potrazivaoce i duznike ali je ta redukcija vrlo varljiva. Svako lice ima i jedno i drugo. Dohodak je baziran na potrazivnanju prema preduzecu a radnici su najveci potrazivaoci u stecaju. Jel zastita duznika obuhvata poslodavce?
Boris
Pa u novinama nije bilo nikakvog govora o kamatama za taj period. I na tv-u je bilo da je vlada trazila od banaka samo produzenje roka. A kamate niko nije pominjao. Ja sam stekao utisak da je to produzenje roka. Imam univerzitetsko obrazovanje, nisam neko ko je nepazljiv prilikom prijema informacija. Ovo ispada da su parcijalnim informisanjem dosli do efekta a da je sad doslo na "placanje" za poverenje i veru u plasirane informacije. Zanimljivo. Nisam ovo ocekivao ni od jednih ni od drugih.
Tatjana
То о потпуној информисаности је "прича за малу децу". Први став државе је био да мораторијум треба тражити. Онда су банке "у тишини" одлучиле да мораторијум примене свима, а ко га не жели, треба тражити да не жели. И ово је ишло "килаво", заратила сам са банком три пута тражећи (и писмено и усмено телефоном) да не желим мораторијум и нисам успела. На крају сам самоиницијативно уплаћивала рате и њихов мораторијум су могли "окачити мачку о реп".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja