petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.07.2020. u 20:00 Tanja Vujić

Američki naftaši u opasnosti od bankrota

Uspeh zasnovan na basnoslovnom zaduživanju vraća se petro-sektoru SAD kao bumerang
Нафтно поље у западном Тексасу Фото ЕПА ЕФЕ - Л.В.С.)

Naftaška firma „Čezapik” iz Oklahome osnovana je 1989. s početnim kapitalom od 50.000 dolara. Na vrhuncu uspeha proizvodila je najviše prirodnog gasa u Americi posle „Eksona” i vredela 37 milijardi dolara. Pre nekoliko dana proglasila je bankrot sa samo 82 miliona dolara gotovine na računu i devet milijardi dolara nenaplativog duga. Menadžment je ostao pribran. Pre objave odlaska „na doboš” podelio je među sobom bonus od 25 miliona dolara zato što su tu gde jesu ostali „do kraja”, glasilo je obrazloženje. Poverioci sumnjaju da ta firma vredi više od 116 miliona dolara. 

Ovo je skraćeni životopis pionira američke proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca, unosne industrije koja je za samo 15 godina iz temelja izmenila opis domaćeg i svetskog petro-tržišta, tako što je Ameriku iz uloge uvoznika crnog zlata promovisala u status najozbiljnijeg konkurenta Saudijskoj Arabiji i Rusiji. 

Brzinski uzlet finansijski skupe, tehnološki zahtevne i ekološki rizične ekstrakcije nafte iz uljnih škriljaca u SAD najbolje odslikavaju berzanski brojevi počev od 2010, u vreme zaleta najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata.

Barel nafte je u tom košmarnom periodu prebacio cenu od 100 dolara, u jednom trenutku prodavao se i za 143 dolara. Ondašnja jagma investitora za ulaganjem u „škriljce” bila je razumljiva. U sledećih pet godina američka proizvodnja nafte iz škriljaca skočila je sa 5,4 miliona barela dnevno na skoro 10 miliona, da bi nedavno iznosila 13,1 milion, navodi „Fajnenšel tajms”. Amerika je postala vodeći proizvođač nafte u 21. veku i, po proceni predsednika Donalda Trampa, „energetski nezavisna država kojoj više nije neophodna nafta sa Srednjeg Istoka”. Nažalost, cena tog uspeha u međuvremenu je samo rasla. 

Tako je od 2014. do danas svetsko tržište nafte svedok izdašnog rasta američke proizvodnje i izvoza nafte, ali i upornog i ćudljivog rasta, te strmoglavog pada cene strateškog energenta, intriga u OPEK-u, novih petro-alijansi, netransparentnog merenja američkih zaliha crnog zlata... U tom komešanju, američkim proizvođačima nafte i njihovim investitorima odavno je jasno da biznis ima smisla jedino ako je cena barela između 49 i 55 američkih dolara. Barel lake teksaske nafte na berzama je u četvrtak vredeo oko 40 dolara (proletos je u jednom momentu njegova vrednost iznosila manje od nula dolara). I to ponajviše zbog istorijskog posrtanja globalne privrede u jeku pandemije korone. U takvoj atmosferi, bankrot „Čezapika” (nakon pedesetak sličnih brodoloma malih američkih petro-firmi lane) potresao je Volstrit. Više nema žmurenja pred činjenicom da je petro-uspon SAD, izgleda, bio zasnovan na masovnom „dužničkom mehuru”, što bi do kraja 2021. moglo da otera u bankrot 250 manjih američkih petro-firmi. Uspeh na temelju basnoslovnog zaduživanja vraća se kao bumerang: američke proizvođače nafte iz uljnih škriljaca u sledeće četiri godine čeka otplata 86 milijardi dolara duga. Bonitetna agencija „Mudiz” smatra da je 60 odsto te sume nenaplativo. 

Revizorske kuće i advokatske firme koje prate kretanja naftaške industrije iznose sumorna predviđanja sudbine petro-sektora od Teksasa do Oklahome i Aljaske, kao i njihovih poverilaca. Dugogodišnje poverenje berzi da će „bum” nafte iz uljnih škriljaca biti jeftiniji od ekstrakcije nafte tradicionalnim metodama, odnosno da će brže doneti velike prinose, kao da je skroz isparilo. 

„U 15 godina buma, biznis proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca u gubicima je od preko 300 milijardi dolara, uz otpis imovine veći od 450 milijardi dolara. U poslednjoj deceniji bankrotiralo je 190 američkih naftaških firmi, dok broj nesolventnih ubrzano raste. Vodeće petro-firme u Americi u prvom kvartalu 2020. zbirno su prijavile gubitke od 26 milijardi dolara”, navode revizorske kuće. 

Osim toga, stigla je i korona. Poslovni model „rasta po svaku cenu bačen je kroz prozor”, zaključila je globalna petro-konsultantska firma „Vud Makenzi” nakon bankrota „Čizapika”. Sezona puštanja niz vodu nesolventnih naftaša izgleda da je tek počela. 

„Pandemija kovida 19 umnožila je pritiske na proizvođače nafte iz uljnih škriljaca, a pad vrednosti tih firmi može u sledećih šest do 12 meseci izazvati najveću konsolidaciju (američke) petro-industrije u istoriji”, procenio je nedavno Dvejn Dikson, zamenik predsednika američkog energetskog odseka revizorske kuće „Dilojt”. U prevodu: američke naftaše čeka sezona masovnih bankrota, koje, po proceni „Dilojta”, tek 27 odsto firmi ima snage i razloga da preživi. 

Odakle će u pomoć stići konjica? Jedino velike nezavisne petro-kompanije i naftaške megafirme poput „Ševrona” i „Ekson mobila” imaju finansijsku snagu za takve akvizicije, procenjuju u londonskom Sitiju. ¶

Komentari13
f586d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Станојловић
Сад ће још више да зависе од оних који подржавају џихадисте и чинити више да им се додворе (brownnosing!) и у нашим крајевима.
Иван Грозни
За разлику од руске, америчка економија знатно мање зависи од извоза онога што ископају из земље. О Арабији да не говоримо. Ниске цене нафте помогле су рушење СССР-а, а високе цене нафте допринеле су Путиновом успону. Овако ниске цене нафте и рецесија на Западу нимало не одговарају Русији. Уколико овакво стање потраје, руска економија може доживети катастрофу. Новац ће моћи да позајме само од Кинеза, а то ће имати своју цену. Једино подручје на које Кина може да се шири је Сибир.
Bata V.
Smešno. Ruska ekonomija se u medjuvremenu značajno diversifikovala a za razliku od SAD, Rusija je mnogostruko manje javno zadužena i sa ogromnim rezervama zlata.
miki
svet bi definitivno bio mnogo bolje mesto za život bez američkog kapitalizma
Nik
Ovo je prilicno uobicajena prica iz kapitalizma (gde opstaju najaci) a ostali se pustaju niz vodu i mnogi ce reci da je to tajna uspeha kapitalizma koji je nadziveo komunizam Sovjestskog tipa a kako u Kini ima mnogo kompanija koje drzava drzi na respiratoru na ovaj ili onaj nacin ni njima se ne pise bolje.
nikola andric
Ko god je pazljivo pratio surete Putina i kralja Salmana mogao je primetiti srdacne odnose. Obojica su, naravno, znali da Ameri ne mogu da proizvode naftu ispod $ 40 po barelu. Zbog toga su spustili cenu ispod $40 i unistili najveceg konkurenta. Ne znam cenu ruske proizvodnje ali Saudi Arabiju kosta barel $7.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja