utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 07.07.2020. u 20:00 R. M.
PRONALASCI

Pica iz kamenog doba

Jedno od najstarijih, ali i danas najpopularnijih jela. – Prvi pisani recepti
(Фото Пиксабеј)

Jelo koje je po svemu sudeći najomiljenije među mališanima, tinejdžerima, ali i onima malo starijima jeste pica. Jednostavno i brzo se sprema, a ukus joj se može menjati u zavisnosti od sastojaka koji se stave na nju pre pečenja.

Iako mnogi misle da je pica samo još jedan od proizvoda modernog doba, ova vrsta jela nastala je, prema nekim istorijskim podacima, još u kamenom dobu. Tajnu pravljenja testa za picu znali su svi oni koji su umeli da pravilno izmešaju brašno i vodu i da dobijenu smesu razvuku, a zatim i ispeku.

Naši davni preci pravili su tanko testo za hleb koje su pekli između kamenja, na vatri. Na ispečenu podlogu stavljane su različite namirnice. Ovakve „pice” korišćene su umesto kasnije izumljenih tanjira i na njih je stavljano kuvano jelo.

Drevni Grci masovno su koristili ispečen tanki hleb umesto tanjira, baš kao i drugi stari narodi.

U šestom veku pre nove ere vojnici Darija Velikog u persijskom carstvu u pauzama između dugotrajnih marševa pekli su, kako navode neki istorijski podaci, vrstu hleba koji je bio izuzetno tanak i zatim ga prekrivali sirom i povrćem.

Tri veka kasnije u prvoj knjizi posvećenoj istoriji Rima pisano je o „okruglom jelu prekrivenom maslinama, uljem, biljkama i medom koje je pečeno na kamenju”. U prvom veku naše ere pica je već uvršćena u specijalitete bez kojih se nije mogla zamisliti bogata trpeza starog Rimskog carstva.

U to vreme nastali su i prvi pisani recepti za spravljanje pice koja se nije mnogo razlikovala od moderne varijante. I tadašnje pice bile su najčešće okrugle, testo je bilo tanko, a na njega su stavljani razni prilozi – od pilećeg mesa do sira, belog luka, mente, bibera i ulja.

U ostacima pronađenim na mestu gde je bila nekadašnja Pompeja koja je uništena u erupciji vulkana Vezuva 79. godine naše ere, otkrivena je preteča moderne picerije – mesto za pravljenje pice sa alatom koji se koristio prilikom pečenja testa, kao i okamenjeni parčići pice.

U 16. veku pica je dobila novi dodatak – paradajz. Iako je pravljena na gotovo celom starom kontinentu, ova hrana je i dalje bila najpopularnija u Italiji. Vremenom su dodavani novi sastojci na picu, menjan je i njen oblik, tako da se u moderno doba prave i četvrtaste pice, a poslednjih decenija picerije niču širom celog sveta.

Takođe, moderno doba donelo je i nove mogućnosti prilikom pravljenja jela, pa u današnje vreme domaćice ne moraju da se zamaraju praveći testo, već mogu da kupe zamrznute pice, već unapred pripremljene za pečenje, a mogu i da je naruče telefonom.

Komеntari1
ca4e6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
Samo da dodam, kada pitate Napuljane za pizu "Napolitanu" oni vam uz osmeh objasne da tako nesto ne postoji. Isto vam tako objasne da je u Napulju nastala pica Margarita, za koju oni tvrde da je preteca moderne italijanske pice. Napravljena je krajem 19-og veka za kraljicu Margaritu savojsku i na testo su stavljeni paradajz, beli sir i bosiljak, kako bi izgledala kao italijanska zastava. Neki tvrde da je to samo legenda, da je takva pica postojala i ranije i da je 1889-te tako samo nazvana ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja