nedelja, 09.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.07.2020. u 23:07 Aleksandra Kurteš

Maternji jezik

Дуња Карановић (Фото А. Васиљевић)

Žene iz različitih krajeva sveta povezuje mnogo toga zajedničkog. Strpljenje, požrtvovanost ili naglašena briga za druge, osećajnost i uglavnom njihovo manje vidljivo stvaralaštvo – čine samo neke u nizu elemenata koji su im svojstveni. Tom tematikom bavila se i umetnica Dunja Karanović. Ona je priredila izložbu crteža „Maternji jezik” u Maloj galeriji ULUPUDS-a. Radovi su nastali prošle godine i podeljeni su u serije. U prvoj – „Poprečni presek reproduktivnog rada u boji” – govori se o jeziku vezova. Njega su tradicionalno koristile žene sa Balkana, a autorka ga koristi za promišljanje pitanja ženskog rada, reproduktivnog i umetničkog, kao i nasleđa po ženskoj liniji.

– Simuliranjem veza trudila sam se da pratim liniju iscrtanu ženskom rukom od perioda kada je ona jedino tako povezana mogla da posreduje ženskoj misli, pa do danas kad joj je to manje ili više dozvoljeno – kaže umetnica.

Druga serija „O ljubavi i patnji u mravinjem pismu” predstavlja deo Dunjinog istraživanja sa master studija, o iskustvima i komunikaciji žena u kineskoj istoriji. Tu je koristeći kombinaciju cijanotipije i veza beležila fragmente ove komunikacije.

– Uočila sam da je kroz istoriju ženska komunikacija ograničavana kako fizički, tako i isključivanjem iz obrazovnog sistema, međutim žene Hunan provincije u Kini predstavljaju jedinstven primer odstupanja od ovog pravila. Njihovo žensko pismo predstavlja sistem karaktera kojima su isključivo žene iz ove provincije ostvarivale međusobnu komunikaciju, pisale i pevale svoju poeziju, kao i ispisivale i vezle poruke u posebne knjige posvećene ženskim članovima porodice – prenosi Karanovićeva deo svog iskustva koje je stekla boraveći na usavršavanju u Kini.

Ona napominje da u vreme kada je standardni sistem kineskih karaktera uveliko korišćen u svakodnevnoj komunikaciji, ženama nije bio dostupan jer nisu imale pristup školstvu. Pismenost je, kako navodi Dunja, smatrana muškom vrlinom, dok je prostor žena bio sveden na kuću i neposrednu okolinu, što je garantovala tradicija podvezivanja stopala. U tom ograničenom prostoru kineske žene uspele su da uspostave komunikaciju i stvore književna i umetnička dela, a muškarci su to nazivali pogrdno – mravinjim pismom ili pismom komaraca.

– Jezici ručnog rada, malog formata i intimnih prostora čine jednu vrstu ženskog nasleđa na koje pokušavam da se ugledam svojim radovima. U dugoj istoriji sputavanja, velike teme neretko su izražavane malim povezanim formama i ja se samo nadovezujem na liniju narativa, a ta linija se odavno veze – poručuje slikarka. Izložba njenih radova može se pogledati do 14. jula.

Dunja Karanović diplomirala je prošle godine slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u klasi prof. Dobrice Bisenića. Trenutno pohađa MFA studije na Akademiji umetnosti Kine. U poslednjih pet godina izlagala je crteže i grafike na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Komentari4
10be9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Saša
Bravo Dunja, svaka čast, samo naprijed!
Milica
Veoma fascinantno! Koliko su muskarci pokusali da uskrate zenama skolovanje i edukaciju, da su se same zene setila da naprave svoj jezik i pismo... mi zene stvarno jesmo fantasticne!
nikola andric
Somski je ''jezicku sposobnost'' objasnio kao dar prirode. Svako dete moze da nauci bilo koji jezik za , kazimo, 3 godine. Odrasli se uvek cude tom ''cudu''. Majke su po obicaju ucitelji datog jezika. Ali imamo i ''samohrane'' oceve, babe i dede od kojih deca uce jezik. Dakle pretpostavka je da dete uci jezik od vaspitaca? Ali ''pizin '' sugerira drugu mogucnost. U juznoj Americi gde su radnici uvozeni iz raznih zemalja deca su sama izmislila jezik koji nijedan od roditelja nije razumeo.
Зоран Маторац
Тачно је да дете може да научи брзо неки језик. Али тачно је и да матори људи, који су школу одавно завршили, дозвољавају себи да јавно, пред оволиким светом, пишу: "мозе да науци, казимо... цуде том "цуду"... уцитељи...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja