U severnoj Bocvani, poslednjih nekoliko meseci, misteriozno je uginulo nekoliko stotina slonova. Uzorci koje su vladini službenici uzeli od uginulih životinja tek treba da osvetle uzrok smrti.

Prve prijave uginulih slonova bile su u martu 2020.

Doktor Nil Meken rekao je za Bi-Bi-Si da su njegove kolege u ovoj afričkoj zemlji od početka maja pronašle više od 350 leševa slona u delti reke Okavango. Broj uginulih životinja u međuvremenu se povećao na otprilike 400 slonova oba pola i svih uzrasta, navodi portal „Afrika geografi”.

Niko ne zna zašto životinje umiru, a na laboratorijske analize čekaće se još nekoliko nedelja, saopštile su vlasti u Bocvani.

Zapaženo je da se većina leševa nalazi u blizini sela Seronga, na severnim obodima delte Okavango. Razlog za toliko uginulih životinja nije krivolov, kljove su ostale netaknute. Neki slonovi su uginuli u uspravnom položaju, što navodi na zaključak da je smrt nastupila trenutno. U blizini vodotoka viđeno je 70 odsto leševa.

Izveštaja o sličnim smrtnim slučajevima nije bilo u Namibiji, na maloj udaljenosti.

Primećeno je da su živi slonovi u blizini izvora vode dezorijentisani. Jedan je viđen kako luta u krugovima.

Na ovom području nije viđena nijedna druga uginula životinja i, što je takođe čudno, lešinari nisu prilazili uginulim slonovima.

Bocvana je dom za trećinu slonova koji žive u Africi. Slonova je sve manje.

Doktor Meken iz dobrotvorne organizacije „National Park Rescue”, sa sedištem u Velikoj Britaniji, kaže za Bi-Bi-Si da je problem u Bocvani prvi put prijavljen počekom maja, kada su njegove kolege obišle rečnu deltu avionom.

„Pronašli su 169 leševa za tri sata", kaže Meken. „To je stravično veliki broj za tako malo vremena".

Meken dodaje da je istraga, sprovedena mesec dana kasnije, pokazala da leševa ima daleko više.

„Nikada do sada nismo imali slučaj da toliki broj slonova umre odjednom, a da se ne radi o suši”, ističe Meken.

Naučnici ne odbacuju mogućnost da se radi o trovanju ili bolesti ali bez utvrđivanja uzroka, nemoguće je proceniti da li postoji rizik da bolest pređe na ljude, naročito ako je uzročnik u vodi ili zemljištu.

„Ovo je katastrofa za životnu sredinu, ali je takođe potencijalna pretnja javnom zdravlju”, dodaje doktor.