petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 07.07.2020. u 21:00 Biljana Mitrinović

Merekelova: Ne znamo da li će liberalni sistem pobediti

Komentarišući svetske izazove nemačka kancelarka je iznela svoju najveću bojazan – da Zapad još nije uspeo da pruži apsolutni dokaz da će liberalni sistem uskoro pobediti
Ангела Меркел на састанку Европског савета (Фото:ЕПА ЕФЕ - О.Х.)

Za nemačku kanelarku Angelu Merkel krize nisu ništa novo. Nemačko predsedavanje Evropskom unijom počelo je 1. jula i logično je da su nade Evropljana usmerene ka najjačoj ekonomiji. Dok ekonomska kriza i pandemija virusa korona potresaju svet, EU čeka i sprovođenje bregzita, ali i zauzimanje stava prema geostrateškim izazovima između SAD, Rusije i Kine. U intervjuu za „Gardijan” i pet drugih evropskih novina prvo pitanje upućeno Angeli Merkel je bilo da li je nervozna zbog velikog pritiska koji čeka Nemačku.

Ona je na to pitanje odgovorila podsećajući da je njeno prvo predsedavanje Savetom kao kancelara bilo 2007. i da su EU i tada potresale brojne krize: Francuska i Holandija su glasale protiv Ustava EU, usledili su međunarodna finansijska kriza, turbulencije oko evra, pa migratska kriza. „Iznova i iznova se pokazalo da Evropa još nije dovoljno otporna na krize”, konstatovala je kancelarka. Na pitanje da li će sadašnja situacija uticati na opstanak EU, Mereklova je odgovorila tipično nemački: „Umesto da prečesto postavljamo egzistencijalna pitanja, trebalo bi da se bavimo svakodnevnim poslom”.

Govoreći o Evropi nakon finansijske krize 2008. godine, Merkelova je podsetila na doba multilateralnosti, kada je G20 započeo sastanke na nivou šefova država ili vlada. „Danas nije takva situacija. Danas moramo da učinimo sve što možemo kako bismo prestali da zapadamo u protekcionizam. Ako Evropa želi da bude saslušana, onda treba da pruži dobar primer. Računam na to – iako nemam nikakve iluzije o tome koliko će pregovori biti teški”, zaključila je ona.

Povodom kritika američkog predsednika Donalda Trampa da Nemačka ne izdvaja dovoljno novca za NATO, Merkelova je odgovorila da u Nemačkoj znaju da moraju više da troše na odbranu, da su postigli znatna povećanja u poslednjim godinama i da će nastaviti tim putem, ali je uz to naglasila da američke trupe u Nemačkoj pomažu da se zaštite ne samo Nemačka i evropski deo NATO-a, nego i interesi SAD. Govoreći o idejama da Evropa preuzme stratešku autonomiju i ostvari suverenitet, Merkelova je rekla: „Odrasli smo u saznanju da SAD žele da budu svetska sila, mi bismo morali duboko da razmislimo o tome”.

Na pitanje o ruskim pretnjama, istočnoj Evropi, kancelarka je odgovorila da Nemačka prepoznaje dezinformacijske kampanje, kao oružje hibridnog ratovanja i metoda destabilizacije – koje su ruski obrazac ponašanja. „S druge strane, postoje dobri razlozi da se i dalje nastavi sa konstruktivnim dijalogom s Rusijom. U zemljama poput Sirije i Libije, zemljama koje su u neposrednom okruženju Evrope, strateški uticaj Rusije je veliki. Stoga ću i dalje težiti saradnji”, rekla je.

Svoj zadatak na čelu EU Angela Merkel je opisala kao „rad na liberalnoj Evropi koja je ukorenjena u osnovnim pravima pojedinca”. „Kina je postala glavna ekonomska sila. Primer Kine pokazuje da čak i nedemokratska država može biti ekonomski uspešna, što je veliki izazov za naše liberalne demokratije”, navela je kancelarka i podsetila i na izazov islamističkog terorizma, posebno napad na SAD 11. septembra 2001. i razočaranje koje je usledilo nakon arapskog proleća. „Ukratko, još nismo uspeli da pružimo apsolutni dokaz da će liberalni sistem uskoro pobediti. To me brine”, konstatovala je Merkelova.

O vladavini prava u EU i na pitanje da li sada evropsko zakonodavstvo krši nacionalno zakonodavstvo ili obrnuto, kancelarka je odgovorila da bez sumnje evropsko pravo ima prednost nad nacionalnim pravom. Komentarišući nedavnu odluku Ustavnog suda Nemačke da Evropski sud mora da revidira svoju odluku o Evropskoj centralnoj banci, Merkelova je rekla da do sukoba evropskog i naionalnog prava može da dođe „ako evropski nivo definiše šire granice, šire, recimo, od nemačkog parlamenta.

Povodom odnosa sa Kinom i otkazanog samita EU–Kina naglasila je da EU deli zajedničke interese, poput saradnje u delovanju protiv klimatskih promena, da se već neko vreme pregovara o ugovoru o ulaganjima, ali da ne idu napred. Takođe je navela da bi s Kinom trebalo razgovarati i o razvojnim politikama u Africi, gde Kina u nekim oblastima sledi drugačiji put. „Istovremeno, samit nas primorava da razvijemo zajedničku evropsku poziciju u odnosu na Kinu.

To nije lak zadatak. Trebalo bi da razvijemo politiku koja odražava naše interese i vrednosti. Uostalom, poštovanje ljudskih prava, vladavina zakona i naša zabrinutost za budućnost Hongkonga stoje između Kine i nas i povodom toga im se obraćamo otvoreno”, zaključila je Angela Merkel.

 

Komentari3
9c9e5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
(Nastavak). Svojina u smislu ''sredstava proizvodjne''. U samouprvnoj ekonomiji su Marksisti bili zapanjeni stecajevima samouprvnih preduzeca. Nisu primetili razliku izmedju ugovora i svojinestvari. To ce reci da se POTRAZIVANJA razlikuju od svojine. Kad ukupna potrazivanja nadmase vrednost IMOVINE lica, onda ta lica idu u stecaj. Radnici se otpustaju i ostaju bez dohotka koji je baziran na UGOVORU o radu. Dakle na POTRAZIVNJU a ne na SVOJINI. U stecajevima nisu duznici nego potrazivaoci.
tja
Liberalizm kao ideologija, i demokratija kao sistem vladanja idu zajedno i propadaju zajedno. Tamo gde postoje tragovi liberalizma postoje obicno i lazni demokratski izbori kao poslednji trag demokratije. Neki kazu da je to hibridni sistem. Pogresan izraz. Hibrid je pola-pola a u politickom hibridu ima jedan procenat demokratije (lazni izbori) i 99 procenata apsoutne vlasti jednog coveka.
Миодраг Стојковић
У либералном концепту , људска права ?! ?!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja