utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.07.2020. u 21:00 Katarina Đorđević

Mesečno žene prijave oko 2.500 slučajeva nasilja

Posle tri godine primene Zakona o prevenciji nasilja u porodici primetno je više prijavljenog zlostavljanja ali i da se malo toga promenilo što bi im olakšalo situaciju

U Srbiji je u prvih šest meseci ove godine u porodičnom nasilju ubijeno 14 žena, a tokom protekle godine 28 je stradalo od ruke svojih najbližih – muža, oca ili sina. Samo u toku 2019. godine prijavljeno je 28.214 slučajeva nasilja u porodici, što u statističkom prevodu znači da je svakog meseca policiji prijavljen 2.351 slučaj. U dve trećine ovih slučajeva, naređene su hitne mere, odnosno udaljenje nasilnika iz kuće i zabrana prilaska žrtvi. Ako je žrtva nasilja žena, najčešći vinovnik je njen suprug, odnosno partner – u dve trećine slučajeva. Svaki deseti vinovnik nasilja je sin, otac se javlja kao počinilac u četiri odsto slučajeva, svekar u tri odsto, a brat u 1,7 odsto slučajeva. Ukoliko je muškarac žrtva nasilja, najčešći počinilac je sin – u trećini slučajeva, otac u petini i brat u 16 odsto slučajeva.

Ovo su samo neki od podataka iz izveštaja Autonomnog ženskog centra, koji je sačinjen povodom tri godine primene Zakona o prevenciji nasilja u porodici i u kome se upozorava da je u protekloj deceniji čak 350 žena stradalo u „toplom porodičnom domu” i poručuje da žrtve nasilja ne mogu da čekaju.

Bilansirajući trogodišnje efekte primene ovog zakona, psiholog Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović primećuje da je znatno povećano prijavljivanje nasilja, o čemu ilustrativno govori podatak da se godišnje podnese oko 30.000 prijava. U većini slučajeva, dodaje naša sagovornica, policija odmah reaguje hitnom merom udaljenja nasilnika iz stana i zabranom prilaska žrtvi, što na nju deluje ohrabrujuće i uliva joj poverenje u institucije sistema.

„Odnos između hitnih mera koje realizuje policija, predloga tužilaštva da se te mere produže i odluke suda o produženju mera je veoma dobar i funkcionalan – u 93 odsto slučajeva zabrana prilaska žrtvi produžava se sa 48 sati na mesec dana. Ovakva saradnja policije, tužilaštva i suda je ohrabrujuća, s obzirom na to da smo suočeni sa visokom neefikasnošću državnih institucija. Analizirajući zvanične podatke i grafikone MUP-a o porodičnom nasilju, uočava se da je tokom 2019. godine policiji prijavljeno 28.214 slučajeva, što je najmanje 2.650 prijava više nego u 2018. Tokom protekle godine, policija je izdala 19.866 zabrana kontakata i približavanja žrtvi (1.007 više nego 2018), 8.964 mera udaljenja nasilnika iz porodičnog doma (743 više nego 2018), a u 8.696 slučajeva izdala je obe mere. Prema podacima iz tužilaštva u 2019. godini zamenici javnih tužilaca predložili su produženje hitnih mera u 19.360 slučajeva (1.445 više nego u 2018), a sud je usvojio 18.597 predloga tužilaštva (1.297 više nego 2018). Dakle, zamenici tužilaca predložili su za produženje hitne mere 97 odsto od ukupnog broja policijskih naređenja hitnih mera, a sudije 93 odsto od policijskih naređenja hitnih mera, što potvrđuje visoko slaganje u procenama i odlukama ova tri organa”, zaključuje Tanja Ignjatović.

Podaci MUP-a nedvosmisleno svedoče da je nasilje „muškog” pola u 2019. godini – 17.347 muškaraca i 2.998 žena bili su vinovnici porodičnog nasilja. Polna statika je obrnuta kada su u pitanju žrtve nasilja – u 2019. godini bilo je 15.932 žene i 5.596 muškaraca žrtava porodičnog nasilja. Svaki peti počinilac nasilja u porodici je osoba mlađa od 30 godina, ali je među njima i 13 odsto starijih od 60 godina i čak četiri odsto starijih od 70. Podaci pokazuju da su od 21.533 žrtve nasilja u prošloj godini – 1.087 deca, što sigurno ne odgovara realnom broju mališana koji su izloženi nasilju u porodici, a još manje broju dece koja su svedoci nasilja i koja se, prema teoriji viktimologije, takođe smatraju žrtvama, naglašava Tanja Ignjatović.

Naša sagovornica dodaje da još nije uspostavljena centralna evidencija pomoću koje bi se pratio slučaj od početka do kraja i dodaje da nije poznat sadržaj individualnih planova podrške žrtvama nasilja, a posebno njihovi efekti.

„Mi znamo da svaki treći počinilac nasilja ponovi to delo u istoj godini i prekrši zabranu prilaska žrtvi i znamo da je bar trećina ubijenih žena prethodno tražila pomoć institucija sistema. Zato se i postavlja pitanje – ko je doneo pogrešnu procenu rizika, ko je zanemario činjenicu da je njen partner bio patološki ljubomoran, uhodio je ili je posedovao oružje. Profesionalac mora da se zapita da li će hitna mera zabrana prilaska žrtvi nasilnika sprečiti da ponovi isto delo. Zbog toga smo više puta predlagali MUP-u da se detaljno analiziraju svi slučajevi femicida i uoči gde su napravljeni propusti koji su žrtvu koštali života”, zaključuje Tanja Ignjatović.

Komentari1
6b6dc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар Анђелковић
Породица је хришћанска светиња, а Сорош ће план грофа Рихарда Николауса фон Куденхова Калергија морати да спроводи на неком другом месту.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja