petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 12.07.2020. u 22:00 Danijela Davidov-Kesar
RAZGOVOR NEDELjE: Profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog

Novi pik iduće nedelje

Najgori scenario je da se ljudi ne pridržavaju mera i da onda ovo traje cele godine. To može da nas košta mnogo, jer će umirati ne samo starije osobe već i mlađi ljudi
(Фото Танјуг/Влада Србије)

Srbija se ovih dana, kada je zabeleženo 18 smrtnih slučajeva za 24 sata, zajedno sa Ukrajinom našla na trećem mestu po broju preminulih od virusa korona u Evropi, odmah posle Rusije i Velike Britanije. Najveća žarišta su trenutno u Beogradu, Šapcu, Kragujevcu, Novom Pazaru... Lekari su očekivali da će sa dolaskom lepog vremena uminuti udar korone, ali je, naprotiv, virus pokazao svoju jačinu i doveo do toga da su bolnice prepune i da je zdravstveni sistem pred kolapsom.

U razgovoru za „Politiku”, profesor dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, objašnjava da se epidemiološka situacija u Srbiji se razlikuje od grada do grada, a da je u Beogradu čak veoma nepovoljna. „To smatram na osnovu podataka o broju bolesnika u bolnicama, jer su svi kapaciteti zdravstvenih ustanova u prestonici puni. To je ozbiljna situacija i zato se angažuju kapaciteti bolnica u okolnim gradovima za smeštaj pacijenata. Teška je situacija i u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici. Oni gradovi u kojima ima obolelih, a nije još proglašena vanredna situacija, spadaju u nesigurne, ali su pod kontrolom. U Vranju se beleži malo smirivanje situacije jer se manje pacijenata javlja u kovid ambulante, što je posledica primene mera i uvođenja vanredne situacije. Za druge gradove se ne može reći da je došlo do smirivanja epidemije. U bolnice stižu pacijenti sa težim kliničkim stanjem nego što je to bio slučaj ranije”, ističe dr Tiodorović.

Zašto nam se čini da je udar korone sada jači nego u prvom naletu epidemije?

Utisak je da je to tako jer smo na početku epidemije imali više obolelih starijih ili ljudi u srednjim godinama koji su osetljiviji, a mladi su se tada tek prokužavali i dobijali neku dozu virusa koja nije izazivala kod njih teža stanja. A sada imamo mnogo onih sa težom kliničkom slikom, i to posebno kod mladih i radno aktivnog stanovništva.

Šta bi, po vama, za Srbiju bio najbolji, a šta najgori scenario kada je korona u pitanju?

Najbolje bi bilo da se stvarno uzmemo u pamet i da shvatimo da se ovo može zaustaviti isključivo poštovanjem preporučenih mera. Ako bismo to uradili, siguran sam da za 14 dana možemo da završimo ovu priču. To ne znači da bi virus potpuno prestao da cirkuliše, ali je cilj da se njegova aktivnost umanji kako ne bi pronalazio nove osetljive organizme jer on preživljava samo u organizmu. Imali bismo tada samo sporadične slučajeve koje bismo mogli lakše da kontrolišemo. Najgori scenario je da se ljudi ne pridržavaju mera i da onda ovo traje cele godine. To može da nas košta mnogo, jer će umirati ne samo starije osobe već i mlađi ljudi.

Možete li da predvidite kada će uslediti pad broja obolelih?

Jedna je procena bila pre demonstracija koje su se dogodile u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i još nekim gradovima, a sada je druga. Pre neko što je krenulo organizovanje protesta, mislio sam da ćemo krajem ove i početkom sledeće nedelje imati smirivanje situacije. Ali sa ovim novim događanjima to više ne mogu da kažem. To sada niko od stručnjaka ne može da kaže. Uvek imamo povećan rizik od zaražavanja kada se veći broj ljudi okuplja u neposrednoj blizini, kada manji broj njih nosi maske, kada se ne poštuju preventivne mere... Zato treba razmišljati šta će se dešavati za jedno desetak dana. Može da se pretpostavi da će sledeći pik epidemije uslediti u toku sledeće nedelje.

Protesti bi, po vašem mišljenju, mogli da budu okidač za još veći broj obolelih?

Trebalo bi poručiti organizatorima i učesnicima protesta da ugrožavaju svoje zdravlje, ali i ukupnu epidemiološku situaciju. Pravo je svakog građanina da izražava svoje mišljenje, ali ovde smo svi ugroženi jednako. To doprinosi nepovoljnoj situaciji nego što je bila u prethodnom periodu. Jedino ako postanemo svesni toga i počnemo da sprovodimo preventivne mere može da dođe do smanjenja obolelih. Ovu situaciju nikako ne posmatram kroz političku prizmu. To me ne interesuje. Ali moramo da budemo svesni da političko nezadovoljstvo ili pojedinačno ponašanje koje odstupa od preporuka dovodi do jedne vrlo ozbiljne situacije, a to je da ćemo imati ponovni porast broja obolelih, a ne pad. Ljudi su na protestima zbijeni, ne razmišljaju o svom zdravlju i o zdravlju okoline, nego o nekim drugim stvarima.

Jedna od stvari koje se provlače na protestima jeste i da Krzni štab za suzbijanje kovida 19 ne radi dobro i da treba da podnese ostavku. Kako reagujete na to?

Svako treba da se bavi svojim poslom i da radi ono što najbolje zna. Nije na političkim strankama da ocenjuju baš sve. One mogu da se bave zdravstvenom politikom, strateškim potezima, predlozima koji treba da dovedu do kvalitetnije zdravstvene zaštite. Ali ispada da znaju sve, pa čak i to koje su protivepidemijske mere. Nismo mi iz Kriznog štaba izmislili te mere, one su stvar doktrine u medicini kako se sprečavaju zarazne bolesti. Mi možemo da vodimo stručnu diskusiju u stručnim asocijacijama, ali ne i u političkim varijacijama na temu. Čini mi se da su neki politički činioci zloupotrebili epidemiološku situaciju. To nije dobro ni za njih ni za nas jer ćemo imati nekontrolisano širenje bolesti.

Ali ima građana koji u anketama na ulicama kažu da više ne veruju Kriznom štabu.

Može se reći, ako ne valja – menjaj. Ali nije problem u tome. Narod je nezadovoljan jer je očekivao da je epidemija korone završena. Dva su razloga zašto su mere bile ublažene, i to ne samo kod nas. Prvi je bio ekonomski, a drugi je sociološki i psihološki, jer je činjenica da čovek ne može dugo da izdrži ograničenja, posebno u ovoj pandemiji. Mene najviše čude neke kolege. Mogu čak reći da sam razočaran. U redu je što imaju primedbe, predloge, ukazuju na greške i na to šta treba promeniti. Ali nije u redu da nas podržavaju gotovo tokom cele epidemije i da govore da dobro radimo, a onda pred izbore počnu da menjaju stavove i iznose sve suprotno od onog što su pre mislili. Ništa ne ne začuđuje. Mi smo Srbi čudan narod. Potrebno nam je jedinstvo i da sve političke razmirice i neslaganja ostavimo za vreme kada sve ovo prođe.

Da li je Krizni štab bio jedinstven prilikom donošenja ključnih odluka?

Bili smo jedinstveni u stavovima, ali smo imali pojedince koji su imali drugačije mišljenje. Svaki stručnjak ima pravo na svoj stav. Ali on prvo taj stav treba da izloži nama i da ga argumentuje podacima, a ne u javnosti. Tačno se zna na koga se to odnosi. To je dovelo do toga da je narod pomislio da mi imamo različite stavove. Počeli smo da ličimo na rijaliti. Gleda se ko je zanimljiviji i ko će interesantnije da ispriča neke stvari koje će nas zadovoljiti da se opustimo... Ja nisam za to da ljudima stalno pretimo i šaljemo zastrašujuće poruke. Treba biti odmeren i potpuno jasan i služiti se silom argumenata.

Ljudi, možda, najviše strahuju zato što nisu sigurni da li se objavljuju stvarni brojevi o broju obolelih i preminulih. Nedavno se u javnosti pojavila informacija da je stvarni broj višestruko veći i da zapravo postoji neka druga baza podataka u „Batutu” koja se krije. Kakav je vaš stav prema tome?

Moj stav je da u svakoj epidemiji, pa i u ovoj, građani moraju da budu potpuno, istinito, jasno informisani. Moraju da se objavljuju tačni podaci koji se u svakom trenutku mogu proveriti. Pitanje neslaganja brojeva je pitanje za ljude koji su to radili, za stručnjake koji to razumeju i znaju, a sve po protokolima na osnovu kojih se prijavljuju oboleli i preminuli. Ako postoji neka dilema, to mora efikasno da se raščisti. Podaci se uvek mogu proveriti.

Strahuje se da bi na jesen mogli u isto vreme da se pojave grip i korona, pa je predsednik Srbije najavio vakcinisanje dva miliona ljudi protiv gripa. Hoće li to pomoći?

U ovoj situaciji bi vakcinacija protiv gripa dosta značila. Neophodno je vakcinisati sve hronične bolesnike, zdravstvene radnike i ostale građane koji imaju pad imuniteta, pa bi teško podneli grip. Smanjio bi se rizik da dođe do ukrštanja dve strašne bolesti, gripa i eventualno korone. Prošle godine je vakcina protiv gripa bila dosta tražena, a i među zdravstvenim radnicima je zabeležen blagi trend povećanja vakcinacije.

Da li mislite da doći do otpora nekih ljudi koji su protivnici vakcinacije ako budu bili primoravani da je prime? Dosta zdravstvenih radnika to ne želi.

Zdravstveni radnik mora zdrav da dođe na posao. Onaj zdravstveni radnik koji nije spreman da prihvati vakcinaciju protiv gripa treba da se zapita da li mu je uopšte mesto u sistemu. I svi ostali koji rade u zdravstvenim ustanovama moraju da dobiju vakcinu. Samo tako možemo da budemo sigurni da će nam zdravstveni sistem biti očuvan. Koliko sam upoznat, prošle godine je svega oko 8,5 odsto zdravstvenih radnika primilo vakcinu protiv gripa.

Zašto imamo mnogo upala pluća

Kako neka osoba dobije jaču količinu virusa, a neka slabiju, pa samim tim ima i manje komplikacija bolesti?

Od juna imamo više ljudi koji imaju kompletnu kliničku sliku kovida 19. Kada ima težu kliničku sliku, osoba izlučuje veću količinu virusa. To znači i da će druge osobe koje zarazi imati težu kliničku sliku. Zato je važno da zdravstveni radnici nose kompletnu zaštitnu opremu kada su u kontaktu sa zaraženima. Od toga da li neko kija, kašlje, da li ima povišenu temperaturu, otežano diše, zavisi i koliko čestica virusa „izbacuje” i on je kao izvor značajniji i lakše će zaraziti druge. Zato imamo mnogo upala pluća.

Komentari26
110a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Славиша Вукосављевић
Најодвратнији термин за најодвратнију појаву. Парирају му још "наратив" и "свашта нешто".
Божа
Пик = дали је то по оној Балашевићевој песми "Коцкање са преварантом животом ..."?
Dusan
Od svih masovnih okupljanja u vreme pandemije jedino protesti imaju neki prihvatljiv razlog.Narod je jednostavno besan i razocaran u vlast! Ako se ne prestane sa prljavom drzavnom propagandom bice jos gore!
Пантелија
Овај интервју је још један доказ да су чланови Кризног штаба своју стручност подредили политици кроз покушај да се повећање заразе припише протестима, а не изборној и предизборној еуфорији. Сетимо се само веселог оплитања кола и подврискивања у штабу победника! Да су са оваквом стручношћу располагали, наши грађевински инжењери, сви би нам се мостови до сада одавно порушили и сви тунели урушили.
MRMila
Pik??!!! Sta je to pik, i dokle da tolerisemo skrnavljenje naseg lepog Srbskog jezika.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja