utorak, 04.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.07.2020. u 12:31 Branko Pejović
PRIČE IZ VELIKOG RATA

Sreća koju je donela sloboda

Švajcarac Arčibald Rajs, jedan od prvih koji je ušao u oslobođeni Beograd, vodio je dnevnik o pobedonosnom pohodu srpske vojske
Споменик Арчибалду Рајсу у Београду (Викимедија)

Posle četiri krvave ratne godine srpska vojska u silovitom naletu oslobađala je u jesen 1918. deo po deo otadžbine. Poraženi okupator  bezglavo se povlačio pred oslobodiocima.

Sa srpskim jedinicama stupao je i Arčibald Rajs, švajcarski profesor, kriminolog, publicista. Došao je u Srbiju 1914. na poziv srpske vlade da istražuje zločine okupatora nad civilnim stanovništvom, da bi tokom ratnih godina upoznao i zavoleo srpski narod, s kojim je ostao do kraja života (1929. umro u Beogradu).

Događaje u oslobodilačkom pohodu srpske vojske ratne jeseni Rajs je pedantno beležio u svom dnevniku. Te zapise je vodio od 8. septembra 1918. kada je u rano jutro krenuo iz Soluna ka severu, oprezno  napredujući kroz rovove i logore pod artiljerijskom vatrom, a završio 8. novembra iste godine u oslobođenom Beogradu. Ovi delovi Rajsovog dnevnika objavljeni su u knjizi „Golgota i vaskrs Srbije”.

Piše on da su 27. oktobra  stigli u Svilajnac koji je okupator tog jutra napustio: „Nemci su hteli da zapale most, ali svilajnačka deca su ugasila požar. Uostalom, Nemci i Austrijanci, po svom običaju, ponašali su se kao  divljaci pri odlasku: oni su pljačkali i zlostavljali stanovništvo! Pokazuju mi opljačkane radnje. Sve je uzeto, a ono što nisu mogli odneti, oštećeno je. Dočekani smo oduševljeno od stanovništva. Oni nam dolaze u susret igrajući i pevajući. Čovek oseća uživanje i svu radost ovih bića što su najzad slobodna”, beleži Švajcarac.

Ali igru, pesmu i zagrljaje, nadohvat slobode, sustižu i leleci. Rajs se tri dana kasnije zatekao u Umčarima, gde je za ovu nesreću čuo: „Pored naše sobe žene oplakuju  vojnika koji je juče poginuo zajedno sa seoskim kmetom, u trenutku kad je ovaj hteo da ga zagrli. Jedan austrijski kuršum ubio je obojicu.”

Iz Beograda se Nemci i Austrijanci povlače pred oslobodiocima, koji su već u Grockoj. Arčibald Rajs ide ka prestonici 1. novembra i o tome zapisuje:

„Beograd je slobodan i divizija će logorovati u prestonici... Ostavljam konja u diviziji i ulazim pešice u Beograd. Ja sam jedan od prvih koji ulazi u prestonicu. Sve stanovništvo je po ulicama. Oduševljenje je ogromno. To je poplava cveća, venaca, peškira koje daju u znak dobrodošlice. A svi peškiri nose datum! Kad su žene imale vremena da to izvezu? Usred varoši na Terazijama gužva! Mladi dobrovoljac služi mi kao gardista i jedva mi krči put. Odlazim u opštinu da pozdravim opštinski odbor. Tu nailazim na srdačan prijem. Šetam se tako do 18 sati i vraćam u diviziju sa dvadesetak peškira, uspomenom na ovaj dan oslobođenja Beograda...”

Sedam dana kasnije u oslobođenu prestonicu stiže princ Aleksandar Karađorđević. Rajs u dnevniku piše da je prinčev automobil stigao u varoš u popodnevnim satima, gde je naslednika prestola govorom dočekao predsednik opštine:

„Princ odgovara jednostavno glasom koji se čuje, ali on je uzbuđen. Zatim pozdravlja sve velikodostojnike. Horovi pevaju himnu i masa viče ‒ Živeo! Sada odlazimo svi pešice u Sabornu crkvu. Princa prate predsednik opštine, članovi opštine i oficiri, ispred njih nekoliko vojnika koji im krče prolaz kroz gomilu. Žene se bacaju na kolena ‒ Živeo! Taj presrdačni doček uzbudljiv je do krajnjih granica.”

„Najzad stižemo do Saborne crkve. Ona je impoznatna, osvetljena električnim sijalicama i ukrašena zelenilom koje je svuda raspoređeno. Na vratima princa dočekuje sveštenstvo koje mu predaje Sveto pismo. Hor peva himnu i ceremonija je kratka. Izlazimo i princ odlazi automobilom u svoj privremeni dvor, Krsmanovićevu kuću. Prolazim tuda i ulazim da vidim da li ga mogu pozdraviti. Topao doček od strane dvorskih oficira. Princ me poziva na večeru. To je moja prva večera u prestonici posle toliko godina iskušenja! Ovoj nezaboravnoj večeri prisustvovali su princ Aleksandar, ministar Ninčić, pukovnik Kalafatović iz Glavnog stana, pukovnik Damjanović, šef policije u Glavnom stanu Tucaković i ja”, zapisao je u svom dnevniku prijatelj srpskog naroda Arčibald Rajs.

Komentari3
9c8d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bambi
Sto ne pisete kako je Tito sa komunistima vodio borbu protiv cetnika i ostalih domacih izdajnika. Protiv ustasa, nacista, crvenokosuljasa, ljoticevca, balija? Uzimate iz istorije samo ono sto je sada moderno?
Dragan Pik-lon
Kad bi dao Bog da se rodi jos jedan ovakav Svajcarac i da zajedno sa srpskom vojskom udje i oslobodi srpski Prizren.Da vodi dnevnik i opise sve zlocine UCK-hirurga.Svet ovakvima veruje.Arcibald Rajs je srpski svetionik.Slava mu!
Banija
Samo smo se mi kao narod i (vlast) prema njemu i mnogima stranim drzavljanima i pre i posle veoma , veoma obrukali.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja