petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 14.07.2020. u 11:07

Budžetski plan Evropske unije „tesan” za klimatske ciljeve

(Фото Пиксабеј)

Predlogom Evropske komisije o dugoročnom budžetu i fondu za oporavak Evropske unije ni izbliza se ne predviđaju dovoljna sredstava za „zelene” investicije, potrebne za ispunjavanje evropskih klimatskih ciljeva, saopštile su danas dve istraživačke kuće.

Pandemija korona virusa gura EU u duboku recesiju, a lideri 27 zemalja članica EU sastaće se u petak u Briselu kako bi pokušali da se dogovore o budžetu ovog bloka za period 2021/27.godine i o fondu podsticaja za ekonomski oporavak.

EK je predložila paket vredan 1,85 biliona evra (2,1 biliona dolara), koji će, kako kaže, evropskoj ekonomiji pogođenoj korona krizom omogućiti oporavak zasnovan na „zelenoj” industriji i tehnologijama koje pomažu smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte, glavnog krivca klimatskih promena.

Međutim, za zaštitu klime je budžetskim planom konkretno predviđeno samo 80 milijardi evra, pokazuje studija dve nemačke firme - konsultantske kuće Klajmit&Kompani i istraživačkog centra Agora Enerdživend, navodi Rojters prenosi Tanjug.

To je mrvica u odnosu na 2,4 biliona evra koliko je prema računici ovih istraživačkih kompanija potrebno uložiti u ekonomiju s niskom emisijom ugljenika do 2027. godine da bi se ispunili aktuelni klimatski ciljevi EU.

Prema njihovoj studiji, investicioni prioriteti bi trebalo da budu brzo širenje proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, obnavljanje zgrada radi štednje energije i razvoj infrastrukture za punjenje električnih vozila.

„Postoji raskorak između naracije koju slušamo na najvišem političkom nivou i konkretnih detalja u predlogu”, rekao je Matijas Bak, šef za evropsku energetsku politiku u Agora Enerdživendu.

Iz EK su naveli da ne mogu da komentarišu, kako kažu, „neobjavljenu” studiju i dodaju da 25 posto budžeta EU treba da podrži klimatske akcije.

S druge strane, istraživači tvrde da nedostatak izvršnih mera predstavlja „ogroman politički rizik” da taj novac bude potrošen na investicije koje zagađuju okolinu.

Čak i ako bi iz svih fondova EU bio dat maksimalan mogući klimatski doprinos, time bi iznos do 2027. godine dostigao tek 675 milijardi evra.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel predstavio je prošlog petka novi predlog budžeta, kojim se za klimatske troškove predviđa 30 odsto sredstava, ali Bak kaže da iako Mišelov predlog predstavlja „napredak”, njemu i dalje nedostaju mere obezbeđenja, navodi britanska agencija.

Komentari3
92c8d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

DC
Ekologija ne donosi brzi profit te upravo zbog toga profit-orijentisano društvo (svesno) ne ulaže dovoljno u ekološki napredak.
nikola andric
Buzet moze da se prosiri stednjom na suvisne institucije i bezveznog trosenja para poreskih obveznika. Parlament sa 705 clanova koji onemogucava svaku smislenu diskusiju treba smanjiti na pola a setnje celog parlamenta svakog meseca iz Brisela u Strazburg i obrnuto ukinuti. Posto je vecina institucije vec u Briselu jasno je da bi Strazburg mogao da bude stalno mesto . Evropska komisija sa 27 komesara koji izmisljaju nove zakone treba smanjiti posto odluke donosi evropski savet.
Божидар Анђелковић
Први пут у новијој историји: Русија више зарађује на злату него на гасу! Руске компаније су у априлу и мају продале у иностранству 65,4 тона злата у износу од 3,55 милијарди долара. За исти период, испоруке „плавог горива“ донеле су 2,4 милијарде „Гаспрому“, који држи монопол на извоз сировина које се преносе цевоводима. Према подацима Централне банке, то је минимална вредност за квартал од 2002. године. Извоз гаса, барем од 1994. године доносио је више прихода него продаја злата, јавља Спутњик.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja