nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 13.07.2020. u 16:20
FILATELIJA: NAUKA (1)

Beogradska šaka

Izdanje u opticaju od 10. jula sadrži dve marke nominalnih vrednosti po 70 dinara, dva koverta prvog dana (FDC) i prigodan žig, a štampano je u tiražu od po 25.000 primeraka
(Фотографије Пошта Србије)

Prva intenzivnija istraživanja na polju robotike u Srbiji počela su šezdesetih godina na Institutu „Mihajlo Pupin”, gde je začeta takozvana Beogradska škola robotike.

Profesori ETF-a u Beogradu Rajko Tomović i Miodrag Rakić, započeli su 1963. pionirski rad na izradi veštačke šake. Iste godine, na Institutu su konstruisali model prve na svetu protetičke robotske šake sa eksternim napajanjem. Šaka je imala pet prstiju, mikroelektrično upravljanje i senzorsku povratnu spregu. Omogućavala je hvatanje predmeta savijenim i opruženim prstima. Ovaj model multifunkcionalne spoljašnje ručne proteze poznat je u svetu kao Beogradska šaka.

To je bila prva aktivna veštačka ruka nalik ruci čoveka, sa četiri prsta i palcem u veličini ljudske ruke. Na vrhovima prstiju bili su integrisani senzori pritiska, a šaka je bila povezana sa podlakticom, zglobom koji je omogućavao pronaciju i supinaciju. Upravljanje je projektovano korišćenjem heuristike stečene pokušajima oponašanja ljudskog hvatanja, a upravljački algoritam je primenio princip prilagođavanja oblika ruke predmetu koji se hvata, i to tako što je maksimalno povećao dodirnu površinu između predmeta i ruke. Samopodešavanje oblika ruke je bilo moguće zbog primene inteligentne mehanike koja je savijala ili ispravljala sve prste i to koristeći samo jedan elektromotor. Kontroler je pokrenuo savijanje prstiju prateći voljnu komandu korisnika, a kad su vrhovi prstiju dodirnuli predmet mehanizam u šaci je nastavio savijanje pojedinih zglobova do trenutka izjednačenja pritisaka na vrhovima prstiju. Ova aktivnost se odvijala bez nadzora i aktivnosti korisnika veštačke ruke. Samopodešavanje je omogućilo palmarni, lateralni i precizni hvat. Iako nije bila u upotrebi kao ortopedsko pomagalo, Beogradska šaka je značajna jer je tokom daljih istraživanja uticala na razvoj robotskih ruku u svetu. Razvijajući nove verzije, na poboljšanju njene adaptivnosti radio je tim inženjera iz instituta. Rad na robotskoj šaci intenzivirao je aktivnosti u oblasti robotike u Institutu „Mihajlo Pupin”, pa je 1967. godine osnovana Laboratorija za robotiku, prva u jugoistočnoj Evropi.

Stručna saradnja: Ivan Stanić, kustos Muzeja nauke i tehnike u Beogradu i akademik prof. dr Dejan Popović, Srpska akademija nauka i umetnosti

Umetnička realizacija izdanja: mr Boban Savić, akademski slikar

Komentari1
f9ab2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mirjana Dukić
Hvala autoru teksta na podsećanje- nekada smo bili međi prvima u svetu i u ovoj oblasti. Sada za te inženjere niko ne zna jer se te vrednosti ne promovišu niti stimulišu. Rezultat se vidi na svakom koraku

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja