petak, 14.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 14.07.2020. u 20:20 O. Janković

Nemar i krađe proredili zelene tampon-zone

Širom pančevačkog atara nemilice se vade i seku sadnice iz vetrozaštitnih pojaseva na koje su potrošene desetine miliona dinara, dok lopovi umeju da ukradu i čitav voćnjak
Оштећени ветрозаштитни појас (Фо­то О. Јан­ко­вић)

Pančevo – Kilometri zaštitnih pojaseva, privatne šume i voćnjaci puni su rupa, nemilosrdno oštećeni nemarom poljoprivrednika ili akcijama lopova. Crne se ugljenisani zeleni špaliri mladica iz „sezone“ paljenja strnjišta na obodima Omoljice, Starčeva, Banatskog Novog Sela... U čitavom ataru stabla su i lomljena, sečena, vađena na putnim pravcima uz oranice, dok su bizarni slučajevi drskih krađa u vreme vanrednog stanja zabeleženi u Dolovu, gde je nestalo 90 stabala lešnika i 2.500 sadnica mladog malinjaka.  Svoje „razloge” imaju i seljaci i lopovi. Prvima pojasevi znaju da zasmetaju pri korišćenju atarskog puta, ulasku i manevrisanju mašinama u polju, pa se ne mari mnogo, samo da se što pre završi posao.

„Krađe i vađenje drveta i to mladica po šumarcima, takođe su redovna pojava iako ona teško mogu poslužiti za ogrev, pa ostane samo šteta od uništene buduće šume“, napominje Goran Stamensković, jedan od dvojice poljočuvara starčevačke službe, koja se bavi kontrolom i obaveštavanjem mesne kancelarije o nemilim događajima sa terena.

Samo od 2015. godine, od kada je na snazi Projekat za podizanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Pančeva, a koji sprovodi pančevačko JKP „Zelenilo“, iz gradske kase  je u zaštitne pojaseve ugrađeno blizu stotinu miliona dinara i posađeno na desetine hiljada mladica širom atara. Dve decenije podizanja zelenih ograda drveća, koje štite upravo njive od nanosa i erozije, prošle je nastavljeno popunom od 7.500 novih sadnica za šta je Pančevo potrošilo 11,5 miliona dinara, a još 6 miliona stiglo je iz Zelenog fonda Ministarstva zaštite životne sredine. Samo od početka ove sezone zasađeno je novih 2,5 hiljade stabala duž puteva u atarima Dolova, Banatskog Novog Sela i na novom kačarevačkom putu, dok je budžet za ovaj posao u 2020.  opredelio novih 10 miliona dinara.

„Posla oko zaštitnih pojaseva ima stalno. Osim redovnog posla postavili smo i betonske belege ofarbane crvenom bojom, kako bi jasno obeležili granični pojas u kom se sadi pojas. Dešava se i da oko deset posto sadnica propadne zbog prirodnog sušenja materijala, pa biramo vrste otpornije na visoke temperaturne razlike, kao što su sitnolisni brest, topola i jasen, a sada je u toku zalivanje posađenih sadnica i košenje šiblja koje guši mladice”, kaže Ženja Marinsković za „Politiku“, rukovodilac projektovanja, prostornog planiranja i uređenja zelenih površina u JKP „Zelenilo”.

Omoljički lovci pak podsećaju da se još u doba Marije Terezije oko puta i duž njiva sadilo drveće ne ukrasa već nužde radi, kako bi se sprečilo spiranje puteva i zaštite graničnih slojeva oranica od udara banatske košave i nanosa. Shvatili su da pojasevi nisu tu zabadava, na terenu pre desetak godina u zimu, kada su kolone vozila ostale zavejane na južnobanatskim putecima, jer je ova regija, kažu, najogoljenija u Evropi, a zna se šta se dešava zimi kad dune košava. Zato su ovde meštani i sami plaćali na stotine sadnica i sadili ih zajedničkim snagama čitavog sela.

Zaustavljanjem daljeg uništavanja tampon zona između drumova, njiva i vetrova sa Karpata, rušenja međa, oranja atarskih puteva i komšijskih zasada, bavi se od pre nekoliko godina organizovana gradska poljočuvarska služba. Njeni pripadnici su dobili status službenih lica i desetak novih vozila za pokrivanje 70.000 hektara, a na snazi su stalni apeli oštećenih da se počne sa kažnjavanjem, jer zakon postoji, ali se ovde ne poštuje. Tako traje pravi odbrambeni rat poljočuvara i inspekcije uz asistenciju  policije, ali do sada nije zabeležen slučaj procesuiranja izgrednika, dok ekološki upućeni podesećaju da ovakvim ponašanjem upravo prvi korisnici vetrozaštitnih pojaseva, „seku granu na kojoj sede“.

Komentari4
9a5ea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroslav
dodajte tome i gradjevinski BUM u centru panceva ; nicu zgrade na 4-7 etaza; na svakom koraku a izvodjaci unistavaju trotoare i drumove. Jedino je kompanija Lidl na kotezu 2 prilikom izgradnje svoje druge radnje ulozila u grad, dok domaci preduzetnici lome i unistavaju.
Bojsa
Lepo, pa ce onda sledeci put kada dodje do elementarnih katastrofa da se zale na drzavu sto nije ulozila u infrastrukturu i preventivu! Sta je novo na plemesnkom Balkanu? Svako gleda samo sebe i svoj licni interes, a za svaki problem je neko drugi kriv? A drzava je uvek najveci krivac. Ne shvata Srbin da je i preko njegove tarabe isto njegovo i drustveno vlasnistvo!
milovan
A kako je moguce da nema kazni.?? Netko neradi svoj posao.!! Srbija je to.
vox ex populi
Zašto ne koriste dronove kada ih već imaju? I za paljenje strništa i nadzor saobraćaja i protivpožarnu zaštitu-izviđanje, nelegalnu seču šuma.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja