petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 15.07.2020. u 08:46 Katarina Đorđević

Grupa od 95 srpskih državljana vratila se iz Kine posle velike neizvesnosti

Пред по­ле­та­ње на аеро­дро­му у Тјен­ђи­ну (Фо­то лич­на ар­хи­ва)

Životna drama srpskih državljana u Kini, koji su mesecima pokušavali da se vrate u Srbiju jer su zbog pandemije virusa korona od marta svi letovi bili otkazani, srećno je završena. Nakon što su se krajem juna obratili za pomoć srpskim medijima, „Er Srbija” je u saradnji sa našom ambasadom u Pekingu za svoje državljane organizovala besplatan i direktan let. Posle devet i po sati leta, 95 njih je iz kineskog grada Tjenđin u Beograd sletelo u petak 10. jula, a među njima se nalaze i državljani Crne Gore i Bosne i Hercegovine, čije države nisu organizovale „spasilačku” misiju.

Profesor engleskog jezika Nemanja Milinović (34), koji je radio u gradu Dunhua u severoistočnoj kineskoj provinciji Đilin i imao zdravstveni problem zbog kojeg je hitno morao da se vrati u zemlju, ni posle par dana provedenih u Beogradu ne može da veruje da se konačno vratio u rodni grad. Posle nekoliko meseci neuspešnih pregovora naših državljana „zarobljenih” u Kini sa Ministarstvom spoljnih poslova Srbije, iskreno priznaje da je u jednom momentu pomislio da nikada više neće videti svoju porodicu.

„Živeo sam nedaleko od ruske granice sa Vladivostokom i među prvima sam, početkom aprila, zatražio pomoć ambasade jer sam imao ozbiljan medicinski problem, zbog kojeg je moj lekar u Srbiji insistirao da se vratim u zemlju što pre. Da nisam imao taj incident, verovatno bih ostao u Kini. Ja sam profesor jezika i ovo je treća zemlja u kojoj sam živeo i radio – život u stranoj zemlji i malom gradu u kome nema mnogo stranaca je najbolji način da naučite novi jezik. Bio sam jedan od sedam stranaca u gradu Dunhua i stvarno sam živeo svoj san, dok se pandemija korone nije preklopila sa zdravstvenim problemom – onda mi se život pretvorio u noćnu moru, jer sam vrlo brzo sam shvatio da je moj povratak ’nemoguća misija’. Grad Dunhua je hiljadu kilometara udaljen od Pekinga, dve hiljade kilometara od Šangaja, a nisam znao iz kog će grada avion poleteti za Srbiju”, govori Nemanja.

Pošto je do 2. jula morao da napusti stan u kome živi i odjavi internet, a nije znao odakle će poleteti avion za Srbiju, odlučio je da rizikuje. Dao je otkaz na poslu, odjavio stan i internet i platio tronedeljni smeštaj u hotelu u Šangaju, gde je čekao razvoj situacije i bio u kontaktu sa našom ambasadom i našim državljanima 24 časa dnevno preko kineske društvene mreže „vičet”.

„Pošto ’Er Srbija’ nikada nije imala direktan već tzv. vezani let za Kinu, koji je podrazumevao presedanja u Istanbulu, Abu Dabiju ili Moskvi, iz ambasade Srbije su me  savetovali da kupim kartu preko ’Er Čajna’ kompanije, sletim u neki evropski grad i tamo tražim konekciju za Beograd, što sam i učinio, jer nisam bio siguran da ću uspeti da izađem iz Kine. Međutim, i ti letovi su stalno bili otkazivani i shvatio sam da se bez pomoći Srbije nećemo evakuisati iz Kine”, priseća se naš sagovornik.

Dobre vesti su konačno počele da stižu krajem juna, kada je u srpske medije otišla priča o našim državljanima „zarobljenim” u Kini. Predstavnici naše ambasade su ih obavestili da je Vlada Srbije odobrila polazak aviona, ali je sledeći problem bio dobiti dozvole kineskih nadležnih institucija za sletanje „Er Srbije” u Pjenđin.

„Ambasada Srbije u Pekingu je na kraju ’majstorski’ odradila posao. Osim što nam je omogućila besplatan let do Beograda, nijednom putniku nije rekla da krene u grad Pjenđin dok nisu sredili sve formalnosti sa kineskim vlastima. ’Er Srbija’ nam je dozvolila da unesemo u avion kofere teže od 25 kilograma, a među putnicima su bili i građani Crne Gore i BiH, za koje smo našu ambasadu molili da putuju sa nama. Imali smo fenomenalan tretman cele posade ’Er Srbije’ – od pilota do stjuardesa i to nam je mnogo značilo u psihološkom smislu. Jedino što baca tužnu senku na srećni završetak naše višemesečne drame jeste činjenica da u avion nisu mogle da se ukrcaju osobe sa kućnim ljubimcima, iako su za njih imali urednu dokumentaciju. Oni su odlučili da zbog njih ostanu u Kini”, priča Nemanja Milinović.

Komentari4
03f97
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beograđanka
Čitam ovaj tekst i ne mogu da se otmem utisku da moram da prodiskutujem celokupnu situaciju. Ako se neko odluči da zbog kućnog ljubimca ostane i dalje u Kini, bez izgleda da će se celokupna situacija skoro rešiti, taj neko mora da ima dobru finansijsku podlogu ako se za to odlučio. A Srbija velikodušno besplatno prevozi i svoje i strane državljane, svi će oni uskoro odužiti Srbiji kroz mitinge ispred Skupštine ili pljuvanjem po raznim forumima.
Боро
U moru brljotina, retko dobar potez naše države. Za poštovanje.
Putnica
Draga moja Kino, neces me vise videti.Daleko ti lepa kuca!
Перица
Сјајно што су се људи вратили кућама... још боље што су и бесплатно прошли...размишљајте о бесплатној идеји док децу лечимо смс порукама.....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja