utorak, 26.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 16.07.2020. u 20:00
ISHRANA

Trovanje hranom

U najčešćem broju slučajeva javlja se kada uzimamo namirnice ili piće koji su zaraženi bakterijama, toksinima, parazitima ili virusima
(Фото Пиксабеј)

Trovanje hranom je pojava koja se najčešće javlja tokom letnjih meseci, a kod većine je blagog intenziteta. Naravno, može biti i znatno izraženije sa teškim simptomima, a može doći i do smrti.

U najčešćem broju slučajeva javlja se kada osoba konzumira hranu ili piće koji su zaraženi bakterijama, bakterijskim toksinima, parazitima ili virusima. Trovanje hranom može se pojaviti i prilikom konzumiranja hrane koja nije infektivna (poput otrovnih gljiva) ili hrane koja sadrži teške metale (poput žive ili olova) ili otrovne hemikalije (insekticidi).

Najčešće se hranom mogu otrovati osetljive grupe: stare osobe, trudnice, deca i odojčad, kao i osobe sa hroničnim oboljenjima (dijabetes, AIDS, hepatitis, itd.)

Bakterije su izazivači trovanja br. 1 i na organizam deluju neposredno ili posredno (putem toksina koje izlučuju). Najpoznatije bakterije krivci trovanja su: salmonela, ešerihija koli, šigela, stafilokoke i klostridijum. Mogu se naći u nedovoljno termički obrađenom mesu, ribi, živini, jajima, mesnim prerađevinama, šlagovima, pitama, pudingu, sutlijašu i zaraženoj vodi.

Virusi i paraziti izazivači trovanja dolaze u kontakt sa hranom kroz nedovoljno termički obrađene namirnice i školjke putem kontaminirane vode.

Otrovne gljive izazivaju veoma ozbiljna trovanja i deluju na centralni nervni sistem izazivajući delimičnu ili potpunu paralizu.

Neke ribe i školjke prirodno su otrovne i deluju poput otrovnih gljiva na nervni sistem. Druga vrsta trovanja ribom je putem histamina.

Trovanje insekticidima, naročito organofosfatima veoma je opasno. Insekticidi nisu toliko opasni kao za štetočine, ali ukoliko se primenjuju pogrešno, mogu u lancu ishrane izazvati velike probleme.

Ostali otrovi mogu se naći u divljim plodovima, listovima i cvetovima, ali krivac može biti i industrija sa kadmijumom iz konzervi, olovom i arsenom iz veštačkih đubriva i kiselinama i olovom u stočnoj hrani koja potom dolazi do našeg tanjira.

Sve vrste trovanja hranom imaju zajedničke simptome: mučnina, povraćanje, grčeve u stomaku i dijareju. Ako je bakterija krivac, uz pomenute treba dodati i glavobolju i groznicu. Simptomi se javljaju već posle sat-dva od konzumiranja hrane, a traju od 1 do 7 dana.

Trovanje koje nije infektivno ima drugačije simptome: na primer kod školjki – slabost ili paraliza koja se od usta širi po celom telu, iritacija, osećaj toplote ili hladnoće, a kod trovanja ribom sa histaminom – crvenilo, jak bol u stomaku. Ova trovanja mogu izazvati velike posledice po nervni sistem.

Kod trovanja otrovnim gljivama – suženje zenica, suze, znoj, preterano lučenje pljuvačke, vrtoglavica, zbunjenost, koma, napadi. Trovanje organofosfatima (insekticidima) ima iste simptome kao kod trovanja gljivama.

Najveća komplikacija kod trovanja hranom jeste dehidratacija – kada telo gubi više vode i elektrolita (natrijuma, kalijuma). Bakterija listerija može izazvati probleme kod još nerođene dece, a ešerihija može negativno uticati na bubrege. Dalje komplikacije su i artritis i krvarenje.

Dijagnozu trovanja lekar lako uspostavlja fizičkim pregledom i upoređivanjem simptoma. Uz to, može zatražiti i nalaz krvi i uzorak mokraće i stolice da bi se potvrdilo prisustvo bakterija ili parazita. Ukoliko ste pojeli nešto pokvareno, obavezno potražite lekarsku pomoć.

Jasna Vujičić, nutricionista

www.nadijeti.com

Komеntari2
b9b93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ines
Kupila kajmak u samoposluzi, drzala ga u frizideru, sutradan ga konzumirala i dobila veliko trovanje. Da nije bilo razumevanja telefoniskinje i brzog dolaska hitne pomoci, ne znam kako bi se sve zavrsilo.
ВлаДо
Што се тиче термичке обраде хране она је сврсисходна као првобитни третман хране као напр. меса.Свако накнадно загревање хране је контрапродуктивно и само повећава постојећи број бактерија.Једите хладно а то је физиолошки оптималнија храна него топла храна.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja