Ginekolog Nebojša Kočanović može u Danskoj da obučava tamošnje lekare da obavljaju operacije uz pomoć robota Da Vinči. Danac kojeg Nebojša obuči može da dođe u Srbiju da obučava naše lekare. Ali Nebojša ne može. Tome mu staje na put srpsko državljanstvo i danska specijalizacija.
Ukratko ovo je priča u kojoj se našao Kočanović kada je zatražio dozvolu za rad u Srbiji. I to nije sve – licenca mu nije bila potrebna kako bi za veliki novac operisao bogate klijente po privatnim bolnicama, već kako bi kolegama u Kragujevcu, ali i širom zemlje, dobrovoljno pokazao kako se u Evropi rade određene operacije materice.
– U Danskoj radim na edukaciji u robot i laparaskopskoj hirurgiji i jedina mi je namera da iskustva podelim sa kolegama u Srbiji. Možda nekima zvuči neverovatno, ali nije mi motiv dodatna zarada jer bih to radio besplatno. Želim da slobodno vreme koje imam utrošim na obuku naših mladih lekara, koji sa fakulteta izlaze sa sjajnim teorijski znanjem, ali im praksa, nažalost, nije jača strana. Sada sam u punoj radnoj snazi, dolazio bih kad god mi se za to stvori prilika, a sličnu nemeru je izrazilo još četvoro mojih kolega. Nisam ni pomišljao da ću, u želji da pomognem svojoj zemlji, naići na tolike poteškoće – kaže Kočanović.
Iako je osnovne studije medicine završio u Srbiji na kragujevačkom univerzitetu, stvar komplikuje činjenica da je specijalizirao u Danskoj. Zato mu je zatražena nostrifikacija specijalističke diplome, ali se ubrzo ispostavilo da to i nije rutinski postupak kao što zvuči. Na putu priznavanja specijalizacije suočio se sa nepriznavanjem nadležnosti. Uz objašnjenje da to nije njihov posao odbili su ga u Ministarstvu zdravlja i u Ministarstvu prosvete. Isti odgovor je dobio i na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu kojem se obratio budući da se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti navodi da procenu diplome obavlja visokoškolska ustanova zdravstvene struke.
– Mojim slučajem posebno su se pozabavili na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, pa su se konsultovali i sa svim univerzitetima u Srbiji, ali i sa Konusom, Republičkom agencijom za kvalifikaciju, Odsekom za poslove visokog obrazovanja Ministarstva prosvete i Medicinskog fakulteta u Beogradu… Kako nisu uspeli da dođu do pravnog osnova, razgovarali su i sa jednim od članova radne grupe koji je učestvovao u izradi Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Tada smo saznali da se prema ovim zahtevima ne postupa jer se još čeka pravilnik o vrednovanju specijalističkih diploma koji treba da donese Ministarstvo zdravlja – objašnjava Kočanović.
Sledeća stanica bila je Lekarska komora Srbije jer se naš sagovornik dosetio da ovo udruženje izdaje privremenu licencu na 180 dana. Međutim, ubrzo je stigao hladan tuš – ova opcija rezervisana je samo za strane državljane. Pisao je i komori, nadajući se da će njegov, ali i druge slične slučajeve, moći da reše na isti način kao i za strance.
– Meni nostrifikacija nije nepoznat pojam. Kada sam otišao u Dansku, da bi mi priznali srpsku diplomu osnovnih studija, morao sam da položim razliku ispita i naučim solidno danski jezik, ali sam imao rok od tri godine i za to vreme sam mogao da obavljam posao. Zašto Srbija svoje lekare koji rade u inostranstvu dovodi u neravnopravan položaj u odnosu na strance? Stičem utisak da pri izdavanju licence ne obraćaju pažnju na veštine kojima podnosioci molbe vladaju već isključivo na državljanstvo – priča Kočanović.
U Lekarskoj komori Srbije za „Politiku” kažu da nisu mogli da mu daju privremenu dozvolu, jer nije ispunio uslove propisane zakonom – nije strani državljanin i u momentu kada je poslao zahtev „nije imao poziv zdravstvene ustanove za privremeno, odnosno povremeno obavljanje zdravstvene delatnosti”.
Interesantno je da je 2018. godine Kočanović dobio dozvolu za rad i to ne na propisanih 180 dana, već na celu godinu. Za to vreme je u jagodinskoj bolnici sa tamošnjim kolegama operisao 35 žena. I tada je imao srpsko državljanstvo i dansku specijalizaciju, ali je te godine u Srbiju stigao i sa donacijom medicinske opreme u vrednosti od oko 800.000 evra.
Dobrovoljac u borbi protiv kovida 19
Budući da je studije završio u Srbiji, LKS Nebojši Kočanoviću može da izda licencu sa kojom bi radio kao lekar opšte prakse.
– Tako da je moguće da ipak dođem u Srbiju lekarskim poslom kako bih pomogao našoj zemlji u borbi sa virusom korona, ako za to bude bilo potrebe – dodaje naš sagovornik.
