četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 16.07.2020. u 19:19 Biljana Mitrinović

Rat na Kavkazu remeti odnose Kremlja i Ankare

Posle obnove sukoba između Jermenije i Azerbejdžana, u Bakuu najavljuju da će mobilisati vojsku
Јерменска артиљерија у Нагорно-Карабаху 2016. године (Фото EPA/Vahram Baghdasaryan/Photolure)

Rat između Jermenije i Azerbejdžana, jedan od najkomplikovanijih svetskih teritorijalnih sukoba, s dugom istorijom, po svemu sudeći će biti obnovljen. U nedelju je izbio sukob na graničnoj liniji između dve zemlje, u oblasti Tovuz, i na obe strane ima poginulih i ranjenih. U Bakuu, prestonici Azerbejdžana, u utorak su usledile velike demonstracije u znak podrške vojsci. Nekoliko hiljada mladih demonstranata kretalo se centralnim ulicama prestonice uzvikujući patriotske parole i noseći nacionalne zastave i transparente na kojima je pisalo „Karabah je naš”, „Slava vojsci”, „Vojska napred”, a mediji javljaju da je glavni komandant najavio mobilizaciju.

U najtežem artiljerijskom sukobu u poslednjih nekoliko godina, Azerbejdžan je potvrdio smrt 16 vojnika, među kojima su i dva visoka oficira. I na jermenskoj strani ima poginulih, a zvanično je potvrđena smrt četvorice vojnika, mada u Bakuu tvrde da je na neprijateljskoj strani oko 100 vojnika izgubilo život.

Dok Baku optužuje Jerevan da je prekršio primirje, druga strana je optužila Azerbejdžan da je on započeo granatiranje i pokrenuo sajber-napad na veb-sajtove jermenske vlade. Oni su upozorili da će vlada u Bakuu zbog toga snositi odgovornost, uz „nepredvidive posledice”.

Nagorno-Karabah je teritorija čiju nezavisnost su 1991. proglasili Jermeni, koji su tu većinski narod, ali koju, pozivajući se na međunarodno pravo, Azerbejdžan smatra svojom državom. Vlasti Azerbejdžana su tokom kasnijeg vojnog sukoba izgubile kontrolu nad Nagorno-Karabahom, a od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a, u kojoj Azerbejdžan insistira na očuvanju svog teritorijalnog integriteta, a Jermenija brani interese nepriznate republike, pošto Nagorno-Karabah nije strana u pregovorima.

Tokom rata početkom devedesetih godina prošlog veka poginulo je 20.000 ljudi i raseljeno nekoliko stotina hiljada, a sukobi se periodično obnavljaju. Ali, sukobi na ovim prostorima Kavkaza sežu mnogo dublje u istoriju i – kao i u mnogim komplikovanim teritorijalnim sporovima – svaka strana se poziva na period tokom kojeg je ta teritorija pripadala njima, a ratovima je menjala vladare. Nezavisnost Nagorno-Karabaha priznale su jedino Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje, teritorije koje su se takođe izdvojile iz matičnih država. Raspad Sovjetskog Saveza doveo je do cepanja bivših republika i nezadovoljstva dela naroda, uglavnom ruskog, koji nije hteo da prati prozapadni kurs novih država.

Kroz ovaj sukob, koji je počeo 1988, prelamaju se interesi i značajnih svetskih i regionalnih sila. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan smatra da je Jermenija odgovorna za kršenje primirja na granici s Azerbejdžanom i optužio je Jerevan za provokacije s namerom da stvori novo žarište u regionu. Erdogan je obećao Azerbejdžanu podršku protiv „bilo kakvih napada”, jer Turska ima duboke etničke i kulturne korene s Azerbejdžanom.

Rusija, SAD i Francuska, kopredsedavajuće OEBS-ovom grupom koja posreduje u postizanju sporazuma u konfliktu oko Nagorno-Karabaha, osudile su novu eskalaciju nasilja. Ozbiljnu zabrinutost zbog sukoba dve države izrazio je i predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov, a predstavnik generalnog sekretara UN Antonija Guteresa pozvao je na trenutnu obustavu vatre i deeskalaciju sukoba. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je u telefonskim konsultacijama s kolegama iz Jerevana i Bakuua pozvao na momentalni prekid vatre i suzdržanost, imajući u vidu preuzete obaveze.

Obe strane u ovom ratu su izuzetno osetljive na izjave i novinske napise, pa je i ambasador Ukrajine u Jerevanu Ivan Kuleba u ponedeljak pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova zbog toga što je zahtevao da Jermenija poštuje teritorijalni integritet Azebejdžana. Jermensko Ministarstvo spoljnih poslova je ukrajinskom diplomati, kako je saopšteno, iznelo činjenice o kršenju primirja s azerbejdžanske strane i ciljanom granatiranju civilne infrastrukture i civila u jermenskim pograničnim selima. U tim granatiranjima je oštećen i „Gaspromovov” gasovod na teritorije Jermenije, pa je prekinut dotok gasa. Međutim, Kijev u ovom sukobu vidi vlastitu poziciju u odnosu na Donbas i na strani je onih bivših sovjetskih republika koje brane svoje granice od 1991. godine.

Što se tiče Rusije, trenutno su odnosi Moskve bolji s Bakuuom nego s Jerevanom, iako je Jermenija članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Nakon „plišane revolucije” u Jermeniji, na mesto predsednika je došao Nikol Pašinjan, skloniji Zapadu, a u međuvremenu se dogodilo povlačenje generalnog sekretara pri ODKB-u Jurija Hačaturova i hapšenje bivšeg predsednika Roberta Kočarijana. Ali, ruska vojna baza se i dalje nalazi u Jermeniji.

Azerbejdžanski ambasador u Moskvi Polad Bulbul otvoreno je upozorio da će Baku tražiti povratak Nagorno-Karabaha pod suverenitet Azerbejdžana, a sukob je nazvao provokacijom Jermenije, čija je svrha da uvuče Rusiju i ODKB u sukob i stvori novo žarište napetosti koje će zabrinuti Rusiju i uticati na njene odnose s Turskom.

Komentari4
f6f84
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Војин
Руска Федерација је најважнији савезник, у случају оружаног сукоба са Азербејџаном, који својата Нагорно-Карабах и друге територије сматрајући их својим . Москвa се није мешала током "Баршунасте револуције", која је довела до смене власти Републик. странке. Русија је главни је снабдевач енергентима Јерменије као и кључни извозни и увозни партнер а руска војска је овде стално присутна, мада је сам прдс. Пашињан има критички приступ према Русији који је на крају, суочен са реалношћу, ревидирао.
ZLATKO S P
Русија, САД и Француска, копредседавајуће ОЕБС-овом групом која посредује у постизању споразума у конфликту око Нагорно-Карабаха, осудиле су нову ескалацију насиља. Озбиљну забринутост због сукоба. Dokle cu citati i SAD kopresedsedavajuce u OEBC,zasto ne, i Kina ,pa Ona ,skoro u komsiluku,kad se uporedi sa SAD?
LaCosta
Sve ce tamo biti "ispeglano" najkasnije za mesec dana. Takvih trzavica je bilo i ranije ali obe strane su svesne da im veci sukob ne odgovara.
Lesli Eldridz
Kako kome .. ne odgovara a Jermenima i Rusima ali odgovara Azerbejdžanu,Turskoj i Americi..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja