utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 16.07.2020. u 21:21 Marijana Avakumović

Od „helikopter manija” do praznog ćupa

(Фото А. Васиљевић)

Država je u prvom krugu pomoći privredi i građanima bila izdašna i delila šakom i kapom. Paketom od pet milijardi evra su svi bili zadovoljni. Sada kada pojedine mere kao što pomoć u vidu minimalne zarade za zaposlene i moratorijum na otplatu kredita ističu, privatni sektor i sindikati pogled upiru ka Vladi Srbije. Međutim, predsednik Aleksandar Vučić tokom vikenda je ponovio da država ne razmatra novi paket mera pomoći privredi zbog virusa korona, jer bi na taj način ugrozila stabilnost i stopu javnog duga od 60 odsto BDP-a (koliko je on obećao narodu i što je Mastriht nivo). Tom prilikom je opet rekao da država nije ćup iz kojeg možete da uzmete šta hoćete.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, primećuje da se ide iz jedne krajnosti u drugu kada se ocenjuje stanje javnih finansija u Srbiji. Na početku krize se tvrdilo da je stanje izuzetno dobro, da imamo para, da nećemo da tražimo novac od MMF-a i EU i da ne treba da brinemo. Sada se odustaje od dodatne pomoći privredi, iako većina zemalja odobrava pomoć i tokom druge polovine godine. Prema njegovoj oceni, loša strategija je bila da se toliko mnogo novca potroši u kratkom periodu od tri meseca. Bilo bi bolje da je trošenje državnog novca raspoređeno na neki duži vremenski period. Ekonomski racionalnija strategija je podrazumevala selektivniju pomoć delatnostima i preduzećima, tako da ona bude usmerena ka onima snažno pogođenim krizom. Da je država pomogla samo siromašnim građanima, umesto što je svim punoletnim ponudila po 100 evra, mogla je da uštedi znatna sredstva kojima bi sada pomogla privredu, a da pri tome više pomogne onima kojima je pomoć potrebna.

– Već sada je javni dug blizu 60 odsto BDP-a. On će preći tu granicu čak i ako vlada ne primeni nikakvu dodatnu pomoć privredi tokom ove godine. Sa planiranim deficitom i zaduživanjem koje iz njega sledi javni dug će krajem godine 61 ili 62 odsto BDP-a. Cilj dodatnih mera pomoći jeste da pad privredne aktivnosti bude što manji u ovoj godini, da nezaposlenost što manje poraste, kao i da što manji broj preduzeća ode u stečaj. Ono što je posebno važno – očuvanje radnih mesta i preduzeća u ovoj godini bi olakšalo oporavak privrede u narednoj godini. Opravdano je stoga da se država dodatno zaduži za jedan ili dva procentna poena BDP-a kako bi pomogla privredi – smatra Arsić.

Naš sagovornik naglašava da dodatne mere moraju da budu selektivne zato što nemamo mnogo para. Verovatno bi mogle da obuhvate produženje odlaganja plaćanje poreza i kredita. Pokrivanje minimalca više ne bi imalo smisla, ali bi umesto toga trebalo povećati socijalnu pomoć za ljude koji izgube posao.

– Potrebno je da se u paketu sa dodatnim merama donese i plan koji će naglo da smanji deficit u narednoj godini i na taj način zaustavi rast javnog duga. Zato ne bi trebalo planirati i najavljivati povećanje penzija i plata u narednoj godini. To nije realno, a ni pravično kada je privatni sektor u teškoj poziciji. Moraju svi da dele sudbinu društva – ocenjuje Arsić.

Uz stimulativne mere prema privredi treba probati sa racionalizacijom izdataka u javnom sektoru, a naročito je važno da se povećaju javne investicije na nivou republike i lokalnih zajednica, kako bi se nadoknadio pad privatne tražnje. Kada je reč o garantovanim kreditima od dve milijarde evra, ako bi bilo tražnje i spremnosti banaka da daju više, to bi trebalo proširiti i u njega uključiti velika preduzeća umesto da se ide na emisiju njihovih korporativnih obveznica. Arsić kaže da ovo nije trenutak da se emituju te obveznice niti su preduzeća na koja se to odnosi dobra, a pogotovo je loše da Narodna banka Srbije otkupi te obveznice.

Na pitanje koliko ljudi će ostati bez posla, profesor Ekonomskog fakulteta kaže: – U najboljem slučaju, nekoliko desetina hiljada kada je reč o formalnoj zaposlenosti i još toliko onih koji rade na crno. Ako bi privreda dobila neku vrstu pomoći, otpuštanja bi bilo manje, ali bi ga svakako bilo, jer zaposlenost mora da se prilagodi nižem nivou privredne aktivnosti.

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže takođe da Srbija ima ograničenu mogućnost zaduživanja i da naš dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP-a. Svi će morati da podnesu teret krize, i država i privreda i građani. Slede nam, kako kaže, stezanje kaiša, racionalizacija i otpuštanja.

– Ovo je retka prilika kada se slažem sa predsednikom Srbije. Bilo bi celishodnije da je ovo rekao ministar finansija, a da Fiskalni savet izađe sa preporukama i analizom. Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama. Pošto smo nerazvijena zemlja, naše zaduživanje je skuplje, to jest za nas su kamate više nego za članice Evropske unije. Zato moramo da budemo obazriviji i štedljiviji. Država mora da se ponaša racionalno, da daje novac samo za neophodno i preispita neke svoje odluke, kao što je nabavka vojne opreme, na šta je Fiskalni savet već ukazivao – kaže Madžar.

Komentari33
bb238
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Mnogi se pitaju o takozavanom ''stampanju novca'' kako i dokle je to moguce? Na zalost ekonomske teorije o novcu su prevazidjene posto nista ne objasnjavaju. Cak i ''odricanje od likviditeta'' koje ''opravdava kamatu'' ne moze da vazi kad je kamata=0. Mozda fakticna situacija u Libanonu objasnjava ''iluziju novca'' kao razmenskog ili sredstva ''merenja vrednosti''. U Libanonu je novac izgubio vrednost a ljudi primorani da se vrate na ''trampu''. Tako se, na primer, cipele razmenjuju za mleko.
NIKOLINA
Novcanu pomoc od 100 E dobili su penzioneri koji nisu bili novcano osteceni,kao i zaposleni koji su u vreme vanrednog stanja dobijali plate koje su daleko iznad drzavnog proseka npr.Srbijagas/EPS/Telekom/Air Srbija. Novcani podsticaj dobile su i firme koje su za vreme vanrednog stanja radile punim kapacitetom,npr.prehrambena industrija,trgovina robom siroke potrosnje. Novac je uplacivan bez obzira na finansijsku stabilnost firme/profitabilnost.
JACA
Vladajuca elita je jeftino kupila glasove za nase pare,a njihovu "pobedu". Zato su i delili sakom i kapom,i kome treba i kome ne treba!
Srđan
Povecati drasticno cenu sms poruka za glasanje za realiti gluposti i eto milijardi.
Без бриге
Министар је у јутарњој емисији обзнанио да пара за државне службенике и пензионере има а и да ћемо вакцину добити пре нове године (парафразирао сам али то је суштина).
dusan
sva ta davanja posluzila su jednom cilju , koji je ispunjen .vidimo se za dve godine , kada su predsednicki.......

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja