utorak, 29.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 17.07.2020. u 16:14 Lazar Kovačić
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Svako trči svoj maraton

Dva psa, jedan obasut luksuzom u Gold Koustu i drugi, skitnica iz Pančevačkog rita, istog dana dobili su svoje parče slave i postali glavni junaci na dve televizije
Фото Пиксабеј

Istog dana na dve televizije, na „Kanalu 9” iz Gold Kousta i RTS-u, dve priče u kojima su glavni junaci dva psa. Jedan koji je živeo u punom luksuzu, na Gold Koustu, i drugi koji je živeo, težak beskućnički, pravi pseći život u gradskoj zoni Beograda.

Obojica su u istom danu, bez svoje pseće volje, zapela za oko javnosti. Delila ih je razdaljina od oko 15 i po hiljada kilometara, a spajala ih je neobična sudbina.  Turbo pas Gold Kousta u Australiji bio je na kraju svog života. Dijagnostikovan mu je agresivni oblik raka kostiju. Ostalo mu je malo.

U prvi mah vlasnica Nataša, lokalna devojka, nije mogla doći sebi, a onda je jedva sa Turbom došla kući. On je trčkarao po dvorištu, a ona merila koracima dijagonale dnevne sobe.

Odlučila je da svom Turbu, poslednje dane napravi posebnim. Sela je i sačinila listu stvari koje će da priušti svom ljubimcu. Potom je izašla u dvorište, smejala se i trčala sa njim. Turbo se veselo iskezio i onako pseći isplazio jezik, kao da se ruga ovom svetu, sa koga odlazi.

Na drugom kraju sveta, grupa ultramaratonaca iz Banata je osmislila humanitarnu akciju: „Korakom do kuće od srca", koja će pomoći kupovini kuće u Zrenjaninu za socijalno i zdravstveno ugroženu porodicu, Dudaš. To nije bio maraton, nego ultramaraton, 80 kilometara trčanja od Hrama Svetog Save u Beogradu do Hrama Svetog Arhangela Mihaila u Zrenjaninu.

Sve je bilo isplanirano, organizovano, a i vreme im je išlo naruku, jer nije bilo vetra, koji bi im već od Pančevačkog mosta, u banatskoj ravnici, zagorčao život. Krenuli su ispraćeni sa malo buke, a puno poštovanja i dobrih želja.

Ekipa „Kanala 9”, jedne od dve najveće komercijalne televizije na Gold Koustu, pratila Turba i Natašu, po utvrđenoj ruti.

Pas Turbo (Printskrin)

Prvo odredište i jutarnji odlazak do Ranavej zaliva i kafea „Bejvju”, da uživaju u jutarnjem praćakanju sunca po talasima Pacifika. Stiže i narudžba, po kapućino, za oboje. Turbo je bio brži. Posle toga vožnja kolima sa otvorenim prozorom i isturenom Turbovom glavom, da još jednom oseti i uhvati vetar, kao nekada kada je trčao kilometrima uz okean  prateći Natašu koja je vozila bicikl.

Niz zaliv stižu do Srfersa i nadaleko čuvenog restorana ‚‚Bruklin Depo", gde ih je čekao rezervisani sto i veliki hamburger za Turba. Potom, mali predah i šetnja po dugačkoj peščanoj plaži Gold Kousta. Još jedan odmor i desert, sladoled. Tu je Turbo malo usporio. A onda ponovo vožnja u kasno popodne ka predgrađu do Natašine kuće.

Na drugoj strani ekipa ultramaratonaca spuštala ka Pančevačkom mostu uz pomoć policijske pratnje i kombija organizatora, na čelu male kolone. Posle Pančevačkog mosta nenajavljeno i neplanirano, bez broja na na leđima i sportske opreme, pojavio i On. I odmah dao do znanja da namerava da trči s njima.

I On je u svojoj klasi i rasi bio maratonac, po hobiju i potrebi, a lutalica po statusu i zanimanju. Sa trkačima se lako i brzo dogovorio u trku. Isti su, makar maratonski rod. Kao lutalica, obično je trčao bez plana, cilja i smisla, a jutros je snažno rastresao perine energije, kao palilulske snaše jastuke preko prozora, i na čelu iskusnih maratonaca trčao sa zajedničkim planom, ciljem i smislom. Dugim kilometrima okoštale naslage na šapama su se krunile i gulile na zrnastom asfaltu zrenjaninskog puta.

Sizif Maratonac se uključiou trku (Printskrin)

Počeo je i da hramlje, ali nije odustajao svih 80 km. Izdržao je oguljenih nogu i glad i umor, ali i nasrtaje lokalnih psećih srodnika, koji su kidisali na njega. Nisu držali do humanitarnih principa, ali jesu do teritorijalnih. On se jedini nije odmarao i nije dozvolio da neko bude ispred njega.

Prvi, na čelu kolone, rođeni pobednik. Stigli su do Zrenjanina, i do odredišta.

Nije se odvajao od trkačke sabraće, ali, sad ni oni od njega.

U Australiji, posle uzbudljivog i napornog dana Turbo i Nataša su se vratili kući. Turbo u dvorište na stražu odbrambenih čula i proveru teritorije, Nataša u kuću. Ona se sručila u udobnu fotelju, umorna, ali i dalje pod adrenalinskim stresom, a Turbo se provaljao po negovanoj travi, pre nego što se stepenicama popeo i svalio u udobnu korpu, ležaj, blizu staklenih vrata na terasi odakle kontroliše dvorište, ulicu i svaki pokret Nataše po kući.

Turbo jede svoj hamburger (Printskrin)

Nataša je proveravala detalje programa za sutra, vožnja brodićem, vatrogasnim kolima, preko celog Gold Kousta policijskim kolima, malo po autoputu i nazad kući. Umorna i iscrpljena, zadremala je, a Turbo je uveliko spavao u svojoj korpi, izvaljen na leđa.

U Banatu humanitarna trka je završena, ali to je bio tek početak akcije kojom će se prikupiti novac, vratiti osmeh porodici Dudaš i nada za bolji život. Svetla reflektora su se gasila, kamere i oprema pakovala. Organizatori i učesnici su čekali za dogovor o nastavku akcije.

I novi ultramaratonac, Sizif Maratonac, pas lutalica, čekao je svoju sudbinu. Vozač kombija posle telefonskog razgovora sa suprugom, odlučio je da Sizif ide  s njim. Pas maratonac je  trčao za novi dom porodice Dudaš, ali je on prvi rešio svoj stambeni problem.

Na gold Koustu Nataša je kroz staklena vrata terase gledala kako je sunce dobro oglodalo vrhove planine Tamburina, kao njen Turbo veliku kost iz obližnje mesare.

Zlatna obala u Australiji (Foto Piksabej)

Sedela je u širokoj fotelji a rukama je obujmila kolena i kroz prozor videla kako još jedan, preko potreban, dan odlazi i gasi se. A onda je pukla. Prvo se zatresla, pa zaplakala krupnim suzama, kako se plače za dragim prijateljem i lepotama davno viđenim. Od tuge.

Unuka vozača kombija iz organizacije ultramaratona, silno je želela „kucu”. Kada je čula da je baka rekla da dovedu Sizifa Maratonca i ona je zaplakala. Od sreće.

U prostranom dvorištu vozača kombija, Sizif Maratonac valjao se po travi od sreće i novog početka.

U dvorištu na Gold Koustu po negovanoj travi valjao se i teško bolesni Turbo, dok su poslednja zrnca klizala iz peščanog sata njegovog života. Bio je srećan i zadovoljan a da nije znao ni za to mario. On više nije imao vremena.

To je život.

Vlasnica Turba zvala se Nataša a priču o njoj i njenom psu na „Kanalu 9” prezentovala je Eva Milić.

Nije li ovo, u stvari, jedna priča, pitam prijatelja?

- A koje su rase bili psi? Pita on.

- 'Ajde boga ti, kakve rase. Odgovaram mu. Ne pričam ti o ljudima nego o plemenitim stvorenjima.

Zar ima veze koje su rase. Jedan je otišao srećan, a drugi je ostao još srećniji, a i osmeh je krenuo ka toj porodici.

A život ide dalje, svojim tokom i korakom.

 

Lazar Kovačić, Gold Koust, Kvinslend, Australija

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili.
Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna?Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

Komentari20
e33b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag Sreten Spaić
Zašto g-dine Rastko kvarite ovako lepu priču. Zašto dovodite u pitanje našu SRPSKU,ljudsku plemenitost,dobrotu i naše vrline.Ovo pisanije to ne zaslužuje. Molim vas napišite nešto o našim manama, nedostatcima i poganlucima. Kao i svi ljudi na svetu i mi SRBI imamo toga u nama. Komentari slični vašem će onda pogoditi srž problema. Ovako Vi ste promašili sa vasim komentarom. Srdačan pozdrav, Miodrag Sreten Spaić Scottsdale Arizona USA
Dragan Pik-lon
@Rastko,onaj ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude-jos manje ddecu...!
Rastko
Joj koliko je isto takvih decijih sudbina o kojima se malo ili uopste ne izvestava ali bice toga cim koliko postanemo ljudi iako smo Srbi.
Irene
Ovo je kopija jedne svedske price o psu koji je pratio grupu ultramaratonaca u Juznoj Americi. Pratili smo njegovu sidbinu u medijima a onda je napisana i knjiga.
Nebojša Joveljić
Re. “Niz zaliv stižu do Srfersa...”. Ovdje se misli na Surfers Paradise, jedno od predgradja Gold Kousta, poznato širom svijetu po divnoj plaži i uvijek valovitom moru. Pošto mi Srbi na našem jeziku ne kažemo “srfovanje” nego “surfovanje”, ispravno bi bilo na srpskom jeziku ovo predgradje zvati Surfers a ne Srfers. Eventualno ga možemo zvati i Surferskim rajem, što zaista jeste i što je korektan prevod njegovog imena.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja