nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 17.07.2020. u 21:55 Marijana Avakumović

Privreda na jesen očekuje pomoć države

Железара Смедерево (Фото А. Васиљевић)

Ako se produbi zdravstvena kriza i virus korona ne stavi pod kontrolu, veliki broj ljudi bez posla bi mogao da ostane na jesen, kada prestane da važi zabrana otpuštanja u preduzećima kojima je država tri meseca uplaćivala minimalne zarade. Različite procene ukazuju da je ugroženo od više desetina hiljada do preko 100.000 radnih mesta.

Ministar finansija Siniša Mali juče je rekao da ne očekuje do 1. novembra veće pomake i negativne posledice na tržištu rada, najpre zbog sprovedenih mera pomoći, koje su iznosile ukupno 278 milijardi dinara u kešu, kada se saberu sve tri minimalne zarade, novčana pomoć od 100 evra i odlaganje kredita.

– Ukoliko dobijemo vakcinu i to se uradi na pravi način, to je jedino dugoročno rešenje za našu ekonomiju, sve ostalo je spasavanje. Naša ekonomija zavisi od toga kako ostale privrede rade – rekao je Mali.

Mali je obelodanio da zajedno sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku sprovode istraživanje u više od 1.000 preduzeća o tome kako su do sada sprovedene mere i kako su reagovali kupci i dobavljači. Iz toga će videti koji su sektori više i manje pogođeni, pa će znati kako treba da reaguju. Time je praktično indirektno rekao da država ipak razmišlja o nekoj vrsti pomoći privredi na jesen ako zatreba.

– Sada treba biti pametan i videti šta će se i na koji način dešavati u narednom periodu – naglasio je ministar.

Zoran Mihajlović, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, tvrdi da bi od novembra više od 100.000 ljudi moglo da ostane bez posla. Prva na udaru mogla bi da bude auto-industrija, koja u Srbiji zapošljava između 30.000 i 40.000 radnika.

– Imamo veliki pritisak stranih investitora, koji traže produženje plaćenog odsustva za svoje radnike. Reč je o komponentašima, koji su najpre tražili saglasnost za 45 dana plaćenog odsustva za radnike, koji u tom slučaju primaju 65 odsto zarade. Sada, kada to ističe, ovih dana stižu zahtevi za dodatnih 45 dana plaćenog odsustva da ne bi otpuštali radnike. Zahvaljujući državnoj pomoći, nekako su pregurali ovaj period, ali kada u oktobru sve istekne, pitanje je da li će produžiti plaćeno odsustvo. Oni nemaju zakonsko ograničenje za plaćeno odsustvo i mogu da ga traže iznova. Ako ne rade, neće moći da plaćaju ni tih 65 odsto od plate. Komponentaši su u kolapsu i neće tako lako pokrenuti proizvodnju dok auto-industrija ne počne da radi. Ili će raditi smanjenim kapacitetom ili uopšte neće raditi, što znači da će određeni broj ljudi dobiti otkaze – kaže Mihajlović i dodaje da je reč o tridesetak firmi, koje se uglavnom bave provlačenjem kablova za auto-industriju.

Nemačka korporacija „IGB automotiv” u Inđiji, gde se od 2007. proizvode grejači za sedišta, u junu je, prema pisanju vojvođanskih medija, najavila otpuštanje 176 zaposlenih zbog pada porudžbina od 45 odsto. Statistika pokazuje da je u maju proizvodnja motornih vozila u Srbiji imala najveći međugodišnji pad od svih oblasti prerađivačke industrije, i to 70 odsto.

Od sredine marta do kraja maja prodaja novih automobila u Evropi je smanjena za 41,5 odsto, a Asocijacija evropskih proizvođača automobila za celu godinu očekuje pad od 25 odsto.

Mihajlović kaže da će se na udaru naći zaposleni u metalskom kompleksu, koji ne rade na neodređeno vreme ili rade po nekim ugovorima.

– A njih ima blizu 100.000 u realnom sektoru. Doći će pod udar i hotelijerstvo. Očekujem od oktobra otpuštanje velikog broja radnika ako ne bude novog paketa pomoći. Država treba da osmisli strategiju za narednu godinu ili dve da se pomogne radnicima i firmama da pokrenu ili održe nivo proizvodnje da ne bismo osetili drastičan pad. Železara je ugasila proizvodnju u jednoj peći i za ponovno pokretanje proizvodnje biće potrebno bar tri meseca. Pitanje je da li će im biti potrebni svi radnici. Neophodno je oživljavanje domaće proizvodnje jer nisam siguran da će inostrani investitori dugo da se zadrže ako epidemija potraje – kaže Mihajlović i predlaže masovno pokretanje javnih radova na kojima bi bili angažovani otpušteni radnici.

Prema „Politikinim” saznanjima, „HBIS grupa” nije produžila ugovore za 60 radnika smederevske železare. Njima su ugovori istekli još u februaru, ali su im kineski poslodavci progledali kroz proste i držali ih na radnim mestima do početka jula.

Budući da se u javnosti u poslednje vreme pojavljuju različite procene o broju ljudi koji bi na jesen mogli da ostanu bez posla ukoliko zdravstvena kriza potraje, pitali smo Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja koliko bi radnika, prema njihovoj proceni, moglo da ostane bez posla i da li će biti osmišljen program pomoći za njih. Odgovor nismo dobili.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, nedavno je za naš list rekao da bi, po isteku zabrane otpuštanja korisnika minimalca, u najboljem slučaju bez posla moglo da ostane nekoliko desetina hiljada radnika kada je reč o formalnoj zaposlenosti i još toliko onih koji rade na crno. Ako bi privreda dobila neku vrstu pomoći, otpuštanje bi bilo manje, ali bi ga svakako bilo jer zaposlenost mora da se prilagodi nižem nivou privredne aktivnosti.

Socijalno-ekonomski savet (SES) traži da se u Srbiji što pre formira nova vlada i razgovara o dodatnoj podršci najugroženijim firmama jer će se bez toga nezaposlenima, kojih ima pola miliona, pridružiti i više od 200.000 radnika koji će ostati bez posla i oko 100.000 povratnika iz inostranstva, rekao je agenciji Beta profesor Zoran Stojiljković, koji predsedava SES-u.

Stojiljković smatra da bi država trebalo da pruži novčanu pomoć firmama čija je proizvodnja pala 15–20 odsto, a ne svima. – I druge zemlje su posle paketa pomoći za prva tri meseca krize nastavile da daju podršku privredi – ističe. Prema njegovim rečima, SES traži od države novu podršku kompanijama po ugledu na zemlje koje su nastavile da pomažu privredu novim ciklusom od još tri meseca.

Vlada Srbije trebalo bi, kako je rekao, rebalansom budžeta da poveća investicije u infrastrukturu jer stranih ulaganja neće biti, a istovremeno da preispita dosadašnje planove za ulaganja.

Komentari7
80327
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vagar
Ne razumem procene MMF-a,a i domaćiih ekonomista i fiskalnog saveta o padu BDP od samo3%.Situacija sa našom ekonomijom je mnogo ozbiljnija.Ona kriza iz 2009 izazvana hipotekarnim kreditima je mačiji kašalj u odnosu na ovu.
Миланм
Видим хрвати очекују 20милијарди из овог фонда за опоравак еу држава шта ће се 27 држава договорити видећемо али свакако ће и нас погодити јер са њима имамо већину трговинске размене (2/3 ЕУ са Кином извоз 10пута мањи од увоза са Русијом 2:1), свакако ако они који стварају нову вредност не добију све могуће олакшице овај део који живи од те новостворене вредности неће имати од кога да узме.
Latif
Ljudi od struke predviđaju crne trenutke.Nude rešenja, ali ne nude najbitnije:kako to misle da država pomogne?Da plati nezaposlene,čija se plima očekuje najesen,a da ukine priliv poreza i doprinosa,a uz to sama ne pravi novostvorenu vrednosti? Država ne stvara novac, ona ga štampa!!!Da li je njihov predlog rešenja upravo taj,da država doštampa količinu novca u opticaju,pa da isplate njihove plate?I to "minimalac"!Da li je to pravedno,kada i sada veliki broj zaposlenih prima min platu?
Nikola Nesic
Sad se vidi koliko EU treba Srbiji. Zemlje pod EU kišobranom će ovu krizu proboleti i preneti muke na periferiju, tamo gde smo mi.
Никола Радосављевић
Привреда на јесен престаје да постоји...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja