četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 18.07.2020. u 22:00 Jelena Cerovina
ZATIRANjE SRPSKOG KULTURNOG I VERSKOG NASLEĐA U POKRAJINI

Metohija zabranjena reč u Briselu i Prištini

Albanci žele da sve spomenike unište, a što ne može da se uništi da se preimenuje i tako provuče kroz istorijske udžbenike, objašnjava politikolog Jelena Vukoičić
Саша Димитријевић

Dobar razgovor sa Aleksandrom Vučićem, kako je Oliver Varhelji okarakterisao susret sa Aleksandrom Vučićem, ostao je u senci jedne fotografije. Prava lavina kritika stigla je iz Prištine jer se na slici koja je napravljena u Misiji Srbije pri Evropskoj uniji, između evropskog komesara za susedstvo i proširenje i srpskog predsednika vidi knjiga „Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije”, na engleskom jeziku.

Izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu, Viola fon Kramon, prokomentarisala je ovu fotografiju rečima: „Mislim da zaslužujemo objašnjenje za ovo”. Ministarka spoljnih poslova i dijaspore Meljiza Haradinaj Stubla ocenila je to kao diplomatski skandal. Kako je rekla, „namerno izlaganje šovinističkih knjiga je više od diplomatskog skandala, provokacije i pristrasnosti”. Ove knjige su, kaže ona, „derivat projekcije etničkog čišćenja i teritorijalne pretenzije, uništavaju suverenu i nezavisnu zemlju”.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je uzvratio da je za Albance hrišćanska baština bolna tema te da je reč o „prelepoj monografiji”. „Svestan sam da je hrišćanska baština za vas bolna tema, jer su albanski ekstremisti spalili oko 150 srpskih pravoslavnih hramova u 1999. i 2004. godini”, napisao je Đurić na svom tviter nalogu. Komentarišući reči Viole fon Kramon, Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da njoj nije potrebno davati bilo kakvo objašnjenje.

„Ma kakvo objašnjenje. Ona je izvestilac za Kosovo. Ukoliko bi neki izvestilac za Srbiju tražio objašnjenje, onda možete argumentovano da kažete sve šta treba. Ne dugujemo nikakvo objašnjenje. S dobrom verom smo ušli u dijalog sa Prištinom, dijalog ćemo nastaviti, mi nismo prepreka dijalogu  i to je ono što je najvažnije”, kaže Grubješićeva za „Politiku”.

Zašto je za kosovske Albance toliko sporno pominjanje Metohije? Autonomna oblast Kosovo i Metohija je, podsetimo, ozakonjena Ustavom iz 1946. godine, ali se pojam „Metohija” izgubio u Ustavu iz 1974. godine. Sa dolaskom na vlast Slobodana Miloševića „Metohija” se vraća pa danas kosovski Albanci taj pojam smatraju kao nametnut od strane Miloševića. U svakom slučaju, naziv pokrajine Kosovo i Metohija je u skladu sa Ustavom Srbije iz 2006. godine. Dok je „Kosovo”, po njihovom  ustavu koji su vlasti u Prištini usvojile 2008. godine, naziv za celokupnu tu teritoriju uključujući i Metohiju. Od 2012. godine, tamošnje vlasti su zabranile i registraciju partija koje u svom nazivu imaju reč Metohija sa obrazloženjem da je to „suprotno ustavu Kosova”.

Prema rečima istoričara Saše Adamovića u naslovu knjige za kosovske Albance mogu da budu sporne dve stvari. „Prva je da im se ne dopada korišćenje u nazivu reči Metohija jer je to zvanično ime srpske južne pokrajine, a oni s obzirom da su još 2008. proglasili nezavisnost uz pomoć zapadnih mentora jednostavno ne trpe da se uz Kosovo dodaje i reč Metohija jer se na taj način zapravo dovodi u pitanje ta takozvana nezavisnost. Sa druge strane, problematičan je i naziv knjige jer on jasno govori o vekovnom srpskom, pravoslavnom, hrišćanskom nasleđu na tom prostoru i on bode oči jer pokazuje da su Kosovo i Metohija zapravo srpska zemlja”, objašnjava Adamović za „Politiku”.

On podseća da je ranije bilo pokušaja od strane Prištine da se srpsko hrišćansko nasleđe otme, preimenuje. „Poznati su slučajevi manastira Visoki Dečani i Novo Brdo koji bi zapravo mogli da budu ogledni primeri na koji bi se način naše nasleđe moglo preimenovati u nekakvo kosovsko nasleđe koje bi, naravno, kasnije postalo albansko kulturno nasleđe na KiM. Srbija je to do sada uspešno sprečavala preko Uneska i neophodno je da tu borbu za zaštitu srpskog, hrišćanskog duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji i dalje vodi . Na taj način se pokazuje da je to zapravo srpska tapija na taj naš prostor”, kaže Adamović.

Politikolog Jelena Vukoičić ističe da godinama unazad vidimo da Albanci žele da krivotvore istoriju, da napišu novu istoriju Kosova i Metohije u kojoj ne bi bilo nikakvog mesta za Srbe kao narod čije je Kosovo.

„Cilj Albanaca je da između ostalog uđu u Unesko, da stvore albansku pravoslavnu crkvu na Kosovu, da sve spomenike srpske pravoslavne kulture predstave kao spomenike albanske pravoslavne kulture, da izbrišu trag postojanja Srba na KiM. To je jedan od razloga što su porušili ogroman broj kulturno-istorijskih spomenika u pogromu 2004. godine. Uništavanjem spomenika briše se trag postojanja jednog naroda. Naravno, neke spomenike nisu mogli da poruše i ne mogu sada. Da se oni pitaju, oni bi sa velikim zadovoljstvom porušili i Gračanicu i Visoke Dečane, Pećku patrijaršiju. Oni bi to sravnili dinamitom, ali ne mogu to da urade. Sledeće ’najbolje’ što mogu da urade je da te spomenike prikažu kao deo albanske kulture i baštine”, ocenjuje Vukoičićeva za „Politiku”.

Sledeće što uništavate nakon genocida, nakon što nema živih ljudi, kako kaže, to su spomenici kako bi vi polagali pravo na nešto na šta nemate pravo. Dakle, sledeće žrtve etničkog čišćenja su spomenici kao tragovi postojanja nekog naroda. „Srpski spomenici tamo ukazuju na viševekovno postojanje srpskog naroda i države na tom prostoru, a to je nešto što Albanci žele da izbrišu. Potpuno istorijski neutemeljeno predstavljaju sebe kao nekakve Ilire jer žele da predstave svoju zajednicu kao starosedelačku, a  Srbe kao nekakve kolonizatore koji su okupirali tu teritoriju. Problem je, međutim, što su srpski spomenici toliko stari i što ukazuju da albanska teorija nije realna ni istorijski održiva. Oni žele da sve nazive i spomenike unište, a što ne može da se uništi da se preimenuje i tako provuče kroz istorijske udžbenike”, smatra naša sagovornica i dodaje da naziv Metohija ukazuje na pravoslavni, hrišćanski element koji je uvek postojao na Kosovu.

Ni u Briselu ni bilo gde drugde upotreba termina Metohija, kaže Suzana Grubješić, ne bi smela da bude sporna. „Upotreba tog termina je sporna za Albance na Kosovu. Naravno, to je zvanična upotreba kod nas i ne vidim razlog da to bilo kome smeta. Najmanje sporna bi trebalo da bude knjiga o hrišćanskom nasleđu na KiM”, objašnjava ona, a Metohija im smeta jer, kako kažu, predstavlja aspiraciju Srbije da i dalje zadrži KiM u svom sastavu „što je argument na koji ne treba ni odgovarati”.

Komentari40
5f470
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мирко
Трудио сам се да пронађем, али без успеха, па позивам чак и Албанце да ми помогну и наведу макар један споменик њихове културе на КиМ. Не мора да буде стар 1000 година (колико су стари неки српски споменици културе), али да не рачунамо ове модерне (Клинтону или терористима)... Могао бих да прихватим и споменик Скендербегу, али и он је пореклом Србин! Деда му је Павле Кастриотић, а отац Иван Кастриот, кнез Епира, мајка Војислава, била је такође српског порекла, ћерка Гргура Бранковића.
, Radoznala
Kako sam rodjena u Peći, Metohiji, nikada ne govorim o "Kosovo", jer je to za mene samo geografski pojam za deo nekadašnje pokrajine Kosmet. Šiptari su bili dovoljno mudri i u svoj naziv ne upliću metohe, jer znaju značenje. Jedan komentator predlaže da uzmemo Metohiju, što ja od srca podržavam, ali sam se uvek plašila da je to subjektivno, iako sam otuda otišla pre 71 g. Ali, u Metohiji su i Patrijaršija i Dečani. Teško ćemo sve vratiti, no uz nju rudarski basen, za sada bi bilo daj šta daš.
Marko Miljkovic
Kosovo i METOHIJA.
Demos Cratein
Покрајина Космет не постоји. Нико никада није Босну и Херцеговину преименовао у Босхер, Тринидад и Тобаго у Тритоб, бившу Србију и Црну Гору у Србцрнгор и сл. Нико не би знао о којим државама се ради. Бржи изговор или уштеда простора у новинском тексту не може бити разлог за измишљање непостојећих држава или регија. А ни граматичка правила то не дозвољавају.
Брано
Да ли је Demos Cratein прочитао шта је написао? Ако јесте, па остао при томе, има озбиљних проблема у перцепцији предметног питања. Наиме, термин Космет се не користи у званичној употреби те су његове даље констатације потпуно беспредметне.
Зоран 7
Албанци су од 1999.г. срушили и запалили 155 српских цркава и манастира, а 13 цркава у потпуности избрисали са лица земље, на српским гробљима уништили су више од 10.000 споменика. Баш у Метохији, остала су само три читава српска гробља, у сваком граду јужно од Ибра срушили су и уништили све споменике и бисте српских писаца и других историјских личности. Такав вандализам Европа није забележила у својој исто. На другој страни, званично 99 одсто свих топонима на КиМ су углавном српског порекла.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja