sreda, 21.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.07.2020. u 22:00 Mladen Kremenović
Razgovor nedelje: Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske

Iza Vučića kao pregovarača treba da stane cela Srbija

Đukanovićev režim je antisrpski i čini sve da obezbedi neki novi identitet, ali ih u tome remeti SPC. Otuda i udar na našu crkvu
(Фото А. Васиљевић)

Banjaluka – Život i stvarnost u BiH svedeni su na opsesiju da se sakriju i zamute problemi. Retko ćete u praksi, a verovatno i istoriji, naći primer zemlje koja nema nijednu stvar kojom može da se ponosi. Ili da se, makar, pohvali da je učinila bilo šta vredno. Narodi ovde imaju različitu istoriju, oprečno gledamo na sadašnjost, a dijametralno na budućnost – ocenio je Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz Republike Srpske u intervjuu za „Politiku”.

Procenivši kako takvi odnosi i tavorenje ne pogoduju nijednom od tri naroda koja tu žive, Dodik kaže da neke sitne koristi izvlače tek strani službenici, koji stvaraju privid da potpuno neuspešnu zemlju održavaju uspešnom. – Ne mogu te činjenice da se zamažu pričom o dalekim i neizvesnim evropskim integracijama. Državu integrišu ljudi, a oni su ovde veoma dezintegrisani. Epidemija izazvana virusom korona je pokazala da je BiH potpuno nepotrebna, glavni faktor su bile entitetske vlasti – kaže Dodik. Kao primer „izmeštene logike tipične za prilike u BiH”, on izdvaja objašnjenje američkog ambasadora u BiH za uvođenje sankcija lideru SNSD-a:

– Američki diplomata je rekao da su mi one uvedene jer sam sprovodio izvorni Dejtonski sporazum onako kako je napisan, što je protiv funkcionalne BiH, što je antidejtonski.

Kakvi su odnosi i šta su prioriteti BiH nakon imenovanja od pre neki dan, kojima je okončana uspostava vlasti u skladu s rezultatima izbora iz 2018. godine?

Sve to samo svedoči o neuspehu BiH. To je zemlja koja se drži pod moranjem. Dva od tri naroda koja u njoj žive ne žele ovakvu BiH. Ne žele je ni muslimani, oni sanjaju neku svoju BiH. Kada govore, vole netačno da se predstavljaju da nastupaju u ime BiH, kao da su dominantni vladari Mostara ili Banjaluke, što unosi probleme. Ako u izvedenom bošnjačkom identitetu postoji neka osobina, to je želja za dominacijom. Takva Bosna ne može da funkcioniše, kao ni ona „građanska”, koju promoviše Sarajevo, što je zapravo velikobošnjačka ideja. Da je posredi istinska želja za građanskim modelom, tražile bi se druge koncepcije, ne dominacija, već jednaka prava svih, što je sa bošnjačkim političkim opcijama nemoguće obezbediti. Nećemo se praviti da ne vidimo da kod Bošnjaka svi zagovaraju isto i da su svi složni u zalaganju za tobož građansku opciju, bez obzira na to da li su na krajnjoj ultradesnici, levici ili je reč o „kosmopolitskim” profesorima. Znamo i šta pod time misle.

Mislite da je to zaista realna opcija u dejtonskoj BiH?

To je podvala Srbima i Hrvatima. Naravno, to nije moguće, neke realnosti su ovde postavljene, bez obzira na to što ih oni ignorišu. Činjenica je da postoji RS, koja ne može da se ospori ni tim prozirnim parolama kako RS ne može bez BiH. Srpska i te kako može bez BiH, ali ne i obrnuto. Sve ove godine ništa nismo imali od BiH, sem ogromnog intervencionizma međunarodnog faktora, koji je nametao rešenja kako bi se BiH što je moguće više približila konceptu koji zahtevaju Bošnjaci. Ali to je izazvalo samo veće animozitete, koji su nas strovalili u nefunkcionisanje i tavorenje zemlje. Nemamo bazični dogovor ni oko čega. Na trivijalnim stvarima, kao što je dogovor o izborima u Mostaru, posle 12 godina, pravi se priča o velikom uspehu, gde je evropska administracija kao nešto rešila, a ništa nije rešeno. Čak ni elementarna logika da je normalno imati izbore svake četiri godine ovde nije opšteprihvaćena. Zapad ovde želi mir i da sprovodi neku svoju koncepciju, obračunavajući se s onima koji nisu njihovi sledbenici, a podržavajući one koji to jesu. To onda zamotaju u priču u EU, pa nam pošalju 14 nesprovodivih zahteva.

Šta vam se čini spornim u tim evropskim zahtevima?

Ako je Evropska komisija među zahteve uvrstila i taj da se nivo BiH mora ovlastiti da za evropska pitanja donosi obavezujuće odluke ako o tome nema dogovora entiteta, ishod tih evrointegracija je unapred veoma dobro poznat. Učestvovaćemo, naravno, u dogovorima o kretanju ka EU, ali zar neko misli da će to biti prihvaćeno? Bošnjaci će na tome insistirati, pa će takva atmosfera onda pogodovati i onima koji se sve češće neskriveno hvale bosanskim nacionalizmom. Kada ih pitate šta je to, oni odgovaraju – upravljanje Bosnom na dobrobit svih. Istorija je pokazala da je to nemoguće. Mi kao Srbi smo potpuno svesni da smo kao narod redukovani sa stanovišta prostora gde smo živeli. Srba u Hrvatskoj gotovo nema, oni preostali nemaju nikakva prava, teritorija duboke Krajine – oko Drvara i Glamoča postoji kao panetnički srpski prostor. Republika Srpska se osposobila da upravlja svojim kapacitetima, uz stalno nastojanje Sarajeva da to uskrati. Onda se pojavi EU, koja kaže da hoće samo jedno mišljenje iz BiH. Treba se setiti kako su, kada su razbijali zajednicu Srbije i Crne Gore, govorili o jednom putu i dva koloseka. Šta bi bilo kada bismo to pomenuli ovde? A uveren sam da bi u pogledu evrointegracija RS daleko brže napredovala.

Do raskoraka dolazi tek kad se pomene NATO put...

Ako postoji išta da nije nedorečeno, to je stav RS prema NATO. Tamo ne žele ni vlast ni opozicija. Ranije jeste bilo nekih procesa, ali svet više ne liči na ono što je tada bio. Ne želimo dalje od „Partnerstva za mir”, gde su i Srbija i Rusija. Savršeno dobro znam šta govorim kada kažem da nema nikakve odluke koja bi nas dovela u poziciju da se učlanimo. Kao što znam da iritiram neke strukture u NATO-u ili pobornike te ideje. Čak i kada bismo računali na ono što oni zovu dobrobiti članstva, ne možemo da pređemo preko onoga što su nam uradili i još rade. Tukli su nas bez razloga, stavljajući se na stranu naših neprijatelja. I sad hoćete da uđemo u taj savez upravo sa tim našim neprijateljima i još da nas kaznite do mere da nam se osporava identitet. Jednog generala koji me ubeđivao da bi bilo dobro da prihvatimo NATO put pitao sam zašto nas nikada ne pitaju da li postoji išta što bi nas odobrovoljilo za članstvo, već uvek dolaze da lome naš stav, nikad ništa ne nudeći. Zašto nam niste ponudili osamostaljenje u zamenu za članstvo u NATO-u? Možda bismo mi tu udicu prihvatili. Evo, ponudite nam samostalnost, možda smo mi Srbi dovoljno promućurni da zaključimo da bi to bilo dobro za nas, dobićemo samostalnost, a NATO će svakako propasti jednog dana.

Kako razumete česte opaske iz Sarajeva, odakle se ne ustručavaju da Kosovo nazivaju nezavisnom državom?

To je jedna patološka situacija, Željko Komšić je član Predsedništva BiH sumnjivog demokratskog legitimiteta, predstavlja se kao Hrvat, a bori se protiv Hrvata i Hrvatske, a u stvari je tipični predstavnik bosanskih ljiljana, odlikovanja koje se dodeljivalo za ubijanje Srba u građanskom ratu. Reći da je za njega Kosovo država i tačka, u uslovima kada predsedništvo nije donelo nikakvu odluku o tome i kada je jasno da BiH ne priznaje Kosovo, samo govori da on ne priznaje ni zemlju za koju se zalaže i čiji stav bi trebalo da favorizuje. Kada kažem da će RS jednog dana biti država, diže se halabuka ne samo Sarajeva već i međunarodnog faktora. Ima dosta nacionalnih bitangi i ljigavaca, nažalost i kod Srba, koji su spremni da svom poziranju daju prednost u odnosu na ozbiljnu politiku.

Najpre je Komšić rekao da izgrede u Beogradu izazivaju desničari povezani s Istokom, pa je Dragan Mektić pokušao u sve da uplete i vas preko organizacije „Srbska čast”.

Srpska čast je jako lep termin. A sa onima koji su destruktivni nemamo ništa. To što sam se pre nekoliko godina uslikao na ulici, pa se od toga pravi ideologija koja se raširila svetom do mere da mi ovde imamo paravojne formacije, izmišljotina je SDS-a. Gledajući rušenje i nasilje u Beogradu, mislim da su vlast i policija bili isuviše korektni. Za svaki napad na policajca trebalo je uzvratiti žešće. Američki policajac puca u čoveka za kog posumnja da je pretnja za njegov život. Ovde lome noge policajcima, pa za to još krive Vučića. A nađu se i oni koji iz prizemnih kalkulacija misle kako će nekim bombicama i tezama kako sam ja nešto organizovao zavaditi Dodika i Vučića.

Kako bi ta ozbiljna nacionalna politika trebalo da izgleda i vidite li šansu za dogovor u pregovorima oko Kosova sa ovako udaljenim i nepomirljivim stavovima, ne samo Srba i Albanaca već izgleda i najvećih svetskih sila?

Kad je reč o Sarajevu, takav pristup podrazumeva da mora da se uvaži činjenica da BiH nije priznala Kosovo i da nema odnose s tom zemljom. Drugo, kada Beograd i Priština pregovaraju, nije pristojno da se druge zemlje mešaju, posebno one koje nisu priznale Kosovo. To je patološka mržnja prema Srbiji i srpskim liderima, koja samo ponekad ovako blesne. Oni bi voleli da nema ni Srba ni Srbije. Sem toga, imali smo i političare iz RS koji su davali snagu BiH i takvim politikama. I Srbija mora da se okupi. Evropa traga za liderom koji će moći da je izvuče, a kod nas, kada se pojavili lider, opšta moda je da trčite da ga sabijete. Uveren sam da boljeg branioca srpskih interesa na Kosovu nema od Vučića. Pregovarači iz Beograda, s Vučićem na čelu, sigurno neće učiniti ništa na štetu kratkoročnih ili dugoročnih interesa srpskog naroda i srpske države. Naravno da se razgovara o varijacijama, pa se sad iz toga prave politike, kao pričalo se o granicama. A zanemaruje se da se to ranije nije smelo ni pomenuti. Zašto se to onda ne posmatra kao manevar kojim se, recimo, razbio kompaktan stav sveta prema tome da Kosovo mora biti takvo i takvo? Evo, dirnuli smo i pokazali da može i drugačije. Ako je moguće da se priča o razgraničenju, onda je moguće i o reintegraciji, zar ne? Umesto toga, ide se na napade i slabi snaga pregovarača. Uvideo sam kroz učešća na pregovorima o statusu RS da se uvek nalazio neko od Srba da napada našu poziciju, što nas je lomilo. I kada se suparnici suoče s našim stavom, oni imaju komociju da kažu – pa evo ima Srba koji i drugačije misle. Vučić mora da ima apsolutnu podršku, koja bi ga još više obavezivala, a ne da se suočava sa stalnim napadima kako želi razgraničenje, a možda baš oni koji ga napadaju priželjkuju takvo rešenje, pa prave tu vrstu atmosfere. Kao Srbin zainteresovan za ta zbivanja, vidim da smo se bitno odmaknuli od vremena kada je bilo moguće doći do opšteprihvaćenog konsenzusa. Srbija više nema potrebu da olako prihvati bilo šta. Iako neki ne žele to da prihvate, Kosovo je veoma povezano sa RS. Naše poimanje politike je da razumemo dosledan stav Beograda prema poštovanju integriteta i suvereniteta, jer ta stvar ne može da bude parcijalna za Srbiju i BiH. Na taj čudan način, Srbija nas je primirila, ali ideja o našem statusu nikada neće biti izgubljena, ako ne u ovoj generaciji političara, onda u onoj koja dolazi.

Kako vam izgledaju prilike u Crnoj Gori?

Republika Srpska i Srbija moraju biti više zainteresovane za poziciju Srba u Crnoj Gori. Ona je tamo devastirana, a to je najvidljivije kroz odnos prema SPC i njenoj imovini. Đukanovićev režim je antisrpski i čini sve da obezbedi neki novi identitet, a to je moguće samo ako rasrbi Srbe i onda te ljude pretvori u novu naciju. To i nameravaju, ali ih u tome remeti SPC. Otuda i udar na našu crkvu. Ako uspeju da sruše SPC, otvoren im je put da stvore svoj izvedeni, veštački identitet, slično kako su stvarani i neki drugi identiteti ovde, a najglasniji u napadima su uvek oni koji i sami imaju korene onih koje osporavaju. Ne treba da se mešamo u izborne procese, ali verujemo da će oni biti koliko-toliko pošteni, jer samo to može obezbedi stabilnost Crnoj Gori.

Srbija je u svojoj strategiji odbrane i spoljne politike jasno rekla da je spremna da brani interese Srba, ne samo u Srbiji. Svi mi koji živimo van Srbije treba da smo zahvalni Beogradu na tom stavu. Sada imamo bezbednosne garancije, ali i bes po Sarajevu, Kosovu, Podgorici. Đukanović smatra da se u Srebrenici desio genocid, jer su mu potrebni Bošnjaci dole da održi vlast, ali je devedesetih, za razliku od mene, bio deo komande vojske i logistika, pa je trebalo da to spreči. Zločin koji se tamo desio nema elemente genocida i bilo bi dobro da Đukanović to poštuje i prestane da nas vređa. Možda očekuje da mu to bude dozvoljeno i da nam drži lekcije, a da mi nemamo pravo da kažemo da ostavi naše ljude na miru.

Komentari34
0645a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Dodik je politicar susedne drzave a ne drzave Srbije. Politika bi trebalo da objasni gradjanima Srbije zasto za njih treba da bude vazno sta o Srbiji i njima misli Dodik i zasto se on preko Politike mesa u politiku Srbije. Politika stvara sliku da je odnos Srbije i Republike Srpske slican odnosu Kosova i Albanije, samo sto Dodik glumi ulogu predsednika Albanije a Vucic ulogu takozvanog predsednika Kosova.
Slobodan Lekić
Svi dobro znamo Dodikov e stavove, koje je ovde izneo po 100. put. U njima ima toliko nelogičnosti i nedoslednosti da bi za komentar trebalo više teksta nego za sam intervju. Ali iz čisto profesionalnih razloga, apelujem na našu najstariju medijsku kuću da da priliku nekome da odgovori na Dodikove tvrdnje. Recimo Željku Komšiću, pošto je apostrofiran u tekstu. Ili Milu Djukanoviću. Znam da to nije u tradiciji srpskog novinarstva, ali na Zapadu se smatra korektnim i rutinskim postupkom.
Brat Kinez
U svakoj normalnoj demokratskoj državi bi se o svemu tome vodile ozbiljne diskusije i svaka ozbiljna vlada bi tražila mišljenje raznih stručnjaka, ne samo iz kruga dvojke, čak ne samo sopstvenih državljana. Pa bi se oformio Nacionalni Savet, koji bi sastavio prvo političku platformu, pa onda i tim za takve pregovore. Nije Srbija lično dvorište ni Gdina Vučića ni bilo koga drugog pa da kao Putin, Si, Kim i društvo o svemu sam donosi odluke. Predsednik bi morao da podnese izveštaj Skupštini...
dejan
Bilo bi pravilnije da ste rekli(kad se vec obracate srpskom narodu) da bi trebali stati uz Ustav i rezoluciju 1244,,jer to bi bila i nasa zelja posto smo vec dosta izgubili u pregovorima.
радисав
Председник Србије је заклетву коју је положио када је ступио на дужност, дао са руком положеном на тај Устав који помињете. У тексту заклетве, председник се изреком обавезао да ће све своје снаге посветити очувању суверенитета Србије укључујући и Косово и Метохију. У преговорима јесмо губили, време је да почнемо да добијамо. Макар време...
Djordje
Iza vucica moze da stane onoliko gradjana koliko mu je dalo podrsku na izborima. Oni koji mu nisu dali podrsku na izborima mu ne veruju a samim tim je nelogicno da mu daju podrsku. Ja ne mogu da poverujem da ce covek kome je savetnik Toni Bler da zastupa moje interese, covek koji kada prica o nato agresiji pominje samo Dejmija Seja a ostale ne. Mozda nisam u pravu ali imam pravo na svoj stav i misljenje zbog cega nisam ni izasao na izbore jer mi opoziciju nemamo. Ako bude srece da gresim...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja