utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 20.07.2020. u 20:15 Branka Vasiljević

Grocka na tronu srpskog voćarstva

U „maloj Kaliforniji” oko 3.000 registrovanih, aktivnih poljoprivrednih gazdinstava
Непрегледни виногради и шљиваци (Фотографије Зорица Атић)

Opština koja zauzima zavidno prvo mesto u zemlji po proizvodnji kajsija, breskvi i trešanja, treće po proizvodnji jabuka i peto po proizvodnji krušaka smeštena je nepunih trideset kilometara od centra grada. Reč je o Grockoj. Ona je i prva na tronu u čitavoj Srbiji po ukupnoj površini zemlje pod plantaškim voćnjacima. Zbog svog plodnog zemljišta duž međunarodne reke Dunav, zatalasanog terena i odgovarajuće klime, Grocka je odavno nadaleko čuven voćarski kraj. Čak 90 odsto svih poljoprivrednih proizvođača bavi se gajenjem različitih kultura voća, dok se njih svega 10 odsto bavi uzgojem povrtarskih kultura. Zbog toga ne čudi što je nazivaju i srpskom i malom Kalifornijom.

– U Grockoj se pod voćnjacima nalazi 7.493 hektara i to u oko 3.000 registrovanih, aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Ovakvih gazdinstava najviše ima u tzv. južnom delu opštine – u Begaljici, Grockoj, Pudarcima, Umčarima, Zaklopači i Dražnju, dok veliki broj proizvođača iz severnog dela opštine – iz Vinče i Ritopeka, imaju obradive površine i u ataru grada Pančeva, u Ivanovu – kaže Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka, istraživač i hroničar gročanskog kraja.

Osim modernih zasada trešanja, breskvi, kajsija, jabuka, šljiva i krušaka, na ovom prostoru se već stotinama godina gaji vinova loza.

Vinograde su ovde, kaže Atićeva, sadili još stari Rimljani, budući da je ovdašnji teren deo čuvenog Zlatnog brda koje se pruža duž Dunava i stapa sa smederevskim vinogorjem. Svaki gročanski zemljoradnik je od srednjeg veka morao imati svoj vinograd ako je pretendovao da bude, oduvek važno na ovom mestu, domaćin. Kao potvrdu ovih istorijskih zbivanja, stara varoš kraj Dunava na svom grbu baštini grozd, čini se belog grožđa, okružen talasima reke i toplim zracima sunca. Malo je poznato da su Beograd i Beč jedine metropole u Evropi koje na svom tlu imaju vinograde i grožđe sa geografskim poreklom. U slavu grožđa, ali i jednog od zaštitnih sredstava za voće, jedan deo Grocke naziva se, nimalo slučajno, Plavinci.

– Mesto je svoj naziv ponelo po nekadašnjim beskrajnim vinogradima koji su se, tretirani plavim kamenom, pod plavom kapom nebeskom plavili na suncu i ogledali u plavoj reci Dunav. Zbog tog „ogledanja”, Grocka raspolaže specifičnom mikroklimom i ovde stiže ne samo prvo voće, već ono najlepše, najkrupnije i najslađe... – objašnjava Atićeva.

Upravo u Plavincima smešten je i jedinstven vinograd u kome se grožđe tretira na organski način i od koga nastaje sertifikovano organsko vino.

Ovo vino pravljeno je od otpornih i retkih sorti grožđa – od nemačke sorte „regent” koja se jedino na ovom mestu gaji na Balkanu nastaje crveno vino, a od sorte „panonija” koju gaje samo tri vinogradara u Srbiji – belo. Loza se minimalno tretira i to tradicionalnim metodama, kakve se ovde primenjuju vekovima, uz pomoć plavog kamena, bez upotrebe pesticida, herbicida, fungicida, ali i bez obrade i veštačkog đubrenja tla. Vinograd se čak ne ore i ne tanjira, već se dodaje samo organski kompost biljnog porekla.

Pogled na meandre Dunava sa imanja porodice Petrović

Da bi se potpomoglo organsko uzgajanje, oko i unutar vinograda sade se različite korovske i lekovite biljke. Njih posećuju korisni insekti i daju svoj doprinos, a među njima je i bubamara.

Vinograd je zasadio i mr Branislav Anđelić, po zanimanju ekonomista, koji se u Grockoj obreo kao „vikendaš”. Ovaj beogradski urbani nomad je, nakon svetskih meridijana, svoje nove korene pustio u Grockoj kraj Dunava.

„Doktorka” – gročansko-francuski proizvod

Moderno voćarstvo Srbije otpočelo je upravo u Grockoj i to 1908. godine kada je dr Jovan Jovanović, čuveni ginekolog-akušer, na više od 60 hektara zasadio 7.000 sadnica trešnje, dopremljenih brodovima iz Nemačke i Francuske. Uspomenu na ovog velikog čoveka i prvog voćara sačuvala je upravo gročansko-francuska trešnja koja je po njemu u narodu ponela popularno ime „doktorka”. Od tada pa sve do danas nekadašnja ratarska i vinogradarska Grocka je zelena i „voćna Grocka”, poznata po svom slasnom konzumnom voću.

Komentari5
e71c4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Аурора
Kakva priča, kakva lepota...! Prelepa naša zemlja.
Милош Марић
Лепа наша Србија!
romanov
da sad dodje ,slavni doktor u ritopek,zaplako bi ,jer ovo mesto prvo po proizvodnji tresnje,jos nema pijacu vodu,
Gall
Sve lepo opisano sem dela o organskoj proizvodnji,o prevari veka! Ako se nesto naziva "organsko" zna se sta se podrazumeva pod tim nazivom!Nema prskanja,nema plavog kamena,djubrenje samo stajskim ugorelim djubretom,zivotinjskog porekla,nemoze da se koriste hemijska sredtva za organsku proizvodnju!Nema tu filozofije!
Gročanin
Plavi kamen i sumpor su organski preparati, kao i soda bikarbona. Jedini je problem što se za dobijanje sertifikata koji potvrđuje da je proizvodnja organska nekada rađena analiza zemljišta. Naime, zemljište je moralo da "odmara" od hemije minimum deset godina da bi se očistilo, a drugi uslov je bio da se u radijusu od 10km ne upotrebljavaju hemijska sredstva, tako da je organska proizvodnja krenula u napuštenim selima, a sada je usred voćarskog kraja gde sako što ne prskaju avionima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja