petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 20.07.2020. u 20:00 Aleksandra Petrović

Umor na putu rizičan isto kao i alkohol

Na našim putevima je od januara do 16. jula ove godine u saobraćajnim nesrećama poginulo 247 ljudi, a čak 33 osobe u prve dve nedelje ovog meseca
(Фо­то Р. Крстинић)

Samo u Beogradu je u toku noći između subote i nedelje zabeleženo pet saobraćajnih nesreća u kojima je osam osoba povređeno, od kojih jedna teže. Statistički podaci o broju poginulih na putevima u Srbiji ove godine pokazuju da je zaključno sa 16. julom u saobraćajnim nesrećama smrtno stradalo 247 ljudi, a identičan broj je zabeležen za prvih šest i po meseci prošle godine. Pritom su samo tokom prvih 16 dana jula poginule 33 osobe, što je za dva više nego u prvoj polovini jula prošle godine. Broj udesa je ove godine manji za oko 3.500 (sa 18.500 na 15.000), a broj povređenih za oko 2.500 ljudi (sa 9.900 na 7.400).

Intenzitet saobraćaja pojačan je i ovog leta, mada u manjoj meri nego inače, pa Agencija za bezbednost saobraćaja upozorava da je umor pri vožnji jedan od najvećih problema. Iako je frekvencija saobraćaja na našim putevima donekle smanjena zbog pandemije i zatvorenih granica, i dalje je jedan broj vozila u tranzitu kroz našu zemlju, pre svega onih čiji su vozači turski državljani.

Zato i ovog leta direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević apeluje na sve vozače da budu odmorni i naspavani, bez obzira na to što su sada relacije putovanja kraće, a saobraćaj je donekle smanjenog intenziteta.

Jedan od dominantnijih faktora nastanka saobraćajnih nesreća jeste umor vozača, a kako bi skrenula pažnju na ovaj problem, Agencija za bezbednost saobraćaja je u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova sprovodila velike letnje kampanje pod nazivom „Vozi odmoran”. Cilj je podizanje svesti, ali i odgovornosti vozača, da pored poštovanja saobraćajnih propisa vode računa i o svom stanju umora – kaže Jasmina Milošević.

Već nekoliko leta unazad, stručnjaci ABS su pri ulasku u Srbiju delili vozačima višejezične liflete, na srpskom, engleskom, nemačkom i turskom jeziku, a postavljeni su i bilbordi duž najtranzitnijih puteva. Na najprometnijim automobilskim stajalištima promotori su komunicirali sa učesnicima u saobraćaju i delili liflete i promotivne materijale.

Sada v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević putem medija poziva vozače da poštuju propise i da voze isključivo odmorni.

– Svaka dva sata potrebno je da naprave pauzu od 15 minuta, da piju dovoljno vode i da izbegavaju vožnju u najtoplijem delu dana, kao i noću. Ponašajući se bezbedno u saobraćaju, vozači štite i sebe i druge. Nesreće nisu statistika, već govorimo o konkretnim ljudskim životima, a protiv nesanice i umora, ne postoji bolji lek od sna. Neophodno je da vozač bude naspavan pre kretanja na put – naglašava Jasmina Milošević.

Umor često i ne mora da bude rezultat neispavanosti, već to može biti zamor koji nastaje kao rezultat mentalnog ili fizičkog napora. Jedan od takvih napora je i dugotrajna vožnja, pa se preporučuju pauze. Stručnjaci definišu pospanost kao psihološki pritisak da se zaspi.

– Umor pri vožnji je glavni faktor u znatnom procentu saobraćajnih nesreća, 10 do 20 odsto. Nekoliko studija nagoveštava da je umor pri vožnji u vezi sa porastom opasnosti od udesa. Osoba koja vozi nakon 17 sati budnog stanja izložena je riziku od saobraćajnih nesreća koji je istovetan riziku od 0,05 promila koncentracije alkohola u krvi, a to je dvostruko veći od normalnog rizika – kaže naša sagovornica.

Povećana opasnost od udesa često nastaje kao rezultat kombinacije bioloških faktora, faktora u vezi sa načinom života i poslom.

– Među mlađim vozačima, vožnja u stanju umora je prilično uobičajena usled faktora koji se tiču načina života. Adolescentima je potrebno više sna nego odraslima. Umor može više uticati na mlade nego na odrasle. Većina profesionalnih vozača i osoba koje rade po smenama često se moraju suočiti sa vožnjom u stanju umora usled faktora koji se tiču posla. Oko polovine svih profesionalnih vozača, pre započinjanja dugih putovanja, ima manje sna u odnosu na normalno vreme spavanja – navodi Jasmina Milošević.

Detaljnom analizom saobraćajnih nesreća u SAD ustanovljeno je da je pospanost bila razlog za 13 odsto udesa kod kojih je neka osoba povređena i 21 odsto u kojima je poginula.

– U različitim studijama simulacija vožnje, ustanovljeno je da umor vodi do pogoršanja performansi vožnje manifestujući se sporijim vremenom reakcije, smanjenjem performanse upravljanja i povećanjem tendencije za ometenom pažnjom od vožnje – kaže naša sagovornica.

Primećeno je takođe da vozači mogu pokušati da nadoknade uticaj umora takozvanim povećanjem zahteva vožnje, kao što je vožnja većom brzinom tako da „novi” doživljaj podiže nivo adrenalina i pažnje, a nekada pribegavaju smanjivanju tih zahteva, na primer povećavanjem bezbednosnih margina, usporavanjem ili smanjenom brzinama kretanja.

– Međutim, oba pokazatelja izvedena iz istraživanja saobraćajnih nesreća i posmatranja performansi vožnje u stanju umora u simulacijskom istraživanju ukazuju da se problem umora vozača ne može u potpunosti kompenzovati kada je u pitanju rizik od nastanka udesa. Zato stručne kampanje mogu pomoći vozačima da nauče kako da spreče i ublaže umor. Transportne kompanije mogu uvesti posebne politike u cilju podučavanja vozača i rukovodilaca o ovom problemu. Putevi se mogu obeležiti zvučno-vibracionom trakama, zakonodavni akti koji se tiču sati rada i odmora mogu se dodatno unaprediti, a vozila opremiti uređajima za detekciju umora – kaže Jasmina Milošević.

Komentari7
e73cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ВлаДо
Најпресудније је да возач сам осети замор и поспаност.Одмах треба да тржи паркинг и да или одрема пола сата или сат или попије једну дуплу кафу ако му је преостало још мало пута.Све остало је празна прича.
Milos miokovic
...... profesionalnom vozacu, nemacki policajac(citaj primer postovanja i primene reda i zakona, nulta tolerancija mita) hoce da progleda kroz prste oprosti, mozda nekada nesto nekome a znate sta nikada i nikome, pa' skraćenje pauze tj.odmora koji su propisani, ni za jednu jedinu minutu.... eto koliko oni smatraju da je odmor vazan ili ti najvazniji.....
Бранислав Станојловић
Глупост! Са искуством све се може. Већ пар деценија по 3-4 Х годишње возим по 2300км (Лондон-Београд) и толико назад за 36 сати пред крај своје ОСМЕ деценије. Нема проблема.
Милош
Ви сте Браниславе изгледа вансеријски добар маратонски возач, али то треба и да имате у виду кад дајете овакве квазипрепоруке осталим смртницима.
Živorad
Ne, to uopšte nisu gluposti. I da, Vi ste heroj. Nego čemu ta vožnja? Privatno besmisleno jer sam benzin košta više nego avionska karta.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja