Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” proizvešće za predstojeću sezonu domaću vakcinu protiv gripa kojom će biti vakcinisani građani Srbije. Sve proizvedene količine biće na raspolaganju našim državljanima, kažu u Ministarstvu zdravlja, a ostatak cepiva neophodan za vakcinisanje nacije biće nabavljen preko javne nabavke. U resornom ministarstvu za „Politiku” kažu da će biti proizvedeno manje domaćih vakcina od planiranih jer su gotovo svi kapaciteti Instituta „Torlak” usmereni na borbu protiv kovida 19.

– „Torlak” će za ovu godinu imati svoju vakcinu protiv gripa. Planirana je proizvodnja između 100.000 i 150.000 doza – najavila je za „Politiku” dr Vera Stoiljković, direktorka Instituta „Torlak”.

Ovo će biti prva srpska vakcina „Torvaksflu” protiv sezonskog gripa, posle pauze od 15 godina. Reč je o trovalentnoj vakcini koja sadrži dva tipa A virusa i jedan tip B virusa. Namenjena je populaciji od 18 do 65 godina. Vakcina je jednodozna, ne sadrži konzervanse i adjuvans.

Ipak, ove količine domaće vakcine neće biti dovoljne da bi se sproveo plan državnog vrha da se protiv gripa u našoj zemlji vakcinišu dva miliona građana. Podsećanja radi, predsednik Aleksandar Vučić je primetio:

– Moraćemo da izbegnemo sudar korone i gripa, što znači da ćemo morati da vakcinišemo više od dva miliona ljudi protiv gripa.

– Vakcinu će morati da prime oni koji rade u vojsci, policiji, potom šalterski službenici, penzioneri, deca od tri do 12 godina i svi hronični bolesnici, da bismo izbegli tu savršenu oluju. Očekujemo najteži talas korone oko 1. novembra. Pre toga će već krenuti grip i to moramo da izbegnemo po svaku cenu – istakao je Vučić.

Koja će inostrana vakcina biti kupljena biće poznato kada se završe javne nabavke. Prošle godine je država u prvoj fazi kupila četvorovalentnu vakcinu „Sanofi Pastera”, jednodoznu, u špricu. Zaštita od gripa koštala je 217.239.660 dinara sa pe-de-ve-om, odnosno 679 dinara po dozi. Kasnije su nabavljane, zbog velikog interesovanja, dodatne doze, pa je na kraju vakcinisano oko 300.000 građana.

A ako je suditi po iskustvu iz prethodnih godina, vakcinacija bi mogla da počne već posle 15. oktobra, kada vakcinu zavodi za javno zdravlje distribuiraju domovima zdravlja. Sezona gripa može da traje do maja, ali najžešći udar je od decembra do kraja februara. Od gripa godišnje oboli od tri do pet miliona ljudi u svetu, a život izgubi od 290.000 do 650.000 osoba. Svake sezone od gripa oboli između pet i deset odsto stanovništva, a u slučaju pandemije od 30 do 50 odsto ljudi. Vakcina protiv gripa daje imunitet osobi za tu sezonu, ali već naredne godine mora opet da je dobije. To znači da štiti od šest do 12 meseci, a vreme neophodno za sticanje imuniteta je dve do tri nedelje nakon dobijanja vakcine.

Profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, kaže da su sojevi virusa koji će biti korišćeni u vakcinama određeni još u februaru. On objašnjava da za razliku od Amerikanaca mi nemamo procenu koliko ljudi u Srbiji umire od posledice gripa, ali da verovatno taj broj dostigne nekoliko stotina svake godine. To su uglavnom stariji ljudi, koji već imaju neku hroničnu bolest. Međutim, dr Radovanović upozorava da ova vakcina nije svemoguća i da ne štiti osobu sto odsto, kao i da veću zaštitu pruža mlađim nego starijim osobama. Ipak, isplati se i da stariji budu vakcinisani jer iako obole od gripa imaju veću šansu za preživljavanje.

– Ne verujem da će više od pola miliona ljudi pristati da se vakciniše. To bi moralo da se ima u vidu. Jedino ako se nateraju da je prime zdravstveni radnici i još neke kategorije stanovništva. U SAD su zdravstvena osiguranja uslovila da zdravstveni radnici moraju da se vakcinišu i oni imaju visok obuhvat vakcinacijom ove kategorije ljudi. A ko će je dobijati besplatno zavisi, kako kaže, od država. Za grip je ona obavezna za neke kategorije i pitanje je hoće li se primeniti zakon. Ako je obavezna za neke kategorije, onda je ne plaćaju osobe koje spadaju u te grupe, a ako je preporučena onda može fond da izađe sa nekom participacijom. Ipak, možda država reši da vakcina bude besplatna za sve građane i to na osnovu odluke vlade. Budući da „Torlakova” vakcina štiti osobe do 65 godine, onda će svi stariji primati uvoznu, gde nema tog ograničenja – ističe dr Radovanović.

U SAD je obuhvat vakcinacijom zdravstvenih radnika veći od 95 odsto. Kod nas svega oko 8,5 odsto. Na primer, u sezoni 2017/2018. godine vakcinisano je 13.245 zaposlenih u zdravstvu. Vakcina je namenjena i za vakcinaciju osoba sa hroničnim poremećajima plućnog i kardiovaskularnog sistema, kao i metaboličkim poremećajima (uključujući pre svega šećernu bolest), poremećajima rada bubrega, osobama sa oslabljenim imunitetom... Potrebno je da je dobiju i osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost. Neophodna je primena ove vakcine i kod osoba starijih od 65 godina, kao i kod zaposlenih u javnim službama koje su u riziku jer dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi.

Od 14 država tri uspele da stvore cepivo

Projekat izrade domaće vakcine je počeo inicijativom Ministarstva zdravlja da se 2006. godine rekonstruiše pogon za proizvodnju vakcina protiv gripa. Tri godine kasnije Institut se priključio projektu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „Globalni akcioni plan za proizvodnju vakcine protiv gripa”, u koji je uključeno 14 zemalja, a samo su tri uspele da proizvedu vakcinu protiv gripa – Srbija, Brazil i Vijetnam. „Torlak” je prethodnih godina proizvodio pet bakterijskih vakcina, od kojih su četiri iz obaveznog Kalendara vakcinacije. Iz njihovih pogona redovno izlaze – vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja, vakcina protiv difterije i tetanusa, vakcina protiv difterije i tetanusa za odrasle, vakcina protiv tetanusa, beseže vakcina. Tu si i serumi, i to antiserum protiv zmijskog otrova i antitoksin tetanusa. Malo je poznato da osim vakcina i seruma ova ustanova proizvodi alergene, podloge i imunološke preparate.

Šta ako se virusi ukrste

Naučnici širom sveta zabrinuti su do kakvog imunog odgovora kod ljudi može da dođe kada se u sezoni ukrste kovid 19 i grip, odnosno da li grip dodatno pogoršava zdravstveno stanje osobe sa kovidom 19. To se do sada dogodilo, doduše u malom broju slučajeva, osim u Vuhanu u Kini, jer je korona svetom počela da hara onda kada je grip polako gubio svoju snagu. Zabeležen je slučaj četrdesetčetvorogodišnjeg Filipinca koji je u isto vreme imao obe bolesti i preminuo. Lekari jedne bolnice u Vuhanu svojevremeno su saopštili da su imali pacijente sa obe bolesti i da su oni imali veća oštećenja srca i jače upale, kao i da su mnogi izgubili život. Osim toga, postoji i bojazan da li će zdravstveni sistemi moći da zbrine sve pacijente ako masovno krene obolevanje od korone i gripa u isto vreme.