petak, 04.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.07.2020. u 22:00 I. Albunović - J. Antelj

Neki srpski proizvodi izgubiće oznaku geografskog porekla

Svi oni koji se ne proizvode poslednjih sedam godina, poput kladovskog kavijara, mogli bi da budu skinuti sa liste zaštićenih
(Фо­то EPA-EFE/Kiko Huesca)

Do kraja godine Srbija će verovatno usvojiti novi zakon o oznakama geografskog porekla za poljoprivredno-prehrambene proizvode. Zakon je u fazi nacrta, a jedna od predloženih izmena jeste i ta da će oni proizvodi koji imaju ovu oznaku a ne proizvode se poslednjih sedam godina, izgubiti taj status, potvrđeno nam je u Ministarstvu poljoprivrede.

– Suština je da takve proizvode imamo na tržištu. Mi, nažalost, imamo takvu situaciju da za pojedine nema proizvođača iz različitih razloga. Iz nekih objektivnih, poput kladsovskog kavijara, koji se ne može proizvoditi jer u Dunavu više nema nekih od tih vrsta riba ili su retke. Dok za neke druge jednostavno nema interesovanja – rekao je za naš list Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane pri Ministarstvu poljoprivrede.

Raketić je istakao da će ministarstvo učiniti maksimalno da svaki od tih proizvoda sa liste revitalizuje. Ipak, kako kaže, svesni su da to neće moći da bude izvodljivo u svim slučajevima. Očekuje se i određena izmena specifikacija jer one ranije nisu odslikavale realnu proizvodnju tih proizvoda i potrebno je da sada budu prilagođene.

U Evropskoj uniji uspostavljen je jedinstveni sistem priznavanja oznaka geografskog porekla. Postoji jedinstvena baza takvih proizvoda.  Kupci, najčešće velike trgovinske kompanije ili vlasnici specijalizovanih prodavnica imaju mogućnost da direktno kontaktiraju proizvođače.

Proizvođači iz Srbije, budući da nismo članica EU, moraju da prođu kroz dvostepenu registraciju.

Najpre na nacionalnom nivou, a potom u još jednom, ukoliko žele da obezbede oznaku porekla i za tržište unije. Kako je objasnio naš sagovornik, nacrtom novog zakona sada je jasno definisan postupak komunikacije sa Evropskom komisijom,u slučaju prigovora postavljeni su rokovi za dostavu dopunske dokumentacije ukoliko se to traži...

– U Srbiji bi sada, prema novim propisima, celokupna nadležnost za registraciju takvih poljoprivredno-prehrambeniuh proizvoda prešla sa Zavoda za intelektualnu svojinu na Ministarstvo poljoprivrede, izjavio je Raketić. On kaže da, prema trenutnoj evidenciji, u Srbiji ima 47 poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji bi mogli da budu zaštićeni i u Evropskoj uniji. Neki od njih tu oznaku imaju 20 i 30 godina, a pojedini se i ne proizvode.

Oko mnogo proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, poput grčke fete ili kranjske kobasice, godinama su se vodili sporovi u EU o tome koja država ima pravo na njihovu proizvodnju. Nekada su okončavani sporazumno uz posredstvo Brisela. Grčka je nedavno od Evropske unije formalno zatražila da se započnu zakonske procedure protiv države Danske zbog prisvajanja feta sira. Ministarstvo poljoprivrede Grčke saopštilo je da je feta prepoznatljiv grčki prozvod, i da je Danska odbila da sarađuje po pravilima Evropske unije. To je, kako su naveli, omogućilo danskim proizvođačima da proizvode „imitaciju fete“ i „imitaciju sireva EU“ i izvoze u zemlje koje nisu članice EU.

Na pitanje da li se slični sporovi u budućnosti mogu očekivati i za neke proizvode na koje Srbija smatra da polaže pravo, Raketić odgovara da ovakvi proizvodi imaju dobru reputaciju, pa su samim tim i često predmet zloupotreba. To je stalan problem u EU koji traje godinama. On veruje kako za većinu proizvoda Srbija neće imati sličnih problema. Recimo, leskovački ajvar ima tačnu odrednicu za područje gde se proizvodi i paprika i krajnji proizvod koji je zaštićen.

– Ali mogli bismo da imamo za neka geografska područja koja delimo sa susedima Srema ili Stare planine. Tu ćemo definitivno imati prigovore, ali ovo je praktično uobičajeno. Samo moramo da budemo spremni da damo dovoljne dokaze da su ti brendovi potekli s područja Srbije – ističe Branislav Raketić.

Naš kavijar stizao do Amerike

Specifičnost „kladovskog kavijara”, ovog vrhunskog delikatesa bila je da se proizvodio po tradicionalnom receptu u Kladovu od ikre morune, jesetre, pastruge i kečige, ulovljenim u Dunavu. Brendiran je još u doba SFRJ, pa ponovo 2000. Još 2009. objavljivano je u medijima da su dva pregrađivanja ove reke, kada su građeni Đerdap jedan i Đerdap dva, prekinuti putevi morunama i jesetrama od Crnog mora do prirodnog mrestilišta u Đerdapskoj klisuri kada polako prestaje proizvodnja ovog poznatog delikatesa. Na tržište Amerike izvožene su nekada tone poznatog crnog kladovskog kavijara iz Istočne Srbije. Firma koja se bavila proizvodnjom srpskog kavijara u međuvremenu je propala.

Komentari19
6b09e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alan Ford
Eno velikoalbanska pevaljka Dua Lipa vec je predlozila da licencu izgubi leskovavki ajvar...
Mustafa Aga
A shta bi sa pekmezom od shljive djenerike...???
Боро
Кладовски кавијар је био на редовном послужењу Беле Куће годинама, докле год га је било могуће извозити, штаввише коришћен је и приликом снимања серије "Династија".
Саша Микић
@Radmila Mišić Неки пут када неко напише коментар о томе како се некад живело питам се да ли сам живео у истој држави. У чувеној првој самопослузи код нас, на Цветном тргу у Београду, сам као клинац још тамо крајем 60-тих видео да се продаје руски кавијар. У осталим самопослугама је било онога што су купци тражили и до данас је остало исто. Ниједан трговац неће држати у радњи нешто што неће продати. А што се тиче елеганције наши: Мирјана Марић и Чедомир Чедомир су извозили елеганцију у свет.
Radmila Mišić
Bio je u Beloj kući ali ga nikad nisam videla ni u jednoj samoposluzi u SFRJ-mi smo bili klasno svesni i nije nam bio potreban taj buržoaski delikates. Mi smo ubeđivani da nas put na Zapad vodi preko Trsta i da su tergal suknje vrhunac elegancije. Bože, kako smo bili naivni, progutali smo taj mamac sa sve udicom!
Korobin Veljko
U prostoriji gde se pije sljivovica siri se neprijatan miris. To je ono najgore za sljivovicu, zbog cega se redje koristi na prijemima i skupovima. Potrebno je odstraniti taj nedostatak sljivovice ako se hoce povecati njeno koriscenje sire u svetu.
dusan1
Preporučujem ovakvim komentatorima da pogledaju seriju 'Vruć Vetar' . Uostalom vodka i šljivovica se upravo zbog mirisa i razlikuju a pije ko šta ima i voli !
Made in PRC
Al' zato imamo obicni bijeli luk sa kineskim geografskim porijeklom. I sta je u cijeloj prici argument, nema proizvodjaca i interesa kod ljudi.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja