utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 22.07.2020. u 21:21 Jasna Petrović-Stojanović

„Fantomi” utajili 14,8 milijardi dinara

Otkrivene 92 firme koje su pokušale da ne plate porez zbog čega su podnete 1.364 krivične prijave
(Фото Н. Неговановић)

Tokom prošle godine otkrivene su 92 takozvane peračke i fantomske firme za koje je poznato da su glavni pokretači sive ekonomije u Srbiji. Reč je o firmama koje na raznorazne načine pokušavaju da izigraju zakon i „pomognu” preduzećima – koja inače regularno posluju – da utaje porez.

Poreska uprava je zbog toga podnela 1.364 krivične prijave, a iznos izgubljenog prihoda, odnosno utajenog poreza je skoro 15 milijardi dinara. Kako stoji u izveštaju o radu vlade za prošlu godinu, utvrđeni su novootkriveni javni prihodi u ukupnom iznosu od 24,8 milijardi dinara.

Prof. dr Goran Radosavljević, s univerziteta FEFA, ukazuje da, generalno gledano, pomenuti broj peračkih firmi nije veliki budući da u našoj zemlji posluje na stotine hiljada pravnih lica i preduzetnika.

– Istovremeno, čini se i da je dobar pomak ako se uzme u obzir visina izbegnutog poreza od 14,8 milijardi dinara, jer je proteklih godina ta svota bivala i znatno veća – kaže naš sagovornik.

Razloge za opstajanje takvih firmi treba sagledati s dve strane.

– S jedne strane, zakazala je država zato što ne sprovodi zakone i sprovodi kontrolu, ali i zakoni u kojima perači uvek nađu rupu da prevare i državu i poreznike. Pa dok ih ne uhvate – ističe Radosavljević.

Na pitanje koliko se godišnje po ovom osnovu ošteti budžet, odgovara da su procene različite i da idu čak i do 20 odsto BDP-a godišnje, znači toliko se izgubi usled sive ekonomije.

On ističe da nije realno očekivati da se siva ekonomija i postojanje ovih fantomskih firmi anuliraju, jer to nigde u svetu nije uspelo, ali se mora nastojati da im se uđe u trag i prekine utaja.

– Siva ekonomija se i u zemljama Evropske unije iskazuje dvocifrenim brojevima. Neki od načina sprečavanja masovne zloupotrebe i izbegavanja plaćanja poreza jesu bolja koordinacija inspekcijskih službi, ali i efikasniji pravosudni sistem – smatra prof. Radosavljević. Kazne su, ističe, različite – od novčanih do zatvorskih, u zavisnosti od visine utajenog poreza.

Sektori u kojima se porez taji su različiti, od ugostiteljstva do građevinarstva. Generalno, fantomske firme se osnivaju s namerom izbegavanja plaćanja poreza u svakoj oblasti. One se osnivaju kako bi preduzetnicima omogućili nelegalne poslove i utaju, a u našim uslovima ih nije teško ni osnovati. Upućeni u problematiku objašnjavaju da je u početku teško i utvrditi da li je reč o čistoj ili o peračkoj firmi jer se preduzeća osnivaju vrlo brzo i s ulogom ne većim od 100 evra. U Poreskoj upravi podsećaju da je ranije za otvaranje firmi bilo potrebno 5.000 dolara, a sada od 2.000 do 3.000 dinara.

Problem je što od trenutka kada počne da se obavlja delatnost i dok poreznici primete sumnjive nelegalne radnje, takva firma se ugasi i nestane zbog čega se i zove fantomska.

Takođe, problem je i u tome kada je više firmi registrovano na jednoj adresi jer te osobe ili ne postoje ili ih poreznici ne mogu naći. Pritom, ako je firma registrovana na stariju osobu, što se najčešće dešava, država ne može da naplati potraživanje, porez ili nešto drugo, jer ta osoba nema nikakav kapital.

Povodom fantomskih preduzeća poreznici se slažu da je najčešće reč o nelegalnom uvozu, izvozu ili finansijskim transakcijama. Dakle, primera radi, na carini firma pokaže svu urednu dokumentaciju, ali dok stigne na proveru do tržišne inspekcije, oni su već prodali robu i ugasili firmu.

Problem poreznicima prave i udruženja kao posebna vrsta fantomskih firmi. To i nisu firme nego su osnovane po Zakonu o udruženju, znači nisu profitabilne.

Kada poreska uprava uđe u trag ovim preduzećima, fantomima se odmah oduzima PIB i onemogućava rad, a Agencija za privredne registre ne dozvoljava vlasnicima ili vlasniku da promene podatke u registru.

Poreska policija potom od banaka traži podatke o firmama koje su fantomu uplaćivale pare na račun.

Najčešće se na ovaj način pokušava izbeći plaćanje PDV-a, i to neosnovanim korišćenjem prethodnog poreza iz lažnih računa peračkih i fantomskih firmi.

Najjednostavniji način da se porez ne plati jeste da pravno lice prebaci novac na poslovne račune fantoma čiji vlasnik potom podiže keš i vraća novac pravnim licu koje je uplatilo, uz zadržavanje naknade, odnosno provizije.

Primera radi, ako firma ima na računu pet miliona dinara, a hoće da dođe do gotovine, ona pronalazi fantoma koji će joj izdati frakturu na tri miliona za isporuku neke robe. Od toga su dva miliona za robu i milion za PDV. Za uplaćeni novac će se prvo odbiti PDV, a peraču će biti isplaćena provizija od pet ili 10 odsto, kako se već akteri nelegalne transakcije dogovore, za uslugu lažnog fakturisanja.

Posle svega, tužilaštvo je na potezu da kazni perače i fantome, a što su kazne oštrije, veća je verovatnoća da će se procenat sive ekonomije smanjivati.

Komеntari12
1c72c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gustav Floberka
Šta kaže gosn profesor, "izgubi se 20%"? Mogli bi takođe da kažemo da privreda uspe da sačuva 20% od alave države, kojoj ni pola svega našeg nije dovoljno... Ne može čovek ništa ni da pokuša da radi a da mu se država odmah ne ugradi sa "đe si poš'o bez nas, daj odma nama naše". A zamislimo samo kako bi izgledalo da svako ko ima ideju može da proba da je i ostvari, bez da odmah mora da plaća advokata, knjigovođu, notara, poreznika i opštinsko ćatu...
Vid
Bravo Dragano,jer je istina da PDV plati krajnji potrošač- građanin ,a firme koje se razmeću da su veliki poraski obveznici ustvari su samo veliki državni blagajnici- naplatioci PDV-a u ime države pa otuda priča o visini PDV-a pogađa smo krajnjeg potrošača.
Dragano
Tih 20% pdv nije vaše,već ja plaćam državi,vaša je marža!Vas država ima kao posrednika.
Београђанин
Народ, тј фирме, би плаћале више пореза да су порези и доприноси нижи.
bole
smanjite PDV i resena stvar
Lingvista amster
Postovani gospodin profesor bi mogao da objasni u kom vremenu i stanju je rec “bivala”.
zeljko951
Podici minimalni promet za PDV na 20000000.00 i na taj nacin smanjiti broj obveznika koje treba kontrolisati i avaziju PDV a eliminisuci rad "na casnu rec" !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja