subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 22.07.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Dogovor EU preduslov i za naš oporavak

Povećana pretpristupna pomoć iz IPA fondova, a mnogo važnije je što će njihove kompanije koje ovde rade dobiti prostor za disanje pa neće zaustaviti investicije
„Сименсов” погон за производњу ветрогенератора у Суботици (Фото А. Васиљевић)

Nemaju samo članice Evropske unije razloga za zadovoljstvo što je postignut dogovor o višegodišnjem zajedničkom budžetu i fondu za oporavak, već i Srbija i ostale zemlje čije ekonomije zavise od njihovih i koje dobijaju pretpristupnu pomoć iz IPA fondova.

Ukupan iznos paketa za oporavak je 1.824 milijarde evra, od čega se 1.074 milijarde nalaze u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine. Fond za oporavak EU iznosi 750 milijardi evra, a čine ga 390 milijardi bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.

U okviru fonda za susedstvo i svet nalazi se i instrument pretpristupne pomoći za Srbiju i druge zemlje u procesu evrointegracija za koji je u narednih sedam godina namenjeno 12,5 milijardi evra. U prethodnom budžetskom periodu za IPA fondove je bilo izdvojeno 11,7 milijardi evra.

Branko Urošević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je za EU, ceo svet, pa i za nas, odlična vest što je sporazum postignut. Na opasku da prema pristupnim zemljama nisu bili baš široke ruke s obzirom na to koliki su iznos paketa pomoći sebi namenili, ovaj ekonomista kaže da je dobro i to što nam pomoć nije umanjena. Pogotovo zato što su svađe oko para bile velike.

„Za nas je korist pre svega to što se EU nije raspala, a ona je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner, što bi izazvalo kod nas ogromne poremećaje. Njihov dogovor je za nas dobar zato što će njihove kompanije koje ovde posluju dobiti prostor za disanje pa neće zaustaviti investicije. Zbog pomoći izvesniji je i raniji oporavak. Za nas je bitan oporavak Italije, koja je naš prvi spoljnotrgovinski partner, a njen najrazvijeniji deo, Lombardija, najviše je stradao”, kaže Urošević.

Sad kada je izvesno da će za nas biti finansijske pomoći iz EU nameće se pitanje kako je potrošiti, to jest kome je dati. On smatra da bi bio pogrešan konzervativni pristup, odnosno pomaganje onima koji ne mogu da opstanu. To isto važi i za sadašnje nedoumice kod nas u smislu kome pomoći u eventualnom drugom paketu pomoći privredi. Uveliko se priča da pare treba snajperski precizno usmeriti.

„Ne treba pomagati industrije koje ne mogu da prežive, već treba videti šta se može učiniti s njihovim zaposlenima. To nije lak zadatak i ne zavidim nikome ko vodi ekonomsku politiku. Velike su nepoznanice i velika odgovornost”, kaže Urošević.

Što se tiče pomoći iz pretpristupnih fondova, nije bitan samo iznos, već i efikasno trošenje, dodaje on. Važno je da povećamo kapacitete administracije, kao i vladavinu prava kako bi ih iskoristili. U tom smislu najvažnija su iskustva Poljske, Mađarske, Estonije, koje su u tom smislu najviše napredovale.

„Mi ne možemo lako da utičemo na strateška pitanja, kao što su rešenje problema Kosova i harmonizacije sa spoljnom politikom EU, što podrazumeva drugi kurs prema Rusiji. Ali možemo da uradimo sve što je do nas na privlačenju investitora”, kaže ovaj ekonomista.

Njegov kolega takođe s Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je dobro i za nas i za njih što je postignut dogovor oko paketa pomoći, jer su Nemačka i Italija naši glavni spoljnotrgovinski partneri i važno je da se oni što pre oporave. U te dve zemlje ide dve trećine svog našeg izvoza u zemlje EU. Ukazuje da je krajnje neizvesno kada će se ekonomija oporaviti, i to uprkos dogovoru o parama.

„Aktuelni paket pomoći privredi EU je mnogo skromniji od onog nakon izbijanja prošle svetske krize 2008. godine. Sada je predviđeno 1.800 milijardi evra, a onda je odmah na početku EU odlučila da pomogne sa 2.300 milijardi evra. Procenjuje se da je ukupna pomoć u narednim godinama iznosila oko 5.000 milijardi evra”, kaže Savić.

On ne očekuje da će paket pomoći da „ispegla” privredni pad, jer je oporavak evro zone, pa i posledično naš, vrlo neizvestan. Ocenjuje da je ova kriza veća od prethodne i opasnija, jer zdravstveni rizici povećavaju neizvesnost.

„Nemačka je u 2008. godini imala privredni pad od 4,5 odsto, a za 2021. godinu predviđa im se pad od deset odsto. Slične su prognoze međunarodnih finansijskih institucija i za druge najrazvijenije zemlje EU. Sve to govori o razmerama krize”, ističe Savić.

Komentari6
60dfb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Toni Peric
Pretpristupna pomoc iz IPA fondova EU znacajna za oporavak Srpske privrede. Verovatno ce uslediti i finansijska pomoc iz Kine i Rusije?
Jimmy
Haha, koja pomoc iz Rusije i Kine? To ne postoji.
Радојко
Све треба подробно проучити. ЕУ себи намењује додатних 1824 - 1074 = 750 милијарди ЕУР. За нас и остале намењено је додатних 12.5-11.7 = 0.8 милијарди ЕУР. Треба уочити и да знатно мања Црна Гора добија више него Србија. То није крај, та средства ЕУ су до сада трошена да Србија плати ЕУ-стручњацима израду студија о прилагођавању наше привреде ЕУ жељама. Зато не треба мислити да можемо добити "силан новац ЕУ који ће решити све наше проблеме", само да "учинимо све што ЕУ од нас тражи".
Radoslav Jovanović
Štampaj i uživaj? Svi problemi se odlažu za budućnost? Pa ima li budućnosti?
Дипломирани политиколог
Одличан чланак. Укратко- како буде ЕУ, тако ће бити и нама. Приче о сарадњи са Кинезима и Русима су лепе овако за чути, али што се економије тиче, врло се добро зна са киме највише радимо и не би било добро да се ЕУ нешто лоше деси, јер онда можемо да се поздравимо са економијом.
Liu Ciu Volodja
"...„За нас је корист пре свега то што се ЕУ није распала,..." Moolim? Kakvi su ovo sad disonantni tonovi?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja