subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 24.07.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Penzioneru preseo moratorijum na kredit

(Фото М. Спасојевић)

Da će vanredno stanje da napravi mnoge vanredne situacije, moglo se naslutiti. U jednoj takvoj našao se naš čitalac, 74-godišnji penzioner S. Đ. Ukratko, njegova „vanredna situacija” tiče se moratorijuma na otplatu kredita koji je Narodna banka Srbije (NBS) omogućila za vreme pomenutog tromesečnog stanja jer, kako kaže, banka nije poštovala propise o mirovanju u otplati njegovog zajma.

– Uzeo sam pre nekoliko godina gotovinski kredit u banci u kojoj nemam tekući račun i ne primam penziju, jer mi je ta druga banka, zbog mojih godina, omogućila da podignem zajam. Kada je NBS objavila moratorijum i navela da postoji mogućnost da se nastavi otplata obaveza, opredelio sam se za to. Dakle da ta tri meseca plaćam dug. Prema uputstvu, pozvao sam banku i rekao da ne želim moratorijum. Međutim, rate mi nisu odbijane – priča ovaj naš čitalac.

Problem nastaje sada u julu, po isteku moratorijuma, kada ga banka obaveštava da mora odjednom da plati sve tri rate, čiji je ukupni iznos 26.000 dinara. S. Đ. se našao u čudu da mora sve odjednom da ih plati, jer je nelogično, s obzirom na to da je centralna banka propisala da se period otplate produži za još tri meseca i da se dug raspodeli na preostale rate.

– Službenica koja me je pozvala i koja se predstavila da je iz sektora naplate, rekla mi je da kod njih nije evidentirano da nisam pristao na moratorijum. To mi je bilo čudno, pa sam otišao u njihovu poslovnicu u kojoj mi je odobren kredit i tamo mi je službenica rekla da ona ima podatak da ja nisam hteo pauzu u otplati. Kako u istoj banci, na dva mesta, postoji različit podatak? I ne samo to. Prva službenica mi je rekla da platim dinarsku protivvrednost od 221 evra, koliko valjda iznosi tih 26.000 dinara. Pa otkud sad evri kada sam ja podigao kredit u dinarima, pitao sam je, a nisam dobio odgovor – priča naš čitalac, koji kaže da banka odgovornost prebacuje na PIO fond, koji mu nije skidao pare sa računa. Kako se nezvanično može čuti, ovaj problem ima priličan broj penzionera koji su kreditno zaduženi, a nisu hteli pauzu u otplati.

Na prvi pogled, iz objašnjenja NBS može se zaključiti da problem jeste nastao na relaciji PIO fond – banka. Kažu da je PIO fond na svojoj internet prezentaciji objavio saopštenje, u cilju obaveštavanja svih penzionera, da neće obustavljati rate po bankarskim kreditima penzionera, te da ukoliko dužnik penzioner odbije moratorijum, to jest želi da u toku trajanja vanrednog stanja nastavi sa redovnom otplatom kredita – to može učiniti uplatom rate banci.

A da li se moglo očekivati od 74-godišnjeg penzionera da čita sajt PIO fonda, drugo je pitanje. Nema sumnje da je bilo celishodnije da su ga ili banka ili fond PIO „ličnije” o tome obavestili.

U NBS pojašnjavaju da su, u praksi, bile moguće dve situacije.

Ukoliko je penzioner kredit otplaćivao putem administrativne zabrane kod PIO fonda, u situaciji kada je uveden zastoj u otplati obaveza, imajući u vidu broj klijenata koji su prihvatili moratorijum (više od 90 odsto), PIO fond je obustavio izvršavanje svih administrativnih zabrana počev od isplate penzije za mart 2020. godine (u aprilu 2020. godine), kako se ne bi od penzija naplaćivale rate kredita u vezi sa kojima je nastupio zastoj u otplati obaveza. Istovremeno, u situaciji kada je penzioner korisnik kredita obavestio banku koja mu je odobrila kredit da ne želi primenu zastoja u otplati obaveza, a kako bi se omogućilo postupanje u skladu sa situacijom u kojoj je dužnik penzioner odbio moratorijum, PIO fond je na svojoj internet prezentaciji objavio saopštenje da neće obustavljati rate po bankarskim kreditima penzionera, te da, ukoliko dužnik penzioner želi da u toku trajanja vanrednog stanja nastavi sa redovnom otplatom kredita, to može učiniti uplatom rate banci.

Druga situacija je ukoliko se kredit otplaćivao trajnim nalogom uspostavljenim na računu kod matične banke. U tom slučaju banka koja je odobrila kredit, a čiji je korisnik odbio moratorijum, bila je dužna da obavesti matičnu banku, kod koje korisnik ima račun, da nastavi sa izvršavanjem trajnog naloga.

– U svakom slučaju, bez obzira na način otplate kredita, banka nema pravo da od korisnika po automatizmu zahteva da isplati iznos sve tri rate odjednom, već je dužna da postupi u skladu sa pravilima nakon prestanka moratorijuma. Da korisniku dostavi nov plan otplate, uz produženje roka otplate kredita za tri meseca i raspoređivanje redovne kamate na preostale rate, kao i da mu predoči moguće alternativne načine otplate koje može da zatraži. Ukoliko banka postupa suprotno navedenom, korisnici treba najpre da upute pisani prigovor banci koja im je odobrila kredit, a ako ne budu zadovoljni odgovorom ili im banka ne odgovori u roku od 15 dana, korisnici imaju pravo da pritužbu podnesu Narodnoj banci Srbije – kažu u centralnoj banci.

Komеntari13
fff60
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda
Sa ovima je nama penzionerima sve živo preselo.
Боривоје Банковић
Пре скоро 20 година када ме је држава натерала да отворим рачун у банци да бих примао плату, проучио сам уговоре бар пет банака и није ми се свидело шта сам прочитао. Зато све ово време дижем целу плату на шалтеру, не узимам картице, одбио сам дозвољени и недозвољени минус. Трошим колико имам у џепу и мирно спавам јер никоме нисам дужан. Многи ми се чуде, неки ми се и отворено смеју, али мој мир нема цену и много је јефтиније. Знам да су времена тешка, али ово саветујем свакоме ко може тако.
Ljubica
Svaka čast,jer ste tako odlučili i uspeli da se održite u životu bez dodatne "pomoći" od banke,ja to nisam uradila jer sam nivna i poverovala bankama,a i nisam mogla nikako izaći na kraj sa 18.000din.penzije,pa sada plaćam danak banci i ostaje mi 5.000 din.e,to mi je nauk da do 2028.god.preživim,ako doživim da im platim silne kamate,ma gori su od mafijaša,zato i postoje na svakom koraku banke i sad mi mali ljudi kojima "zagusti",plaćamo!Niko mi nije kriv,samo hoću da upozorim ostale,ne nasedajte
Mina S.
Cjovek je nezadovoljan jer mu je banka( tel.pozivom) trazila da uplati 3 rate odjedanput sto je samo jedna od opcija! Mozda cete ovo objaviti ako se uklapa u vase vidjenje.
geras
dobro, gospodin nije morao da odlazi na sajt pio fonda, ali je čudo da u prethodna tri neseca nije primetio da mu penzija nije umanjena . ili nije primetio ili je poverovao i požurio i otišao u 2025. kada će prosečne penzije biti kao danas prosečne plate .
Djordje
ne razumem za sta se ovaj covek buni? Ima tri neplacene rate i sad treba da ih plati i sta je sporno? niko mu nije obracunao neku dodatnu kamatu. Kakve veze ima da li je pio fond izvrsio obustavu ili ne. znao je da te rate nisu placene i mogao ih je tada platiti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja