subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 25.07.2020. u 19:00 Daliborka Mučibabić

Arheolozi na keltskom nalazištu pod Batajničkom petljom

Stručnjaci iz Muzeja grada Beograda imaju 13 radnih dana da istraže lokalitet iz mlađeg gvozdenog doba, veličine oko 100 kvadrata
Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом (Фото Музеј града Београда)

Na gradilištu Batajničke petlje u Zemunu bageri su, dok su kopali put, otkrili lokalitet iz mlađeg gvozdenog doba, a arheolozi Muzeja grada Beograda prekjuče su se iskrcali na tu lokaciju i u narednih 13 radnih dana istražiće oko 100 kvadrata tog prostora. Na osnovu prvog skeniranja nalazišta iz prvog veka pre nove ere reč je o keltskom objektu prečnika 16 metara, kaže dr Miloš Spasić, arheolog Muzeja grada, koji sa timom stručnjaka vodi posao iskopavanja vrednog lokaliteta i artefakata, od kojih su neki, poput keramičkih predmeta, isplivali na površinu pre dva meseca, kada su obustavljeni radovi na tom delu buduće petlje Batajnica. A juče su pronašli dve keltske bronzane fibule, odnosno broševe, kaže Spasić.

– Dokumentujemo zatečeno stanje, kopanje tek sledi. Na prvi pogled deluje da je reč o keltskom ritualnom objektu, postoje i tragovi gorenja, a da li je tu bila lomača tek treba da utvrdimo. Komadi keramike koji su nedavno pronađeni dobro su očuvani, krupni su i izrađeni na vitlu, a to je tehnika koju su Kelti doneli na ove prostore – objašnjava Spasić.

Za njega je ovo otkriće veliko i značajno jer je dokaz kontinuiteta organizovanog života na ovom prostoru od praistorije do danas. Predmeti koji budu pronađeni biće izloženi u Zavičajnom muzeju Zemuna, odnosno u Spirtinoj kući, za koju se posle 18 godina, koliko je bila zatvorena, priprema stalna postavka.

Na teritoriji Beograda i Srbije registrovani su brojni lokaliteti koji se vezuju za mlađe gvozdeno doba i keltske zajednice, koje su kovale prvi novac u ovoj oblasti. Među najpoznatijim nalazištima u prestonici su Karaburma i Rospi ćuprija, kao i keltska naselja u obližnjem Jakovu i Starom Slankamenu, ističe Spasić.

− Arheološko iskopavanje finansira investitor Batajničke petlje „Koridori Srbije” i njima, kao i izvođaču radova „Štrabagu”, zahvalni smo za to što su, uprkos složenim procedurama, pokazali veliko interesovanje za arheološko istraživanje – dodaje Spasić.

Kako sada stvari stoje, iskopavanje novog još neregistrovanog lokaliteta ne bi trebalo da ugrozi završetak Batajničke petlje, koji je planiran do kraja godine.

Komentari14
0f0f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pink Panter
Jos jedno laziranje istorije u najavi.Srbi su na ovim prostorima od pamtiveka,a to su pokazala i genecka testiranja kostiju iz Lepenskog Vira.
Боро
За љубав истине, грана И2а, која је пронађена у Винчи и Лепенском Виру, је далеко ближа Саксонској грани И2а, него нама И2а-динарику. Даље, И2а-Динарик, је непосредно настао из те саксонске гране, која је жива и даље, и препуна је цела Саксонија ње. Закључак? Срби су постали од Саксонаца, или они од нас? Много тога још има на ову тему да се каже.
Budimir
Jednom ce neko slucajno otkopati "Beograd na vodi" iz kamenog doba !
Slobodan
"Багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба" U to vreme su počeli da rade Batajničku petlju.
Боро
Kelti, Rimljani, Sarmati, Vizantija....jesu li živeli nekad na ovim prostorima i Srbi? Bavi li se srbska arheologija i našim iskopinama? Ili smo pretplaćeni na Rimljane i Avare?
Dragan K.
Е, стварно је доста више тог аутошовинизма. Ако смо у новије доба дали толике научнике, да споменем само Теслу, да ли је могуће да смо у раном средњем веку, искочили из мовара, збацили коже, обукли се као други “развијени” народи, научили да пишемо, научили да копамо руду, накупили злата да купимо оружја да ратујемо са Источним Римом, поробимо цео Балкан, а иза себе не оставимо ништа. Па ми смо најталентованији народ Европе. Ко су Келти? Они су нестали када смо се ми појавили? Случајно? А?
Ljubomir Filipović
Bacila bi se arheologija i Srbima, samo kad bi ih našla. Dotle ostaje da proglašavamo tuđu kulturu i nalaze za srpske.
Gvido Prikaza
Kroz ove prostore mnogo naroda i kultura je bilo i prošlo.. šteta što od svake nismo prihvatali i sačuvali ono najvrednije za društvo a ne za pojedinca

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja