utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 25.07.2020. u 21:00 Jelena Cerovina

Predsednik SNV-a još ne zna da li će 5. avgusta ići u Knin

Za vlast u Podgorici je odlazak na proslavu godišnjice „Oluje”, najvećeg progona u Evropi nakon Drugog svetskog rata, deo izborne strategije
Некадашњи државни врх Хрватске на обележавању 20. годишњице „Олује” 5. августа 2015. (Фото EPA/Daniel Kasap)

Potpredsednik nove hrvatske vlade, predsednik Srpskog nacionalnog veća, Boris Milošević, ne zna da li će prisustvovati centralnoj proslavi „Oluje” 5. avgusta u Kninu. O tome će, kako je rekao, „još razgovarati” s premijerom Andrejom Plenkovićem. Konkretan odgovor na ovo pitanje, koje se poslednjih dana sve češće postavlja u Hrvatskoj, nema ni Milorad Pupovac. Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke na direktno pitanje hoće li Milošević ići u Knin rekao je da to „sigurno nije najvažnije pitanje danas” i dodao: „O tome smo se dogovorili da razgovaramo, a to je već značajno.” Prema Pupovčevim rečima, svi moraju biti svesni koliko je za to potrebno hrabrosti i s jedne i s druge strane, jer je reč o „traumatičnoj temi i za Hrvate i za Srbe”.

„Najveća i najviša svetinja za nas je hrvatski Ustav i hrvatski zakon. Poštujemo sve ljude koji su bili vođeni idejom slobode za svoju zemlju. U ratu su učestvovali i neki ljudi bliski članovima stranke koju vodim, a neki su bili na drugoj strani, kako to već u ratovima ove vrste biva”, rekao je Pupovac, prenosi Tanjug. Istakao je da je proces započet još 1996. s Franjom Tuđmanom, prekinut s krajem vlade Jadranke Kosor, zbog onih istih „destabilizirajućih faktora”. Kako je poručio, biće srećni ako mogu da naprave „ne korak dalje, nego da nastavimo hod koji smo tada započeli, a koji je tada nasilno prekinut”.

I dok će Milošević odluku tek doneti, imajući u vidu i njegove obaveze koje nosi nova funkcija, zvanična Podgorica je spremna da pošalje svog izaslanika na ovaj događaj. Baš kao što je to činila i prethodne dve godine. Odgovarajući u skupštini na pitanje poslanika Demokratskog fronta Jovana Vučurovića da li će Crna Gora opet poslati predstavnike na obeležavanje „zločinačke akcije”, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Vladimir Radulović je rekao „da to zavisi od toga kako će proslavu Hrvatska organizovati zbog epidemiološke situacije”.

Predstavnik Crne Gore prvi put se, podsetimo, na ovoj proslavi pojavio pre dve godine. Bio je to crnogorski vojni ataše u Zagrebu, pukovnik Ivan Mašulović. Slika crnogorskog vojnika izazvala je negativne reakcije i u Hrvatskoj. Kako je ocenio politički analitičar Žarko Puhovski, Vlada Crne Gore nije trebalo da pošalje predstavnika na obeležavanje godišnjice „Oluje” jer mora biti oprezna zbog unutrašnjih podela u društvu. „Ne mislim da bi nekoga provociralo da crnogorski ataše nije bio na toj svečanosti, a očito je provociralo mnoge to što je bio. Prema tome, to je trebalo izbeći. Pitanje je da li je neko hotimično ili nespretno odlučio dosoliti so na ranu braći Srbima”, kazao je Puhovski. On je dodao: „Da budemo sasvim otvoreni – Crna Gora nema nikakvu važnost za Hrvatsku. Ona na Crnu Goru gleda kao stariji brat na mlađeg brata koji je bio malo zločest pa se sad popravio.” Zvanična Podgorica svoj potez pravda „uobičajenom diplomatskom praksom, a pogotovo između saveznika unutar NATO-a”.

Međutim, istoričar Aleksandar Raković i spoljnopolitički analitičar Centra za društvenu stabilnost Nemanja Starović ocenjuju da Podgorica nema nikakvu obavezu u tom smislu kao članica NATO-a. „Crna Gora nema obavezu da učestvuje na proslavi etničkog čišćenja srpskog naroda. To nije nikakva NATO obaveza, saveznička obaveza jer ima zemalja NATO-a koje uopšte ne učestvuju na toj proslavi. To je u stvari poruka režima u Crnoj Gori da se svrstava uz Hrvatsku i poruka koja treba da sugeriše Srbima u Crnoj Gori da ih čeka slična ili istovetna budućnost kao i Srbe u Srpskoj Krajini”, ocenjuje Raković za „Politiku”.

I Starović kaže da ma koliko se to želelo predstaviti kao uobičajena, gotovo protokolarna razmena poseta među partnerskim državama, jasno je da odlazak oficira vojske Crne Gore u Knin ni u kom slučaju ne predstavlja obavezu Podgorice koja bi proizlazila iz članstva u NATO-u, već se pre svega radi o izrazu političkih opredeljenja državnog rukovodstva. „Najave koje dolaze iz vrha crnogorske vlasti, nažalost, odražavaju kontinuitet antisrpskog delovanja režima Mila Đukanovića. Svaka pojava predstavnika zvanične Podgorice na skupu poput onog koji je prošle godine održan u Kninu duboko vređa ne samo građane Srbije i Republike Srpske već i značajan deo naroda u samoj Crnoj Gori, bez obzira na to da li se u nacionalnom pogledu izjašnjavaju kao Srbi ili Crnogorci”, kaže Starović za naš list.

Hrvatska i Crna Gora su na neki način „ozakonile” svoje odnose kroz Jadransku trilateralu, u kojoj je i Albanija. Ove tri zemlje su 2017. potpisale zajedničku deklaraciju o saradnji u okviru Jadranske trilaterale, kojom se podstiče jačanje bezbednosne i ekonomske saradnje. Kada je reč o odnosima između ovih država, Raković objašnjava da hrvatski ideolozi sto godina rade na tome da Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju uvuku u jedan političko-identitetski kontekst. „To je ostvareno ulaskom Crne Gore u NATO. Stvoren je taj takozvani, kako se govorilo nekada, katolički nasip ili bedem protiv svetosavlja. To je stari plan i Italija je želela da vidi Crnu Goru, Hrvatsku i Albaniju s njom zajedno u jednom bloku i da Srbiju trajno odgurnu od Jadranskog mora. Prisustvujemo epilogu starog hrvatskog konstrukta da Crnogorcima treba dati neki svod hrvatske civilizacije”, kaže Raković i ističe da je Milo Đukanović njihov dobar učenik, na šta ukazuje i to što je 2018. rekao da treba negovati crnogorski domovinski identitet, što smo prvi put čuli od jednog čelnika Crne Gore.

Za Starovića nema dileme da je ponovna legitimizacija završnog čina najmasovnijeg progona u Evropi nakon Drugog svetskog rata od strane crnogorskih vlasti sasvim izvesno deo izborne strategije Mila Đukanovića. „Ona se bazira na opasnoj polarizaciji društva kroz nametanje identitetskih pitanja, a sve u cilju pozicioniranja aktuelnog predsednika kao jedinog zaštitnika crnogorske državnosti, koju tobože ugrožavaju Srbi i Srbija. Na taj se način zabija klin u projekat objedinjavanja crnogorske opozicije, a u isto vreme se u drugi plan bacaju suštinski važne teme poput drastičnih ekonomskih problema s kojima se Crna Gora suočava, kao i korupcije i kriminala koji su poprimili enormne razmere”, smatra Nemanja Starović.

Komеntari10
985e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svemir Mirkovic
Ucestovanje srpskih predstavnika na proslavi "Oluje" bio bi najtragicniji politicki potez u istoriji srpskog naroda na prostorima danasnje hrvatske drzave. To bi bio mazohizam to jest psihicko zadovoljstvo sto mu se desila tragedija to jest etnicko ciscenje sa elementima genocida. Ono sto se desavalo tokom "Oluje" i posle "Oluje" kao i naradba Tudjmana da "Srbi prakticno nestanu" je vojna pobeda hrvatske vojske i politike ali je daleko vise zlocin protiv covecanstva i ljudskog roda.
Trifun
Srpske nacionalne stranke u Hrvatskoj bi ucescem u proslavi "Oluje" priznali legalitet i legitimitet te operacije koja predstavlja zavrsnu operaciju genocida nad Srbima u Hrvatskoj..Na sta ne smeju pristati!Ucestvovanje srpskih stranaka u politickom zivotu Hrvatske i njihovo zastupanje interesa preostalih Srba je razumljivo i pozeljno..Ali da sami Srbi,ucestvovanjem u proslavi "Oluje",slave svoje dzelate je cisti mazohizam za koji nema opravdanja..
ivan seljak
srbi ne učestvuju na proslavi oluje .
Миленко Војновић
На седници председништва Српског народног вијећа, одржаној 21.7.2020., досадашњи је председник, Борис Милошевић, поднео очекивану оставку на ту функцију због будућих обавеза у Сабору РХ. До Скупштине СНВ, планиране за 5.9.2020., функцију председника ће обављати његове досадашње заменице, Драгана Јецков и Анета Владимиров.
miroslav
NJegos bese pisao o poturicama . UCrnoj gori je bilo vise nego igde poturica
Simić Dušan
@ g. miroslave, hoćete da kažete - sve junaci?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja