četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 25.07.2020. u 20:00 Marina Vulićević

Kajtel i Biković u filmu o „žutoj kući”

Snimanje „Žetve” o ilegalnoj trgovini organima planirano je za početak 2021. godine, u srpsko-američkoj koprodukciji
.Харви Кајтел (Фото EPA/Claudio Onorati), Милош Биковић (Фото Р. Крстинић)

Nemac plemićkog roda, kome je presađeno srce otetog i ubijenog Srbina sa Kosova i Metohije, počinje da sanja okolnosti i ljude koje je to srce poznavalo. Pre svih dečaka plavih očiju, ali i mesta i predele koji ga okružuju. Vođen potrebom da sazna istinu o poreklu organa koji je postao deo njegovog bića, Johan odlazi na Kosmet. Preobražen tim iskustvom, susretom sa srpskim dečakom koji je ostao bez oba roditelja, Johan usvaja dete i prelazi u pravoslavlje.

Ovo je potresna romaneskna priča Veselina Dželetovića „Srpsko srce Johanovo” o „žutoj kući” i ilegalnoj trgovini organima tokom 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji, nastala prema istinitom događaju, koja će uskoro biti ekranizovana u režiji američkog scenariste i reditelja Pola Kampfa, uz podršku Filmskog centra Srbije (FCS), od 40 miliona dinara. Film će nositi naslov „Žetva”.

U komisiji Filmskog centra, koja je donela odluku o podršci ovom delu, a povodom konkursa za dugometražni film, radili su Igor Bojović, Ivan Karl, Predrag Gaga Antonijević, Jugoslav Pantelić i Biljana Srbljanović, a ostvarenje je ohrabrio i Upravni odbor FCS.

Prema rečima Ivana Karla, neophodno je da istina o „žutoj kući” dopre do što većeg broja ljudi u svetu.

– Tu film kao medij koji govori univerzalnim jezikom slike i emocije može da bude bitan faktor. Imate pregršt pozitivnih primera da su upravo dobri filmovi u međunarodnim okvirima skretali pažnju na neke važne istorijske činjenice, ponovo otvarali zatvorene teme i indirektno pomogli da se neki događaji sagledaju iz pravilnijeg ugla – smatra Karl.

Upitan zbog čega je važno da ova tema bude viđena očima stranca, i da li u nekom smislu može biti nedostatak što se njom nije pozabavio neki naš filmski autor, naš sagovornik odgovara:

– Upravo stranci treba nakon projekcije da zastanu, zamisle se, pokažu novo interesovanje i uvide razmere zločina koji još nemaju pravni epilog. „Žetva” nije dokumentarni, već igrani film. Kroz sudbinu jednog čoveka, zasnovanu na istinitim događajima, prilazi bolnim pitanjima koja okružuju slučaj „žute kuće”. Što se srpske kinematografije tiče, upravo se snimaju „Košare”. To je velika priča o herojstvu Vojske Jugoslavije 1999. godine i to rade naši autori.

Jelena Trivan, predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, kazala je da je sada podržan najveći korpus ostvarenja ozbiljnih, istorijskih, tema, još od vremena partizanskih filmova. Pored „Žetve”, to je i projekat Radoša Bajića o spasavanju savezničkih pilota 1944. godine „Heroji Halijarda” i Lordana Zafranovića „Djeca Kozare”.

– Upravo je završena montaža filma „Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Antonijevića, po scenariju Nataše Drakulić, što je još jedan od filmova nacionalne tematike koji je snimljen u rekordnom roku, s obzirom na to da neki ugovori čekaju od tri do pet godina. Nadamo se da će premijera moći da bude održana do kraja godine, budući da postoji neizvesnost zbog pandemije virusa korona. Snimanje filma „Žetva” planirano je za početak 2021. godine, uz srpsko-američku koprodukciju. Najveći deo biće sniman na našoj teritoriji, mada postoji sumnja da će biti dobijena dozvola za rad na Kosmetu. Američki partneri bili su posebno zainteresovani za tematiku filma, i stali su iza teme koja razotkriva albansku mrežu trgovine srpskim organima, za otkrivanje istine o „žutoj kući”. Budući da izveštaj Dika Martija nije dobio sudski epilog, ovaj film će svedočiti o istinitim događajima na srpskom i engleskom jeziku. Odluka je da glavne uloge budu poverene Harviju Kajtelu i Milošu Bikoviću – rekla je Jelena Trivan, izražavajući nadu da će država dodatno pomoći ukoliko to bude potrebno.

Osim „Žetve” podržana još četiri dugometražna filma

Na Konkursu Filmskog centra Srbije u kategoriji sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova, osim „Žetve” Pola Kampfa podržano je još četiri projekta: „Vera” Nedeljka Kovačevića, „Rajko Mitić” Miroslava Lekića, „Zvečarke” Nikole Ljuce i „Videoteka” Luke Bursaća, objavio je Filmski centar Srbije, a prenosi Tanjug.

Film „Vera” dobio je iznos od 27 miliona dinara, „Rajko Mitić” podržan je takođe sa 27 miliona dinara, kao i „Zvečarke”, dok je ostvarenje „Videoteka” dobilo 16 miliona dinara.

Na konkurs je bilo prijavljeno 32 projekta, a među odbijenim filmovima nalaze se dela Milorada Milinkovića „Što se bore misli moje”, „Balkan” Srđana Dragojevića, „Ekskurzija” Miroslava Terzića, „Ljubav u Savamali” Gorana Gajića, „1970” Darka Longulova, kao i „Trpele” Slobodana Skerlića.

Komentari7
57d8f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Poruka za rezisera Adrijanu Stojkovic da se javi B. Woingaru iz Australije.
Бинср
Биковић је леп пример да се може бити глумац и патриота. И баш ми је драго да је успешан у каријери за инат овим марксистима, револуционарима, грађанима света којима смета све што носи српско име. Браво дечко.
Никола
Треба се борити и за истину и за правду. За истину се боримо тако што признајемо своје злочине (и кајемо се) а за правду тако што се уздржавамо да чинимо другоме неправду. Истину и правду никада не вежбамо и не истерујемо на неком другом. Ако од дрвета истине откинете један лист, он ће увенути, али ће дрво наставити ипак да живи. Истину не може повредити ичије присвајање истине, било наше или туђе. Истина ипак може да опстане једино цела а сви смо, заједно и са Албанцима део те истине.
Sirano
BIkovic, znamo da je u Rusiji stekao ime i novac,ali zar je neko ocekivao da u patriotskim filmovima glume Djuricko, Kojo i sl klapa koji su antisrpski uvek nastrojeni,koji za pare glume u filmovima u kojima se satanizuje Srbija sve sa Srbima. Na zalost medju nasim glumcima je dosta onih koji ce za malo para od Andjeline Dzoli uzeti novac da bi u filmu glumili zle Srbe.
Milo
Takvih filmova mi trebamo,da svijet upozna stradanja Srba u svim ratovima,који трају већ 1.000 година.Док огромна већина Нјемачког народа осуђује Аушвиц,па ћак ако то неко негира, а таквих има,иде на суд.А код нас ђелатима Јасеновца још се на концертима пјева,јер су "хероји"који су клали и дјецу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja