petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.07.2020. u 22:00 Aleksandar Apostolovski
RAZGOVOR NEDELjE: TOMA FILA, advokat

Pomirio sam krst i petokraku

Slavni branilac govori kako je postao desna ruka patrijarha Irineja i Pavla, savetnik Ivice Dačića, zašto je spavao s pištoljem ispod jastuka, gde je pogrešio Milošević i koju je cenu ispostavio Jovanki Broz
(Фото А. Апостоловски)

Bilo je negde oko podneva kada je Toma Fila naručio dupli viski. Sa slavnim advokatom, koji kafanalogiju, tipičnu visoku školu života, smatra akademskom titulom, sedim u elitnom kafiću. Toma je advokaturu pretvorio u umetnost, što je zadivljujuće, pogotovo ovde, gde takav dar nije usamljen, u kulturi prebogatoj kafanskim šampionima držanja banke, u kojoj jednaku vrednost imaju Slobodan Jovanović i Karl Marks, Tito i Draža, alkohol i žestoki tračevi. Možda mi zato kaže da bi u sledećem životu želeo da bude novinar. Da, i siguran je da će na američkim izborima pobediti Donald Tramp, jer je Bajden, njegov vršnjak – mator. Ne veruje da će Srbija postati član EU.

I u 79. godini bori se da dostigne svog pokojnog oca Filotu Filu, najvećeg advokata druge Jugoslavije. Toma Fila je branio ubice, borio se za ukidanje smrtne kazne, Jovanka Broz je verovala samo njemu, baš kao Slobodan Milošević i Žarko Laušević… Oduvek sam se pitao odakle izvire njegova moć, koju vešto skriva šarmom. Jedan je od onih od kojih, posle sat vremena razgovora, odete s uverenjem da ste stekli najboljeg prijatelja.

Cincar rođen u Bitolju ponosan je na rodni grad, kao što se Bitolj ponosi njim. Počasni je doktor nauka na Univerzitetu „Sveti Kliment”. Beograd je osvojio kada je sa 22 godine prvi put išao u sudnicu. Pustio je brkove da bi izgledao stariji.

Gospodar sudnice i boem leve orijentacije desna je ruka patrijarha Irineja.

Kako ste postali zamenik patrijarha?

Postoji Savet arhiepiskopije, u kojoj sam ja zamenik arhiepiskopa beogradsko-karlovačkog, a to je patrijarh Irinej. Istovremeno sam i predsednik crkvene opštine grada Beograda. Govore mi – kako, bre, ti socijalista da budeš toliki vernik. Rekao sam da neko mora da pomiri krst i petokraku.

Kafanski ste čovek, a zamenik njegove svetosti?

I patrijarh voli da popije rakiju ponekad. Inače je vrlo veseo čovek. Ne prija mi kada ga upoređuju sa patrijarhom Pavlom. Pavle je bio sveti čovek. A biti patrijarh srpski, to podrazumeva i ružne stvari. Ne samo moliti se Bogu. Patrijarhu Pavlu, koga treba proglasiti za sveca, takođe sam bio desna ruka...

Bili ste i konsiljere patrijarhu Pavlu?

Da, a pre toga moj otac je bio savetnik patrijarhu Germanu.

To je kod vas nasledno?

Baš tako. Važno je nešto drugo. Sadašnji patrijarh je u mnogo većim problemima jer mora da se bavi ovozemaljskim stvarima.

Ko ste zapravo vi? Konsiljere Ivice Dačića, potom dvojice patrijarha, pa advokat Jovanke Broz, Slobodana Miloševića, Žarka Lauševića?

Branio sam, da budem skroman, oko 1.000 krvnih delikata, najviše ubistava. Više nego tri bilo koja advokata zajedno.

Odakle potiče vaša moć?

Nije to moć, to su ugled i uticaj. Nisam ušao u politiku da bih dobio moć. Zato sam uvek govorio: advokat koji hoće da pravi karijeru ne treba da se meša u politiku. Kada sam se povukao iz Haškog suda 2015. godine, počeo sam da pomažem aktivno SPS-u. Ivica me pozvao i rekao: „Ti si moj savetnik. Ceo svet priča da si socijalista, samo ti kažeš da nisi.” Tako sam postao član Predsedništva SPS-a.

Kao Dačićev savetnik, predviđate li da će SPS ući u vladu?

Mislim da se to ne postavlja kao pitanje. Veoma bih se iznenadio da se to ne desi.

Nedostaje da vas još i Vučić zove za savetnika?

Možda bi me zvao da nisam bio kod Ivice. Vučić se inače jako lepo izrazio o meni. Kad je učio pravo, čitao je moje žalbe. Bila je interesantna jedna situacija. On je bio student kada su me zvali da gostujem na Pravnom fakultetu. Sala je bila prepuna. Inače, kada predajem, pričam malo ozbiljno, a malo se zezam. Ne možeš da držiš pažnju ljudima više od 10–15 minuta. Tada je bila priča o smrtnoj kazni.

Bili ste uvek protiv smrtne kazne. To je bio put i vašeg oca?

Više od 700 ljudi je bilo u amfiteatru i svi su bili za smrtnu kaznu osim mene. Prišla su mi dvojica studenata. Jedan je otišao u advokate, drugi je sadašnji predsednik Srbije. Rekli su mi – alal vera kako uspevate da se borite protiv 700 ljudi.

Jednom ste rekli da advokat u sudnici nije čovek.

Ljudi ne mogu da razumeju razliku između privatnosti i službe. U sudu sam da branim klijenta. Verujte mi da u sudu nikada nisam slagao. Prećutao jesam, što je oblik laži.

Patrijarh će vam sigurno oprostiti.

Hoće. Lagao sam jedino pred Hagom, jer je to svet laži i svet prevare.

Da li je jedan od dokaza taj što je Džefri Najs branilac Hašima Tačija?

Džefri Najs je došao na krilima pada Miloševića. Šetao je ovde u pratnji naše policije. Upadao je svima. Pokušavao je da upadne i kod mene.

Šta se dogodilo kada je pokušao da upadne kod vas?

Izbacio sam ga napolje. Kada sam došao u Haški sud, pojeo sam se živ što više nije bio tužilac.

Mislite da biste ga razbili u sudnici?

Mislim da bih mu se krvi napio. Verovatno bi se loše završilo po mene, ali bih ga uništio u sudnici. Toliko sam ga mrzeo, a inače ne mrzim. Ali to je čovek najgoreg karaktera koji je hteo da na sve nečasne načine dokaže krivicu optuženih Srba. Sećam se kada je pokazao leš nekoga navodno ubijenog u Račku. Račak se dešava zimi, a on pokazuje leševe gde se vidi lišće na drvetu. Namerno je to radio.

Zato ste savetovali Miloševića da uopšte ne ulazi u sudnicu?

Znao sam kakva je haška sudnica. U Hagu su otvorili šampanjac od sreće kad je odlučio da se brani. Nije bilo predviđeno suđenje u odsustvu. Ne znam kako bi to izgledalo da me poslušao.

Zašto je to uradio?

Hteo je da pokaže šta je istina.

Postoji li istina u sudu?

Istina je vrlo relativno pitanje, kako ko hoće da je shvati. Činjenica je da su bili ratni zločini i na jednoj i na drugoj strani. Srebrenica je veliki ratni zločin, potpuno nepotreban, ali nije genocid. U bosansko-hercegovačkom ratu bio sam po zadatku koji mi je postavio patrijarh Pavle. Nisam išao u ime Miloševića tamo. Vraćam se kod patrijarha Pavla iz Bosne i, pošto znam da je patrijarh ozvučen, jer su svi ozvučeni, kažem Pavlu da izađemo i prošetamo. Pavle i ja smo obilazili nekoliko krugova oko Saborne crkve i čujem jednog vernika kako kaže: „Što patrijarh i Toma Fila obilaze oko crkve, je l’ neki praznik?”

Šta ste hteli da kažete patrijarhu Pavlu?

Pitao me: „Tomo, da li smo okrvavili ruke?” Rekao sam mu: „Jesmo, nažalost.”

Vratimo se prisluškivanju. Mislite da su vas uvek prisluškivali?

Jesu. Radeći ovaj posao, saznate svašta. I znam stvari koje će umreti sa mnom. Ali još ne znam kako da ih sahranim!

Vratimo se na Miloševića. Niste bili bliski dok je vladao?

Ja sam mu pomagao do kraja. Dok je bio zatvoren u Beogradu, imao sam pravo da uđem kod njega u ćeliju kad hoću.

Hajde mi recite da ste bili i njegov konsiljere?

Naravno da sam bio. Ali ne u vreme njegove najveće moći. Tada im, kao svim moćnicima, niko ne treba. Sloba me je prvi put zvao kad je pao s vlasti. Zamolio me da, pošto poznajem puno novinara, utičem da se oni obračunavaju sa njim, a ne sa njegovom decom. To sam uradio i vrlo brzo je prestalo. Sada je opet u modi da se preko dece obračunavaju sa političarima. Ne slažem se s tim.

Kada govorimo o vašem uticaju, kad već ne volite reč moć, da li je istina da je Tito rekao Jovanki da, ako joj nešto treba, angažuje vas za advokata?

Nije mislio na mene, već na mog oca. U tome je razlika između nas dvojice. On je došao u Beograd iz Bitolja sa jednim parom gaća, jednim koferom i oženio se mojom majkom koja je bila prebogata. Ali, prešao se, samo je godinu dana trajalo to bogatstvo. Izbio je rat.

Da li ćemo ikada saznati zašto je Jovanka Broz bila toliko dugo u kućnom pritvoru?

Jedini prodor ka Titu koji nije bio kontrolisan bila je Jovanka. Ona je mogla da mu kaže šta god hoće i da uradi šta god želi. Nisu je kontrolisali oni koje je zvala banditima.

Ko su bili banditi oko Tita?

To su bio Dolanc, Ljubičić, Rato Dugonjić... Tadašnja vrhuška CK. Kako je Tito obolevao, oni su postajali zapreka. Prvo ideš na pripreme kod njih, a onda ti oni govore o čemu ćeš razgovarati sa Titom.

Dakle, Tito je pravu istinu saznavao samo od Jovanke.

Samo od nje. Zato je sklonjena.

Da li je istina da ju je voleo do smrti?

Mislim da jeste. Nije hteo da potpiše razvod ni kada je ležao u bolnici u Sloveniji. Pokušavali su da mu poture da potpiše, ali nije. Kada je, inače, Jovanka prvi put ušla u našu kuću, bili smo tu moj otac, moja majka i ja. Rekla je: „Tito mi je rekao, ako ti se u životu nešto desi, idi kod Filote File, on se nikoga ne boji.” Jovanka se najviše slagala sa mojom majkom. Jeli su gurabije. Kad je moj otac umro 1983, Jovanka me pitala: „Imate li cenu? Koja je vaša cena da me prodate, izdate?” Tada je ušla moja majka. Ja sam je pogledao i rekao: „Ona je cena. Izdao bih vas samo zbog nje.” Moja supruga Vesna me pitala: „Što nisi rekao i za mene?” Odgovorio sam joj: „Majka je jedna, a žene su promenljiva kategorija.” I, kada govorim o svojoj porodici, moj otac je sve uradio sam, a ja sam u advokaturu ušao na belom konju. Mogao sam da proberem slučajeve koje hoću.

Da li ste bili štreber na fakultetu?

Ne, uvek sam govorio da je istina u lenjosti. Ja sam uspešan zato što sam lenj.

Kad vas slušam, nikad vas ne bih angažovao za advokata.

Ali koji je advokat bolji od moga oca i mene? Ko je između nas dvojice?

Da se vratimo na vaše studiranje.

Prve dve godine imao sam prosek oko sedam i po, a onda mi je palo na pamet da idem na magistraturu, pa sam treću i četvrtu godinu imao prosečnu ocenu 10, da bih napravio prosečnu ocenu osam i po. Onda sam odustao i od toga. Otac mi je davao 100 maraka za položen ispit. Otac i ja smo uvek bili izuzeci, nismo bili stipse.

Čudno mi je da niste postali glumac ili novinar. Jednom ste rekli da ste njih najviše slušali glumce, da biste ušli u lik tužioca i sudije, a novinare zato što svašta znaju.

Ne zato što znaju, već zato što znaju način da saznaju. Ako uđeš u sudnicu, moraš da znaš o događaju više od tužioca i sudije. Ako ne znaš, onda si gotov. Ako nisi najpametniji u sudnici, onda si najgluplji. U tome je suština. Zato su novinari potrebni. Oni čačkaju, dobro pamte.

Branili ste i Žarka Lauševića. Moja je teza da čovek nikada ne treba da nosi pištolj. Da te kobne večeri Žarko nije imao pištolj, sve bi bilo drugačije.

Sad ću ispričati nešto što nisam nikome. Kad sam otišao prvi put u Hag, sve je bilo okupirano muslimanima i Hrvatima. Takva je bila atmosfera i mene je bio strah. Noću ti zvoni telefon u hotelu. I ja uzmem pištolj, stavim ga pod jastuk. Tri dana sam spavao s pištoljem ispod jastuka. Onda se mislim. I šta ću da radim s pištoljem? Dok se prvo setim gde je, dok ga repetiram, ubiće me pet puta. Onda sam ga dao.

Žarko Laušević je nosio pištolj zbog napada i pretnji oko predstave „Sveti Sava.

To je bio maler. Tog dana mu se nisu zatvarala vrata na autu. On je sa bratom ušao da pojede ćevape. Kad je prešao desetak metara, setio se da je auto otvoren i vratio se nazad da uzme torbu u kojoj je bio pištolj. Da je auto bio ispravan, Žarko i brat bi dobili batine, ali ne bi bilo mrtvih. Tipična tužna balkanska priča.

Tačijev slučaj je u centru pažnje. Kako mislite da će se završiti?

Pesimističan sam u vezi sa tim sudom. Isuviše to dugo traje, dvadeset i više godina. Ti dokazi, pitanje je koliko vrede. U kom svojstvu je Tači u Hagu? Kad si optužen, onda razgovaraš sa tužilaštvom. Ovo je nepoznat pravni status. I sramota je da ga Najs brani.

Komentari17
9f322
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мијодраг
Поштована редакцијо, патријах Павле није имао никаквог консиљереа. С а тим стварима није пристојно ни дозвољено поигравти се. А ценим, да ни господин Тома Фила није консиљере. За све остало што у ово тексту пишете нисам сигуран да ли је икаквој корелацији са фактима.
Дарко Момчиловић
Веома поштујем личност и дело господина Томе Филе. Једино што му замерам је то што представља интересе масонске ложе у српској православној цркви. Ипак имајући и то у виду мислим да је и он свестан да, иако мора да вага, његов утицај на српско друштво у целини претеже ка интересима народа Републике Србије. Велики поздрав великом човеку.
konsiljere
ja tebi serdaru,ti meni vojvodo...a sve u "elitnom kaficu" tuznoga beograda.
Pobesneli max
Zato smo i propali kao narod. To je ta ELITA Gospodin, koji je veliki profesionalac u svom poslu i ništa više, najbolje da u kafani drži moralme pridike i da ne izlazi iz nje
Поштовање господину Фила
Нисмо пропали због кафане, нема ничега лошег у традиционалној српској кафани, то је напротив, као и у многим другим земљама, културна инсититуција, место сусрета личности које имају шта да кажу у спонтаној атмосфери. Пропали смо због сопственог непоштовања себе и својих духовних извора, недостатка достојанства и снаге да се изборимо за праве ствари, пропали смо јер за сваку ствар имамо само негативан коментар као на жалост и овде. А онда тридесет година се вучемо по улицама и лупамо шерпама...
komentar
Treba da ode sa scene ! Ali , ne oseca to pa postaje dosadan, a i neubedljiv ! Dosta je price !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja