nedelja, 25.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.07.2020. u 18:30 Biljana Lijeskić

Kad skice postanu istinska remek-dela

Kostimograf Katarina Grčić Nikolić na jesen nastavlja sa radom na baletu „Mikelanđelo” koji potpisuje Mario Radačovsku, a pripremljeni su kostimi za dramu „Vasa Železnova” reditelja Zlatka Svibena
Скице за Коњовићеву оперу „Коштана” (Фото лична архива)

Pandemija je Katarinu Grčić Nikolić, priznatu kostimografkinju Narodnog pozorišta u Beogradu prekinula u, kako ona kaže, „uzbudljivom i zanimljivom” radu na kostimima za novi balet „Mikelanđelo”, koji koreografski potpisuje i priprema za nastupajuću sezonu Mario Radačovsku. Odmah na početku razgovora za „Politiku” naša sagovornica nam otkriva o kakvoj je predstavi reč:

– Početkom jeseni nastavljamo započet posao u kom tek slede nove ideje za kostime, koje se rađaju istovremeno dok se stvara koreografija. Balet „Mikelanđelo” prati životni put ovog slikara, njegovo stasavanje, odnose sa bliskim osobama i stvaranje najpoznatijih dela. Velika mi je inspiracija da kostimima dočaram stvarne likove, kao i da oživim osobe sa Mikelanđelovih slika i iz vajarskih dela. Ideja je da se naznakom vremena i epohe stilizuje istorijski kostim i pretoči u savremen izraz. Koreograf „Mikelanđela” Mario Radačovsky iz Češke, umetnički direktor baleta u Brnu kaže da mu se dugo vremena ličnost Mikelanđela javljala kao lajt motiv. Ponuda da za naše pozorište uradi jedan celovečernji balet, navela ga je da se njegova dugogodišnja ideja pretoči u libreto, koreografiju i režiju baleta inspirisanim likom i delom slavnog umetnika. Predstava zasnovana na muzici Baha, Hendla, Vivaldija, Rosinija izvodiće se u stilizovanom prostoru bez suvišnih detalja, koji će osmisliti scenograf Marek Holy.

Katarina Grčić Nikolić završila je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku za scenski kostim i više od dve i po decenije nadahnuto stvara kostimografiju za brojne drame, opere i balete u prestoničkom Narodnom pozorištu. Dobitnik je nagrade za najbolji kostim na Pozorišnim susretima „Joakim Vujić” 2000. kao i nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu za umetnički i radni doprinos 2016. Prošla godina bila je za nju neobično inspirativna zbog rada na domaćim operama i jednoj velikoj baletskoj klasičnoj predstavi.

– Krunom prošlogodišnje sezone smatram realizaciju baleta „Labudovo jezero” koreografa Konstantina Kostjukova, sa Renatom Balestrom, čuvenim italijanskim kreatorom i umetnikom, savremenikom najstarijih poznatih kreatora Italije i Evrope. Pre više od 20 godina zajedno smo radili na operi „Pepeljuga” u režiji Jagoša Markovića gde je on bio glavni kostimograf, a predstava je doživela ogroman uspeh i godinama se izvodila u Narodnom pozorištu u Beogradu. Moderan pristup baletskim kostimima doprineo je da klasičan „beli balet” dobija ruho modnog kostima u bojama tipičnim za Renata Balestru. Koristila se Balestra plava, ali i druge jarke boje sa puno čipke, štrasa, perja kao i mnogo detalja sa modnih pista prilagođenih klasičnim baletskim kostimima. Saradnja sa ovim veličanstvenim umetnikom me je učinila bogatijom za veliko prijateljstvo, za veliko iskustvo, za mnoštvo vrcavih i svežih ideja, za strast i želju za stvaranjem – kaže Katarina Grčić, naglašavajući da je prethodnu godinu završila i u znaku domaće opere. Prošla sezona je bila slavljenička, 150. godina Narodnog pozorišta, a akcenat je bio na domaćim autorima koji su stvarali naša najpoznatija dela.

– Bila sam počastvovana da budem deo ekipe na čelu sa rediteljem Jugom Radivojevićem, koji je kao dramski reditelj režirao Konjovićevu operu „Koštana” po motivima dela Bore Stankovića. Ideja je bila da naš etno-kostim stilizujem u formi, u izboru materijala i načinu obrade, spajanjem originalnih istorijskih kostima sa modernim pristupom u obradi i formi i na taj način izbegnem preslikavanje originala i stvorim moderan kostim sa etno prizvukom. Rad na predstavi „Koštana” mi je pričinio veliko zadovoljstvo, iako je broj kostima iznosio više od 150. Zahvaljujući dobrim saradnicima, profesionalnim krojačkim, obućarskim, modisterajskim radionicama u kojima rade naši najbolji majstori ovih zanata, ja kao kostimograf, uspevam da realizujem svaki kostim i detalj koji osmislim bez obzira na to koliko je komplikovan i težak za realizaciju. U pravim rukama skice postaju istinska remek-dela – navodi naša sagovornica.

Potom dodaje da je radila i na prvoj srpskoj operi Stanislava Biničkog „Na uranku”, po libretu Branislava Nušića i sarađivala sa rediteljkom Anom Grigorović. Ova premijera je odigrana povodom sto godina od stvaranja naše opere i govori o buđenju nacionalne svesti, identitetu, mentalitetu i našoj prošlosti pod Turcima.

– U osnovi priče je ljubavni trougao ispod kog se nalazi bogata arheološka istorija našeg naroda. Koncept je bio da se modernoj publici na savremen način i jezikom današnjeg čoveka približi priča koja je starinska, ali istovremeno moderna i svevremenska. Pristup izradi kostima je moderan, u odnosu na tadašnje vreme, a radnja smeštena u neko sadašnje selo i fabriku.

Katarina Grčić je posle kratkog prekida zbog pandemije uradila kostime za dramu „Vasa Železnova” Maksima Gorkog, sa velikim glumačkim ansamblom i gostujućim rediteljem Zlatkom Svibenom iz Hrvatske. Otkriva nam da je uzbuđenje i nadahnuće veliko i da „svi želimo da projekat uspe iako je veoma složen i kompleksan”.

– U Narodnom pozorištu, mojoj matičnoj kući, sam više od dve decenije. U početku sam radila sa našim poznatim kostimografima Božanom Jovanović, Ljiljanom Dragović, Milankom Berberović, Ljiljanom Orlić, Vesnom Radović Dorić... Od njih sam učila zanat, način rada i realizacije od skice do kompletne kostimografije dela. Tokom vremena sam se trudila da i ja stvorim svoj lični stil. Lepota kostimografskog sna je kada osetim da su moje ideje u autorskom timu prihvaćene. Jedna od nagrada je kada me ponovo pozovu na novu saradnju, što je znak da uvek nudim svežinu u idejama.

O nagradama Katarina Grčić kaže da one znače svakom od nas, ali nisu presudne i dodaje:

– Nekad vam se čini i osećate da su vam promakle za neke projekte ali ne vredi o tome razmišljati, treba uvek ići dalje i pomerati sopstvene granice. Lepota i zadovoljstvo je uvek u stvaranju nečeg novog, boljeg i izazovnijeg.

Komentari0
1daeb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja