sreda, 28.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.07.2020. u 16:19 Ivan Cvetković
DEVEDESET GODINA OD PRVOG SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU

Od Brazila do Urugvaja tim teži 140 kg

„O koliko sam puta posmatrajući te dražesne Urugvajke pomislio da se mojoj verenici nikada neću vratiti. I čemu povratak kad je Urugvaj tako bogat novcem i ... ženama!”
У Монтевидеу се баш добро јело: наша репрезентација на делу за столом (Фото: из збирке Соколке Јакшић)

Posle pobede protiv Brazila (2:1), u prvoj utakmici na Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930, život naših fudbalera se promenio. O tome je junak tog podviga golman Milovan Jakšić pričao Miodragu Beliću, koji je to objavio u „Sportu”, a zatim, za vreme okupacije, u knjizi „Sa loptom kroz svet” (1944):

„Pored svih dobrih strana koje je naša pobeda nad Brazilijom donela, za nas reprezentativce baš ta pobeda značila je nove muke i nevolje, jer se naše voćstvo imajući već u džepu tako značajnu pobedu, polakomilo i na krajnji uspeh. A kao posledica toga došla je još strožija kontrola. Mi igrači smo zbilja imali sva predovoljstva, ali naše kretanje bilo je ograničeno do maksimuma. Iz hotela na teren sa terena u hotel. A bilo na jednom ili drugom uvek iza zatvorene ograde i vrata. Gospode, te dane nikada neću zaboraviti. Treninzi, odmor i jelo, bio je naš svakodnevni program, i dok smo mi mladi i dobro uhranjeni sanjarili u sablažnjivim mislima, mlade Urugvajke su posvednevno nametljivo dolazile na ogradu našeg hotela upućujući nam vesele i dražesne pozdrave. A naš telohranitelj, Boško Simonović, nije dao ni zuba pomoliti. O koliko sam puta posmatrajući te dražesne Urugvajke pomislio da se mojoj verenici nikada neću vratiti. Izgledala mi je kao nemoguća pomisao vraćanje u Srbiju. I čemu povratak kad je Urugvaj tako bogat novcem i ... ženama!”

Uspeh reprezentacije Jugoslavije, sastavljene isključivo od Srba, jer iz Zagreba i Splita nisu dali igrače, odrazio se i na ostale naše zemljake:

„Naša pobeda nad Brazilijom bila nam je najrečitiji dokaz koliko Amerikanci luduju za sportom, jer taj značajni uspeh ne da je samo nas reprezentativce u očima Amerikanaca napravio div-junacima, već je imala i daleko dublje posledice. Vrednost srpske nacije preko noći je skočila i blagodareći toj pobedi ogroman broj naših iseljenika našao je uhljebija, jer naša država je postala kao neki šlager sezone, a potražnja naših radnika dostigla je nečuvene razmere. Tih dana svako ko je iole bio Srbin mogao je birati posao”.

Jakšić je izneo jedan problem, koji se neočekivano pojavio:

„Negovanje kondicije bili smo stavili na prvo mesto. Nažalost u tom pogledu, smetala nam je mnogo veoma obilna hrana koju smo dobijali, bolje rečeno kojom smo kljukani po pet puta dnevno. Ja ni danas ne znam zbog čega je to tada tako činjeno i čvrsto verujem da je ako ne najvažniji, ono bar jedan od veoma važnih razloga našeg rđavog nastupa protiv Urugvaja, bila baš ta prokleta obilatost u hrani. Mislim da ne grešim kada to tvrdim, jer kada smo se pred utakmicu sa reprezentacijom Urugvaja izmerili, nas jedanaestorica bili smo teži za ravnih 140 kilograma nego prilikom dolaska”.

O hotelu u kojem su boravili naši fudbaleri Jakšić je rekao:

„Svet sportista bio je isključivi stanovnik ovog divnog hotela, koji u velelepnom i vazda prijatnom letovalištu Montevidea, pretstavlja poslednju reč arhitekture i mode. Sazidan na najlepšem mestu grada, sa divnim parkom i basenima retko ukusno izrađenim, ovaj hotel je pre ličio na dvorac iz bajki hiljadu i jedne noći nego li na zatvor, što je on u stvari pretstavljao za nas sportiste, koji smo za celo vreme takmičenja živeli skoro isposničkim životom.U  zatvoru tog divnog hotela „Des Anglez“ iz koga smo, izuzimajući zvanične posete, izišli, verovali ili ne samo jedanput. Tog jedanput, međutim, dugo ću se sećati. A evo zbog čega. Na čelu sa voćstvom pošli smo da provedemo veče u jednom madžarskom restoranu. Jedva nekoliko desetina metara od našeg hotela, nalazio se ovaj lepi restoran, inače svratište Madžara i svih Evropejaca. Obed serviran u tom hotelu preneo nas je za časak u domovinu. A kako i ne bi: madžarska kujna – naša kujna. Nažalost, ubrzo se moralo poći na počinak. Energično i neumitno voćstvo je to zahtevalo i, razume se, mi smo se svi digli za polazak”.

Usledio je neobičan „meč”:

„Pa ipak nekako Moma Đokić i ja uspeli smo, dajući kao garanciju časnu reč, da ostanemo samo da odigramo partiju biljara. Jednu. I to samo do dvadeset. Taj uslov nam je postavio vođa, a šta je to značilo, iskren da budem, tada nisam znao, jer niti Moma, niti ja pojma nismo imali o biljaru.Reč je ipak reč. I dok su ostali već oko deset časova krenuli na počinak, Moma i ja smo se prihvatili takova. Kakva je to partija bila dovoljno je navesti samo da su svi gosti, pa valjda i ceo hotelski personal, bili okupljeni oko našeg stola kidajući se od smeha našim nezgrapnim potezima. Koliko je, međutim, ta jedna partija trajala doznali smo tek kada je dr Andrejević, nestrpljiv zbog našeg dugog izostanka, došao da nas potraži. U našoj partiji stanje je bilo tek 8:3 za Momu, a zidni časovnik, koji smo tek na Andrejkino pokazivanje prviput pogledali, pokazivao je 4 sata izjutra”.

U sećanju su mu ostala još dva izlaska, začinjena, razume se, banketima:

„Sem treninga i izleta, ostale dve posete učinili smo pretsedniku opštine, koji nam je priredio lep banket, i našem zemljaku Roku, najbogatijem čoveku Urugvaja, čija se pokretna imovina tada cenila na preko osamdeset miliona pezosa! Roko, kralj saobraćaja na La Plati, priredio nam je banket dostojan jednog milijardera.”

Jakšićevih 16 viška

Višak kilograma je spomenuo i dr Mihailo Andrejević u svom „Dugom putovanju kroz fudbal i medicinu”. Uprkos prohujalim decenijama (objavljena je 1989) njemu se u pamćenje urezalo ovo:

„Naši reprezentativci su za vreme putovanja brodom svakodnevno održavali treninge koje je propisao savezni kapiten Boško Simonović. Trening se sastojao od lakoatletskog trčanja na palubi broda, od raznih skokova, a u velikom brodskom bazenu bilo je plivanje i vaterpolo. Ovaj trening je bio naročito koristan za golmana Milovana Jakšića. I pored svih treninga i vežbi, na čestim merenjima težine pokazalo se da su svi igrači dobili u kilogramima, a naročito se ugojio golman Milovan Jakšić, koji je na kraju putovanja težio 16 kilograma više od predviđenih”.

Komentari0
6245a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja