subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.07.2020. u 15:45 Vladimir Vukasović
INTERVJU: ALONA FIŠER KAM, ambasadorka Izraela u Srbiji

Možemo postići mnogo u sajber-bezbednosti i poljoprivredi

Solidarnost Srba i Jevreja zasniva se na zajedničkom stradanju, a govor predsednika Vučića na konferenciji AIPAC-a i najava otvaranja predstavništva u Jerusalimu izuzetan su korak u razvoju naših odnosa
Фото амбасада Израела

Napuštam Beograd nakon četiri godine, tokom kojih smo svedočili značajnom produbljivanju odnosa Izraela i Srbije. Kao najznačajnija dostignuća u razvoju tih odnosa istakla bih posetu izraelskog predsednika Ruvena Rivlina Srbiji 2018. godine, odluku predsednika Aleksandra Vučića da u Jerusalimu otvori diplomatsko predstavništvo Srbije, veću raznovrsnost izraelskih investicija u Srbiji, otvaranje Lektorata za hebrejski jezik i kulturu na Filološkom fakultetu u Beogradu, kao i usvajanje zakona o memorijalnom centru „Staro sajmište”, kaže Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela u Srbiji, u oproštajnom intervjuu za „Politiku”.

Izraelske kompanije su mnogo uložile u beogradske nekretnine. Tu su i značajne investicije, već načinjene ili planirane, u obnovljive izvore energije. Osim otvaranja predstavništva u Jerusalimu, predsednik Vučić je najavio i da će Srbija kupiti izraelsko oružje, i to ne u malim količinama. Ima li novosti u vezi sa svim tim planovima i šta se dalje može očekivati od naše saradnje?

Izraelske investicije u nekretnine godinama su predstavljale motor naših bilateralnih odnosa. Poslednjih godina premašile su dve milijarde evra i sa ponosom sam posmatrala kako su uticale na urbani razvoj gradova širom Srbije, posebno Beograda. Investicije vodećih izraelskih kompanija uključuju i sektore obnovljivih izvora energije, tretmana voda, javnog prevoza, hrane i pića, avio-motora, poljoprivredne tehnologije… Broj izraelskih turista znatno je porastao, ali se usled pandemije virusa korona očekuje pad na tom polju. Tu je i privredna razmena stabilnog rasta od 15 odsto na godišnjem nivou, što je odlično, imajući u vidu da naše dve zemlje nemaju potpisan preferencijalni trgovinski ugovor. Verujem da mnogo više možemo postići, na primer na poljima sajber-bezbednosti, poljoprivrede i tretmana voda. Mnogo truda smo uložili kako bi bili potpisani ugovori koji omogućavaju jačanje ekonomske razmene. Do sada su zaključeni oni o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, vazdušnom saobraćaju, carinjenju i poljoprivredi.

Izrael je svetska sila u oblasti informacionih tehnologija, čiji je razvoj jedan od prioriteta srpske vlade. Kako nam Izrael može pomoći u tome?

Jedinstvene istorijske i geopolitičke okolnosti u kojima je Izrael razvio svoju visokotehnološki orijentisanu ekonomiju mogu biti izuzetno relevantne za Srbiju. Sličnosti naše dve zemlje i naših društava čine Izrael dobrim primerom. Desetine izraelskih predavača i mentora dolazile su u Srbiju da podele svoja iskustva i znanje. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović inicirao je posetu osnivača „Pitanga”, najstarijeg izraelskog fonda rizičnog kapitala, imajući u vidu da ovdašnji startap ekosistem mora da privlači investitore. Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova obezbedilo je grantove za nekoliko IT projekata u Srbiji. Imamo i prvi zajednički mentorski program u oblasti sportskih tehnologija. Imala sam privilegiju da upoznam brojne zainteresovane strane srpskog inovacionog ekosistema i, impresionirana njihovim entuzijazmom i sposobnostima, smatram da Srbija treba da preuzme aktivniju ulogu u svetskom ekosistemu inovacija.

Kakve su bile reakcije u Izraelu na učešće predsednika Vučića na poslednjoj konferenciji AIPAC-a (komiteta koji zastupa interese Izraela u SAD)?

Govor predsednika Vučića na toj konferenciji, kao i njegova izjava o nameri da otvori ne samo ekonomsko, već i zvanično diplomatsko predstavništvo Srbije u Jerusalimu, u Izraelu se smatra izuzetnim korakom u odnosima naše dve zemlje. Da bi se razumeo značaj te najave, treba je posmatrati u širem kontekstu, s jedne strane izazova s kojima se Srbija suočava, a s druge u svetlu koraka koje su obe strane preduzimale u cilju jačanja bilateralnih odnosa.

Da li je pandemija zaustavila uspostavljanje memorijalnog centra „Staro sajmište”, prema zakonu konačno usvojenom u februaru?

Pozdravljam parlament Srbije zbog usvajanja zakona nakon dugog iščekivanja i brojnih debata. Staro sajmište je simbol zajedničkog stradanja Jevreja, Srba i Roma. Za nas Jevreje, to je mesto odakle su jevrejske žene, deca i stari odvođeni i ubijani u gasnim kamionima. Vlada Srbije obezbedila je određeni budžet za prvu fazu projekta, koji je planiran za drugu polovinu godine. Nadam se da će se to dogoditi bez odlaganja imajući u vidu da je reč o dugoročnom projektu koji će omogućiti kako Srbima, tako i strancima, da nauče više o istoriji logora. Što više čekamo, više se suočavamo s opasnošću ne samo od poricanja Holokausta, već i od pojave alternativnih istorijskih narativa u trenutku kada generacije onih koji su preživeli užase i svedočili im polako odlaze.

Da li je virus korona imao uticaja na proces restitucije?

Koliko ja znam, restitucija jevrejske imovine teče u skladu s planovima. Taj zakon ne predstavlja gest prema Jevrejskoj opštini, već moralnu i zakonsku dužnost vraćanja pravde žrtvama. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja je usvojila ovakav zakon i uspešno ga sprovodi. Njegov uspeh trebalo bi da služi kao dobar model zemljama koje nisu rade da preduzmu takav korak.

Očekujete li da će poslednja sudska odluka o legalnosti izbora u Jevrejskoj opštini Beograd umiriti razdor u jevrejskoj zajednici Srbije?

Poslednja odluka suda važan je korak u tom smeru. Sada kada je konflikt, nadam se, prevaziđen, treba uložiti napore u obnavljanje zajednice, vraćanje poverenja u njene lidere i raditi za dobrobit male, ali aktivne jevrejske zajednice u Srbiji.

Jasenovac je važno mesto u sećanju i Srba i Jevreja. Pokliči i pogrde iz vremena ustaškog režima koriste se i danas protiv Srba, poslednjih meseci opet pojačano. Šta mislite o neposustajućem revizionizmu u toj zemlji?

Solidarnost Srba i Jevreja zasniva se i na zajedničkom stradanju tokom Holokausta. Jasenovac, poznat kao „Aušvic Balkana”, važna je komponenta te tragične istorije. Borba protiv revizionizma, poricanja ili relativizacije Holokausta u našem je zajedničkom interesu. Za to su neophodna dodatna akademska istraživanja koja bi umanjila šanse za političku zloupotrebu tog osetljivog pitanja. Međutim, borba protiv antisemitizma i poricanja Holokausta nije samo bilateralno pitanje. Ono treba da bude evropska i globalna briga jer je reč o podrivanju vrednosti na kojima je Evropa sazdana. Danas, kada se broj preživelih Holokausta smanjuje, od izuzetne je važnosti da Evropa ojača tri ključna stuba u borbi protiv antisemitizma i poricanja Holokausta, a to su obrazovanje, zakonodavstvo i sećanje.

Kako Srbija stoji s revizijom istorije? Mnoge teorije zavera proturaju se i u našem sajber-prostoru. Antisemitski incidenti sve su češći u Evropi. Da li je taj talas zahvatio i Srbiju?

Ohrabrena sam posvećenošću Vlade Srbije borbi protiv antisemitizma i njenom uključenošću u brojne projekte sećanja na Holokaust. Nedavno je usvojena radna definicija antisemitizma Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA), otvorena je prelepa subotička sinagoga, tu su i zakon o restituciji jevrejske imovine i aktivnosti na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta i tokom godine širom zemlje. U Srbiji sam upoznala brojne nastavnike, ljude iz nevladinog sektora i pojedince koji posvećuju svoje vreme i znanje sećanju na Holokaust. Posebno me ohrabruje veliki broj mladih koji učestvuju u takvim aktivnostima, jer je poruka „Nikada više” njima upućena. Naročito nas je dirnula poseta predsednika Vučića Jerusalimu povodom 75. godišnjice oslobađanja Aušvica, uz gest isticanja žute zastave sa Davidovom zvezdom na balkonu predsedništva. Srećna sam što sam naučila da su judaizam i Jevreji cenjeni u Srbiji i da je antisemitizam marginalna pojava. Na nekoliko incidenata koji su se dogodili tokom mog mandata ovde nadležni organi uglavnom su adekvatno reagovali. To su važni koraci koje bi i druge zemlje trebalo da slede. Ipak, treba znati da nijedna zemlja nije imuna. Govor mržnje i antisemitizam žive na društvenim mrežama koje ne poznaju geografske granice.

Komentari1
98cb1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Saradnja
Imamo vojne vezbe Nacionalne garde Ohaja i Vojske Srbije. Mogli bi da imamo vojne vezbe Israel Defense Forces i Vojske Srbije.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja