nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 27.07.2020. u 20:18 Danilo Kocić
INTERVJU: RADOSAV STOJANOVIĆ, pisac i novinar

Želeo sam da sačuvam govor crnotravskog kraja

Smatram da i jezik pisaca koji pišu prizrensko-timočkim dijalektom treba da bude kodifikovan, jer svako selo ima svoj izraz za određene pojave, pa ako se to prepusti stihiji, takav postupak neće dati veće književne rezultate
(Фото: лична архива)

Leskovac – Radosav Stojanović, pisac i novinar, koji je detinjstvo proveo u Mlačištu i Crnoj Travi, na jugu Srbije, pripada malobrojnoj grupi autora koji jednako dobro poznaju savremeni srpski jezik, kao i govor svoga kraja. Pored brojnih romana, zbirki pesama, drama, eseja i kritika, nekadašnji novinar prištinskog „Jedinstva” i dramaturg i upravnik Narodnog pozorišta u Prištini, umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu, autor je jedinstvenog, kapitalnog „Crnotravskog rečnika”, koji je objavio Institut za srpski jezik i SANU u Srpskom dijalektološkom zborniku. Podstaknut bogatstvom svrljiško-zaplanjskog govora, Stojanović je nedavno objavio roman „Zemaljski dni Nade Kristine” („Naisprint”, Niš), autentičnu ispovest žene tragičnog života, i svaka reč, svaka misao ima izvorni akcenat, što je retkost u srpskoj književnosti!

Prema navodima recenzenta Danijele Kovačević Mikić, ovo je roman u celosti ispripovedan tehnikom iskaza (pri čemu postoji mogućnost žanrovskog problematizovanja – roman ili monodrama), koju su koristili Gogolj u ruskoj ili Glišić, Lazarević i Veselinović u srpskoj književnosti. Napominjući da je mali broj knjiga koje su dosledno izgrađene ovom tehnikom pripovedanja i da su kod nas najpoznatija takva dela monodrama Mome Dimića „Živeo život Tola Manojlović” i „Petrijin venac” Dragoslava Mihailovića, ona preporučuje da i Stojanovićeva knjiga ekspresivnošću narodnog govora, budući da je reč o romanu na nestandardizovanom jeziku, i uzbudljivom, sirovom, potresnom ispovešću žene s juga druge polovine dvadesetog veka, zaslužuje da sa prethodno spomenutim delima predstavlja vrh srpske književnosti čija je osnova autentičan govor predstavnika neke etničke grupe.

Svoju poslednju knjigu „Zemaljski dni Nade Kristine” objavili ste na dijalektu. Da li je za to bilo posebnih razloga, šta vas je motivisalo da je napišete na svrljiško-zaplanjskom govoru?

Za svako delo postoje razlozi zašto se pojavilo u određenom književnom obliku. Radeći na „Crnotravskom rečniku”, koji su 2010. objavili Institut za srpski jezik i SANU, u Srpskom dijalektološkom zborniku broj 57, prikupio sam obimnu dijalekatsku građu iz koje sam crpeo reči i izraze za rečnik. Među njima pojavila se i trosatna ispovest Nade Savić (1929), starice iz sela Mlačišta, u crnotravskoj opštini, koja svojom tragikom, dramatičnošću i jezičkom ekspresijom nije dozvolila da je prenebregnem. Nosio sam to u sebi kao što nosim i druge motive za književna dela. Ona svedoči o položaju i sudbini žene poslednjih decenija 20. i početka 21. veka, udate na prevaru, u zabitoj seoskoj sredini punoj zlobe, nepoverenja, neprijateljstava, gde žena, došla iz drugog kraja, nasleđuje sve porodične traume, sukobe s komšijama, omraze, i, na kraju, ostajući sama, kada joj suprug premine, bori se i istrajava u mukotrpnoj životnoj utakmici. S obzirom na to da su sva dotadašnja moja dela, pre svega romani i pripovetke, napisani književnim jezikom, bilo je razmišljanja kako pretočiti ovu ispovest – književnim ili rudimentalnim jezikom, govorom u kome glavna junakinja živi.

Sigurno ste se suočavali s brojnim dilemama i nimalo lakim zadatkom da napišete roman jezikom kojim se služi junakinja vaše knjige Nada Savić. Da li je bilo nedoumica i kako ste ih rešavali?

Prevagnulo je to da priča bude ispričana tim sirovim jezikom i na način na koji sama glavna ličnost govori. Uz to zadržao sam i akcenat svake reči, tako da je ovo jedan od retkih romana koji ima sačuvan potpuni akcenat sredine u kojoj je životna priča nastala. Dramatika i ekspresivnost jezika su prevagnuli nad željom da povest bude napisana „umivenim” književnim jezikom. Bilo je i drugih dilema, naravno. Književni jezik je kodifikovan, pa smatram da i jezik pisaca koji pišu prizrensko-timočkim dijalektom treba u neku ruku da bude kodifikovan, u protivnom takav postupak neće imati smisla. Jer svako selo ima svoj izraz za određene pojave, pa ako se to prepusti stihiji, bez kodifikacije, takav postupak neće dati veće književne rezultate. Imate, na primer, u južnomoravskom govornom tipu izraze poput: išaja, išeja, išja – za jedan jezički lik – išao. Smatrao sam da to ne možemo prepustiti stihiji. No, pošto je ova povest na svrljiško-zaplanjskom govornom tipu, to je stvar unekoliko olakšana, tu će se sresti već u neku ruku unificirane reči, pa će biti – išal, došal, videl itd. A i mnoge reči su već poprimile književne likove, odnosno oblike. I ono do čega mi je najviše bilo stalo jeste činjenica da sačuvam taj presni, rudimentalni govor čoveka crnotravskog kraja početnih godina trećeg milenijuma za istoriju srpskih dijalekata.

I ovaj roman pokazuje da ste pisac koji je ponikao u tom crnotravskom i vlasinskom kraju i da je ovo još jedna knjiga o čoveku juga. Uz to ne bismo prenebregli vaša dela sa kosovsko-metohijskom tematikom.

Pred piscem koji je ponikao i živeo u južnosrbijanskoj sredini (vlasinski i kosovsko-metohijski predeli), kao i kod drugih pisaca poniklih iz srpskih regiona, pojavljuje se pitanje – ako stvaramo na srpskom književnom jeziku, koji prihvatamo kao jedan od najbogatijih slovenskih jezika – kako osim priče, same radnje romana, odnosno sižea, i jezikom dočarati suštinu življenja na ovim prostorima o kojima se u delu pripoveda, pritom ostati u miljeu srpskog književnog jezika. U neku ruku tu mi je pomoglo delo Bore Stankovića. I sam sam i kada je reč o delima koja govore o kosovsko-metohijskoj sredini i onoj vlasinskoj, u jezičkom tkivu koristio, odnosno ubacivao lokalne reči i izraze koji su najbolje oslikavali neke događaje, stanja, pojmove. Ponekad, kada je reč o upravnom govoru, bilo je delotvornije iskoristiti mogućnosti dijalekta. Naravno, uz neophodni oprez da ti lokalni izrazi i bez rečnika i posebnih objašnjenja na kraju knjige čitaocu mogu biti jasni, pojmljivi. Možda je i zbog toga redakcija Rečnika SANU, pre koju godinu, među knjige koje mogu poslužiti kao njegov izvor uvrstila i nekoliko mojih romana i knjiga pripovedaka. I kada smo već kod ovog pitanja, izjašnjavam se sasvim za srpski književni jezik kakav imamo, a njegovo leksičko i svako drugo bogatstvo ćemo svojim delima nadopuniti dijalekatskim rečima ukoliko ta dela predstavljaju adekvatan umetnički domet.

Od profesora do glavnog urednika

Radosav Stojanović rođen je 1950. godine u Parunovcu (Kruševac). Detinjstvo je proveo u Mlačištu i Crnoj Travi. Školovao se u Mlačištu, Crnoj Travi, Nišu i Prištini. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Prištini. Bio je profesor u prištinskoj gimnaziji „Ivo Lola Ribar”, radio je kao novinar, urednik i glavni i odgovorni urednik lista „Jedinstvo”, direktor i dramaturg Narodnog pozorišta u Prištini i umetnički direktor Narodnog pozorišta u Nišu. S Kosova je prognan juna 1999. godine. Uređivao je časopis „Srpski jug” (2004–2006). Živi u Nišu i crnotravskom selu Mlačište. Poezija i pripovetke su mu prevođene na više jezika. Dobitnik je više književnih za poeziju i prozu, ali i novinarskih nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama i izborima srpske poezije i pripovetke u zemlji i svetu.

Komеntari4
efa58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milentije Andrejevic
Crnotravsko - Vlasinski jezik jezik koji je govorila moja baba Marika je ostao deo mene, sa radoscu mu se vracam i zborim sa komsijama oko Vlasinskoj jezera - Gome, Stojanca, Nikosava i drugi predivni ljudi. Neizmerno hvala Radosave na Vasem delotvorsvu ocuvanja jednog tako lepog arhaiicnog jezika. Moja mahala je Gadzini a zaseok Bocini gde provodim leta u straoj kuci.
joca
eve i ja rodjeni Crnotravac da prooratim u vezi moj kraj, inace mi majka iz toj Mlaciste . nema poubav kraj no Crnotravski i nema takva planina ko Cemernik. nekad a toj cin'mi se skoro bese nesi mogal da projes ni sat po drum ili livade a da ne sretnes nekoga. a danas moz da odis cel dan da ne sretnes coveka. sve zapustelo, putevi urasli , kuce se rusu , nema ko da gi odrzava. puno sela sas jednu ili dve duse a neka bez ic ljudi. sam leti kad dojdu onija sto se nekad odselili ili njina deca.
miroslav
Jezik Crnatrovskog sadrzi vise Staro srpskih izvornih reci nego zvanicno usvojeni zvanicni Srpski jezik
Александар
Речник целог Југа Србије, драги господине. Док скоро сва Србадија једе кашиком, Лесковчани једу ложицом, како се пансловенски каже овај прибор за јело. Хрвати у незнању извитоперили у жлица.. Суштина је да се тим прибором захвата - барица хране, а на то додајте - залогај, или заложити (ставити који залогај у уста), ствари постају много јасније. Или за маказе - ножки, ножице итд. Дивно да је неко сео и написао речник, купујем ову књигу чим је нађем.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja