četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.07.2020. u 14:53 Dejan Spalović
PROFESIJA DOPISNIK

Život vam uvek pruži priliku

Radeći svoj posao, Slavica Džinović, dopisnica RTS-a iz Loznice, naučila je mnoge stvari, između ostalih, da sekirom cepa drva, vuče plug koji je zakačen za volove, vozi ult... I upravo su to neke smešne situacije po kojima je ljudi prepoznaju
(Фотографије лична архива)

Biti novinar u Loznici je za dopisnicu Radio televizije Srbija Slavicu Džinović izazov. Da bi što bolje dočarala život u ovom delu Srbije Slavica je vozila trakor, cepala drva i bager u Ljuboviji. Nije je uplašila ni pandemija kovida 19, a baš kada je otišla na prošlogodišnji odmor, pozvali su je iz redakcije da se vrati na posao, jer su poplave ponovo napravile veliku štetu u mestima u istočnoj Srbiji.

- Kada ste novinar, nije važno gde ste, jer priču vidite u svemu. Loznica je grad u kom sam rođena, i u koji sam se vratila posle završetka studija, i u kojem, iskrena da budem, nisam verovala da ću naći posao u struci. Život vam, međutim, kada se najmanje nadate pruža priliku, i ja sam svoju iskoristila. U početku sam se borila za priče, a onda kako su ljudi počeli da me upoznaju, one su dolazile same. Više puta se pokazalo da moji sugrađani imaju poverenja u mene, ali i u RTS kao Javni servis, i da često iz svojih teških situacija izlaz vide samo ako emitujemo njihovu priču. I zaista se i dešavalo da se stvari nakon toga menjaju. Uspevali smo da  animiramo ljude da pruže pomoć onima kojima je potrebna, da se obnove putevi, obezbede klizišta - ističe Slavica Džinović za „TV reviju“.

Iako ne želi da prizna, njeni sugrađani joj veruju više nego političarima. Kažu da političaru dođu i odu, a da Slavica ostaje i naglašavaju da je uvek tu da im pomogne u rešavanju komunalnih problema.

- Dopisništvo RTS-a često je slamka spasa za koju se ljudi hvataju onda kada na njihov problem ne reaguju oni koji su za to nadležni. Najviše sam ponosna na to što sam radeći svoj posao upoznala svaki ćošak Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, i u svakom selu, i onom najzabačenijem stekla poznanike i prijatelje. Dešavalo se da mi u znak dobrodošlice naprave tortu, da mi spreme ručak kada u njihovom mestu ostajem ceo dan, ili da me uvedu u svoj dom da se ugrejem onda kada promrznem zbog niske temperature... Bilo je i situacija kada su zbog dobrog kadra i pravog momenta bili spremni da ceo događaj pomere i organizuju onako kako ja smatram da treba - šeretski naglašava Slavica.

Reke koje su ponovo poplavile ovaj deo Srbije i klizišta koja su odnela kuće, imovinu i stoku bile su dodatni izazov za Slavicu Džinović. Kaže da

svaka nepredvidiva situacija i događaj koji iziskuju dozu rizika, za nju  predstavljaju izazov, jer je zavisnik od adrenalina, i priznaje da je neko ko je nemirnog duha.

- Tokom trajanja vanrednog stanja zbog virusa korona, pokazala sam sama sebi koliko mogu biti snalažljiva, i u situaciji u kojoj je sve zatvoreno doći do priče. Loznica nije bila grad u kojem je bilo velikih problema zbog virusa, ali je svakako bio izazov raditi u takvim okolnostima. Tokom poplava krajem juna, prvi put sam se suočila sa situacijom u kojoj je život mog kolege i mene zaista bio doveden u pitanje, jer smo bili na licu mestu u momentu kada je pukao most u Ljuboviji i kada je reka počela da sa sobom povlači i bandere. Iako smo bili upozoreni od policije da ne idemo preblizu, jer nije bezbedno, nismo, kao i obično poslušali savet, i tako smo se našli u opasnosti. Na svu sreću, uspeli smo da pobegnemo, a kada su me pitali da li sam izvukla neki zaključak iz te situacije (u smislu da ne treba toliko da rizikujem), moj odgovor je bio da sam shvatila da mogu mnogo brzo da trčim -  ističe ova novinarka.

Priznaje da joj često bude žao što u svojoj ekipi, dok se suočava sa ćudima prirode, nemam nekog ko bi beležio samo ono što se dešava iza kamere. Dodaje da te situacije jedino mogu da pokažu koliko je njen posao zanimljiv, ali često i težak.

- Mnogi misle da je to što vide na televiziji i što traje nekad i manje od dva minuta, sve ono što smo uradili tog dana, a ne znaju da iza toga stoje sati provedeni na terenu. Radeći ovaj posao srela sam se i naučila mnogim stvarima kojima inače ne bih. U Krupnju su me, recimo, naučili da sekirom cepam drva, u Malom Zvorniku da vučem plug koji je zakačen za volove, a u Ljuboviji sam vozila ult. I upravo su to neke smešne situacije po kojima me ljudi prepoznaju. Na ulici me često zaustave i pitaju: „Jesi ti ona Džinović što je uživo kisla na vrhu zgrade sa odžačarem?“ Ili mi posle celodnevnog izveštavanja, ne naplate piće u kafiću, jer sam, kažu, zaslužila da se osvežim -  prepričava Džinovićeva.

Da će krenuti novinarskim putem znala je kada je još kao mala od olovke zamišljala mikrofon, a od ogledala kameru, i potom prepričavala sve što joj se desilo tog dana. Potajno je maštala da će biti biti novinarka i drago joj je što mašta postala stvarnost. Upravo iz tog razloga joj je posle srednje škole smer novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bio jedina želja. U dopisništvo RTS-a u Loznici tvrdida je došla slučajno, kao početnik.

- Među prvim terenima mi je bilo izveštavanje iz Zvornika u Republici Srpskoj kada je mladić ušao u policijsku stanicu i ubio policajca. Verujem da su tada shvatili koliko istovremeno mogu biti snalažljiva, hrabra, ali i luda, jer je za mnoge i dalje misterija kako sam sa celom ekipom prešla granicu i organizovala odlazak do mesta događaja koje je bilo potpuno blokirano. Zbog toga što sam nas dovela u opasnost, bila sam kritikovana od svog odgovornog urednika, ali moja ekipa i ja bismo opet uradili isto - naglašava.

S ponosom ističe da podršku zaista ima sa svih strana i da joj nikada nije falila. Kaže da je sam svoj najveći kritičar, i da ima problem sa tim da ne ume da prihvati reči hvale, jer uvek smatra da je sve što je uradila moglo mnogo bolje. Ipak, priznaje da bi slagala kad bi rekla da joj ne prija kada joj neko kaže da je dobro uradila posao, naročito starije kolege od kojih svakodnevno uči.

- Najsrećnija sam, ipak, kada pohvale dobijem od svog četvorogodišnjeg sina, kojeg često zbog posla ne vidim po dva ili tri dana. Njegova rečenica: „Slavka, baš si bila danas ekstra, i nemoj da brineš dobro sam“ - u isto vreme mi daje vetar u leđa, ali i slama srce - zaključuje Slavica Džinović koja je rođena 1. decembra 1988. godine u Loznici gde je završila osnovnu i srednju školu. Zvanje diplomiranog novinara na Fakultetu političkih nauka u Beogradu stekla je 2012. godine, a na Radio televiziji Srbije je zaposlena od 2015. godine.

Glosa: „Najviše sam ponosna na to što sam radeći svoj posao upoznala svaki ćošak Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika, i u svakom selu, i onom najzabačenijem stekla poznanike i prijatelje. Dešavalo se da mi u znak dobrodošlice naprave tortu, da mi spreme ručak kada u njihovom mestu ostajem ceo dan, ili da me uvedu u svoj dom da se ugrejem onda kada promrznem zbog niske temperature...“

Komentari0
6f9ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja