Srpski carinici su od početka godine do 21. jula zaplenili 5,4 miliona evra, čiji prenos preko granice putnici nisu prijavili, podaci su Uprave carina dostavljeni „Politici”.

Tokom prošle godine zaplenjeno je oko tri miliona neprijavljenih evra, a od 2013. do danas u državni budžet Srbije od zaplena deviza na granicama slilo se oko 30 miliona evra.

„Pandemija kovida 19 i osećaj nesigurnosti koji donosi globalna kriza doveli su do primetno pojačanog krijumčarenja deviza i zlata u raznim oblicima. Pretpostavka je da trenutno veliki broj putnika, najčešće onih koji žive i rade u inostranstvu, pokušava u matične zemlje da unese neprijavljeni novac i dragocenosti”, kažu u Upravi carina.

Propis da se prilikom prelaska granice mora prijaviti svaki novčani iznos veći od 10.000 evra važi u celoj EU, odakle dolazi najveći broj putnika koji to, uprkos našim stalnim apelima, uporno ne čine – objašnjavaju u Upravi carina.

Naglašavaju da se sav novac iz deviznih prekršaja direktno sliva u državni budžet (iz koga se finansiraju potrebe raznih budžetskih korisnika: dece, penzionera, pa i zaposlenih u javnom sektoru, kao i izgradnja škola, bolnica i puteva).

Navode i da je posebno opasno to što postoji mogućnost da su velike sume novca, koje se krijumčare, stečene na neki nelegalan način.

„Često taj novac potiče iz kriminalnih aktivnosti i služi za njihovo dalje finansiranje. U tom slučaju reč je o pokušaju pranja novca čiji je cilj da se poreklo sredstava zakamuflira, da izgleda kao da su dobijena legalnim putem, kako banke i ostale finansijske institucije koje sa njima dolaze u dodir, ne bi počele da sumnjaju u njihovo poreklo. Tada dolaze do izražaja aktivnosti graničnih službi koje su u vezi sa međunarodnom razmenom informacija. Obaveštavaju se sve druge države za koje je taj slučaj bitan, razmenjuju se saznanja i na osnovu toga se sprovode dalje istrage u zemljama gde je novac bio upućen”, kažu u carini.

Ove godine je primetno i da su putnici koji čine devizne prekršaje na granicama najčešće poreklom iz Turske. Gotovo da nema dana a da Uprava carina ne pošalje saopštenje u kojem otkriva detalje zaplene otkrivene kod državljanina Turske koji iz EU putuje u domovinu. Mnogi od njih su novac stekli „na crno” te ga zato i kriju. Turski državljani lako prenesu ovaj novac kroz zemlje EU, gde kontrola na prelazima nije rigorozna. Problem nastaje kad stignu na našu granicu...

Oni taj novac kriju na najrazličitijim mestima – u svim raspoloživim fabričkim šupljinama vozila, ali i na sebi (u specijalno izrađenim pojasevima), pa i u predmetima koji im služe tokom putovanja (jastuci, hrana, termosi, odeća, cipele...)

„Više od 95 odsto otkrivenih pokušaja krijumčarenja deviza rezultat je rada iskusnih službenika koji procenjuju ponašanje svakog putnika koji prelazi granicu, pa na osnovu tog ’profilisanja’ odlučuju da li će se obaviti detaljan pretres vozila, prtljaga i putnika”, navode u carini.

Rekordna zaplena neprijavljenih deviza ove godine zabeležena je prvog dana po otvaranju prelaza za putnički promet nakon blokade granica zbog korone.

Tog 22. maja na ulazu graničnog prelaza Špiljani (prelaz između Srbije i Crne Gore) sprečen je pokušaj krijumčarenja više od pola miliona neprijavljenih evra, tačnije 562.805 evra. Carinicima je bilo sumnjivo što se 40-godišnji turski državljanin u luksuznom „mercedesu” među prvima pojavio na granici onog dana kada je putnički saobraćaj proradio, a nije reč o lokalnom stanovniku. Putovao je sam sa vrlo malo prtljaga, a rekao je da je iz Crne Gore krenuo u Tursku. Pritom, trudio se da se prikaže u što boljem svetlu. Predstavio se kao preduzetnik i prijavio sumu ispod dozvoljenog limita. Međutim, bio je sumnjiv. To je uslovilo da se slučaj ovog putnika malo više istraži.

„Svaka šupljina tog luksuznog automobila bila je ispunjena novcem, a zahvaljujući dokazima koje su obezbedili carinici, tužilaštvo je odmah moglo da ’obezbedi boravak u zatvoru’ za tog švercera, zbog čega je za ovaj slučaj na prelazu Špiljani, Uprava carina dobila i pohvalu državnog tužilaštva za postupak koji je sproveden bez i najmanjeg propusta. To je omogućilo da sudska odluka bude doneta u najkraćem mogućem roku i da ovaj krijumčar bude kažnjen i zatvorskom, kao i novčanom kaznom, ali i oduzimanjem cele sume koja je otkrivena u prekršaju”, objašnjavaju iz carine za naš list epilog ovog slučaja.